OD PREŽALJENIH DO ŠAMPIONA: Kako su Portugalija i Ronaldo pokorili Evropu! (VIDEO)

Eeee da smo mi sada u Portugalu… sve bi bilo u redu. Znaš ti kako je tamo? Tamo sede po ceo dan u nekim kafanama, piju vino, gledaju fudbal i deeeru se k’o nenormalni.

Ova replika iz kultnog filma „ Munje“ možda najkraće oslikava mentalitet prosečnog Portugalca. Strastveni ljudi, uzavrele krvi, ljuditelji dobrog vina i fudbala.Verujem da se tog vrelog 10. jula sada već godine za nama svaki Portugalac drao iz petnih žila, što bi Nebojša Glogovac rekao „kao nenormalan“ i u čast svojih fudbalera popio vino iz neke dobre berbe. Vala imali su i zašto, ne postaje se svaki dan prvak Evrope!

Kažu da se u životu sve vraća, da se kolo sreće okreće. Verujem da fraze poput ovih nikako nisu mogle da uteše ni jednog Portugalca te već prilično daleke 2004. kada je Angelos Haristeas glavom pocepao mrežu Rikarda a sa njom i srca svih Portugalaca. Taj gol doneo je verovatno jedno od najvećih ako ne i najveće sportsko čudo ikada, apsolutni autsajder prvenstva se popeo na krov evrope. Gledali smo razna čuda, ali za prosečnog pripadnika muške populacije ovo je verovtno i najveće.

( Izvor: Youtube/GugaTVHD)

Plakao je kao kiša tada devetnaestogodišnji Ronaldo, a i cela nacija sa njim. Propuštena je velika šansa jedne sjajne generacije fudbalera da na domaćem terenu osvoje trofej koji su toliko silno želeli. Dobar deo igrača iz tog sastava već je bilo na zalsku karijere, poput Ruija Košte, Luisa Figa, Pedra Paulete, Fernanda Kouta, Paola Koštinje, Nuno Valentea. Mnogi od njih u najboljim igračkim godinama poput Deka, Maniša, Žorža Andradea, Nuna Gomeša, Rikarda Karvalja. Svi su bili svesni da će se ovakva prilika ponovo teško pružiti. Međutim sudbina je čudo, ili bolje reći fudbal je čudo.

Dvanaest godina kasnije posle finalnog meča Evropskog prvenstva u Francuskoj, ponovo gledamo uplakanog, sada tridesetjednogodišnjeg Kristijana Ronalda. Ovoga puta to su bile suze radosnice. San je ostvaren! Pun stadion domaćih navijača ponovo u šoku gleda najboljeg igrača sveta kako diže pehar. Igrača koji je već u 25. minutu morao napolje iz igre zbog povrede kolena. Mislili su sigurno Portugalci u tim trenucima „ Oooo Bože, da li je ovo moguće!? Nemoj ponovo to da nam radiš!“ Ipak…

Vratimo se na nekih mesec dana pre ceremonije dodele pehara. Portugalci su na prvenstvo došao tiho, kao favorit iz senke, potajno se nadajući da bi mogli nešto da naprave. Na šampionat koji je po prvi put igran u novom formatu, gde su se umesto 16 nadmetalo 24 reprezentacije, plasirali su se kao prvoplasirani ispred Albanije, Danske kao i reprezentacije Srbije. Međutim početak tih kvalifikacija je bio daleko od bajnog, prvi meč i poraz kod kuće od Albanije! No u nastavku kvalifikacija ekipa Fernanda Santoša ostvarila je svih sedam pobeda, sve do jedne nekako na mišiće, ali pobede. Osnovni cilj je ostvaren, sledilo je ono glavno.

(Izvor: Youtube/RTS Sajt – Zvanični kanal)

Kao što već rekoh Portugal je u Francusku došao nekako tiho. Pre njih sigurno je bilo bar pet-šest reprezentacija koje su slovile za veće favorite kao što su pre svega domaćin Francuska, branilac titule Španija, svetski prvak Nemačka,uvek ka vrhu orijentisna Italija, sjajna generacija Belgije… Svi oni su stavljani ispred Portugala u nekim konačnim projekcijama a bilo je još nekoliko timova kojima su u najmanju ruku davane barem jednke šanse kao ekipi Fernda Santoša, poput Hrvatske, Poljske, Engleske…

Istini za volju Ronaldo i ekipa su u grupnoj fazi prvenstva ličili na sve samo ne na pretendenta na tron, štaviše bili su zreli da se već posle prve faze takmičenja pognutih glave vrate kući.

Neki će reći spasio ih je novi sistem takmičenja, drugi da je pak to uradio Kristijano. Ima istine u oba. Posle dva uvodna remija protiv Islanda i Austrije usledila je za njih biti ili ne biti utakmica sa odličnom selekcijom Mađarske. Međutim delovalo je da su najveći problem Portugalu oni sami. Igra blago rečeno neubedljiva, najbolji igrač indisponiran, sukobljava se čak i sa novinrima pred ključni meč. Sve vodilo ka tome da postanu najneprijatnije iznenađenje šampionata, a opasno su se šetali po ivici provalije protiv „lake konjice“. Ipak tada su dobili natrag svoj lidera.

(Izvor: Youtube/pacman devitt)

U možda i najlepšoj utakmici prvenstva, ni dva gola Ronalda nisu bila dovoljna za prvu pobedu njegove reprezentacije, ali se ispostavilo da jesu za prolaz u narednu rudnu. Izgledalo je da se i sreća urotila protiv njih na ovom meču, rikošeti posle šuteva Balaša Džudžaka pronalazili su čudne putanje do mreže Patrisija i dovodili do ludila kapitena Portugalije, koji nije mogao da veruje šta im se dogđa. Tri puta su Mađari vodili ali su Portugalci stizali i na kraju osvojili taj bod kojim je „ na mala vrata“ obezbeđen opstanak na šampiontu. Zahvaljujući gol razlici našli na listi od četiri najbolje trećplasirane ekipe, ispred Turske i Albnije. Ok.. Sad se lakše diše, izbegnuta je sramota, idemo dalje.

Prvi protivnik u eliminacionoj fazi bila Hrvatska, koja je u verovatno najjačoj grupi zauzela prvo mesto ispred branioca titule Španije, koja je elem već na startu nokaut faze nokautirana od strane Italije.

Ova utakmica donela je još jedan kladioničarskim rečnikom rečeno iks. Četvrta utkmica Portugla u kojoj posle 90 minuta nije bilo pobednika. Ipak naši zapadni susedi doživeli su sličnu sudbinu kao 2008. protiv Turske i golom u finišu drugog produžetka ispali sa turnira. Umesto suza Ronalda koje su Hrvati prizivali, gledali su istetovirne suze na nasmejanom licu Rikarda Kvarežme koji je surovo kaznio promašaje Vide i Perišića i poslao kući reprezentaciju koje je do tog trenutka, uz Italiju možda i najviše pokazala u Francuskoj.

(Izvor: Youtube/ Football Live)

Naredna runda donela je dvoboj dve gol mašine, Ronalda i Roberta Levandovskog.

Kada je popularni Leva posle svega 120 sekundi doveo svoju reprezentaciju do vođstva mnogi su pomislili, „to je to“ Portugalci su konačno dolijali. Ipak ovaj meč izbacio je novog junaka na površinu, bio je to Renato Sančez. Tinejdžer koji veći deo prvenstva odigrao „k’o mator“, posebno je zablistao protiv Poljaka gde je svoju fantastičnu partiju krunisao i maestralnim golom za izjednačenje u 33. minutu. I znate šta… ponovo nije bilo pobednika, ovoga puta ni posle 120 minuta igre. Došlo je do penal serije u kojoj je Rui Patrisio majstorski „skinuo“ udarac Blaščikovskog u četvrtoj „rundi“ da bi Kvarežma ponovo bio taj koji je dokrajčio protivnika i odveo svoj tim u polufinale.

(Izvor: Youtube/Bola HD)

Ovo već postaje ozbiljno! Stiglo se među četiri najbolje ekipe i faze prvenstva gde više nema favorita, gde igraju samo najbolji. Portugal je bio tamo. Prema mnogima nezasluženo ali koga je briga! To su isto govorili i za titulu Helena 2004. pa ne verujem da se i jedan Grk zbog toga potresao. Rezultat je jedino što se gleda a momci Fernanda Gomeša su se stepenik po stepenik penjali ka vrhu. Ponovo su počeli da sanjaju isti onaj nedosanjani san a njihov naredni protivnik je bila ekipa za koju niko ni u najluđim snovima ne bi rekao da mogu toliko daleko.

Velšani koji su nošeni Geretom Bejlom izrasli u najprijatnije iznanađenje turnira nisu nameravali da stanu. Ipak imali su tu nesreću da je Portugal upravo protiv njih pružio i najbolju partiju na šampionatu, u meču gde je njima nedostajao uz Bejla najbolji igrač tima, Aron Remzi, koji je odrađivao suspenziju zbog kartona i nadao se da će nastupiti u finalu. Te nade su okončane blickrigom u režiji Nanija i Kristijana Ronalda, koji pogocima u 50. i 53. minutu donose svom timu prvu pobedu na šampionatu posle regularnog dela. Pobedu vrednu finala!

( Izvor: Youtube/CR7HD)

Tamo ih je čekao domaćin, Francuska, baš kao što su i oni čekali Grčku na „stadionu Svetlosti“ koju su im je Haristeas ugasio. Ovoga puta oni su bili gosti u „gradu svetlosti“ kojem su priželjkivali pomračenje kakvo su i oni onomad doživeli.

Domaćin je na putu do finala sa dva pogotka Antonija Grizmana srušio svetskog šampiona Nemačku i zakazao veliku fudbalsku feštu. Feštu koja su prema njihovim zamislima trebali da okončaju povratkom na tron, prvi put posle 2000. kada uz su zlatnim golom Trezegea savladali Italijane. Na tom turniru su „galski petlovi“ u polufinalu izbacili upravo Portugal, takođe zlatnim golom, ovoga puta Zinedina Zidana, iz jedanaesterca, posle igranja rukom nesrećnog Abela Ksavijera u samom finišu drugog produžetka.

( Izvor: Youtube/SiR OMARTV)

Čekali su posle toga Portugalci pravu priliku za revanš i 16 godina kasnije dobili najbolju moguću. U sred Pariza, u finalu Evropskog prvenstva. Kud’ ćeš bolju i bolniju osvetu!?

Ipak već posle prvih dvadesetak minuta nije delovalo da događaji idu u tom smeru. Igrao se 25. minut kada je Ronaldo iznesen sa terena na nosilima i u suzama. Mnogi su tada pomislili je nadama gostiju došao kraj.

Tako se razvijala i situacija na terenu gde su Francuzi neprestano atakovali i stvarali šansu za šansom. Gol je „visio u vazduhu“, jedino je bilo pitanje u kom minutu će Portugal pokleknuti. Međutim Rui Patrisijo nije pomišljao na kapitulaciju. Golman Portugala pružio je te večeri u Parizu jednu od boljih partija u svojoj karijeri i na sjajan način zaustavljao redom udarce Grizmana, Sisoka u dva navrata, Žirua, ali u pojedinim situacijama imao i mnogo sreće.

Kada je delovalo da je konačno savladan, nakon bravure Pjera Žinjaka u poslednjim trenucima meča, lopta je ipak završila na stativi a utakmica u produžecima.

To kao da su Portugalci samo i iščekivali čitav meč, našli su se u vodi u kojoj plivaju ceo šampionat. U dodatnih pola sata zaigrali su znatno konkretnije nego li u svih prethodnih sat ipo, u nekoliko navrata opasno zapretivši. Najbliži golu su bili posle slobodnog udarca Rafaela Gerera, koji je šutem sa nekih 25 metara dobro uzdrmao prečku. Ipak to je bio samo uvod u ono glavno.

Tek četiri minuta nakon što je počeo drugi produžetak loptu je na nekih tridesetak metara od gola primio rezervista Eder, koji je u igru ušao u finišu regularnog dela umesto Renata Sančeza. Vukao je Eder loptu nekoliko metara a kada je delovalo da ne zna šta dalje, opalio je snažno po njoj i ispisao najsvetliju stranicu u istoriji fudbala svoje zemlje.

( Izvor: Youtube/CR7HD)

Čovek koji je do finalnog meča na terenu proveo ukupno nešto više od 15 minuta doneo je tim šutem titulu prvaka Evrope svojoj zemlji! Potpuno neverovatno ali istinito, čak i sam napadač Lila kao da je bio u čudu onime što je postigao. Zapravo u čudu je bio ceo svet, rekto ko je sem samih Portugalaca verovao u ovaj tim. Naročito posle onakog bledog i neubedljivog starta šampionata.

Čini se da je ova pobeda Portugala razočarala najveći broj ljubitelja fudbala u Evropi. Mnogi su se pitali kako to tim koji je na turniru ostvario samo jedan trijumf u regularnih 90 minuta može biti najbolji. Međutim činjenica je da su Ronaldo i drugovi jedini ovaj turnir završili bez poraza, dakle niko nije dokazao da je bolji od njih. Neki će reći da je to plod čiste sreće ali i nju treba zaslužiti. Podsetiću da naš nacionalni tim nema sreće već četiri kvalifikaciona ciklusa ni da se plasira na završni turnir, iako smo bili svedoci da je to pošlo za rukom i ekipama dosta slabijeg renomea nego što je to Srbija. Dakle ni sreća ne dolazi tek tako, i ona bira kome će se prikloniti.

Ovoga puta izabrala je da bude uz Portugal kojem je pre nešto više od deceniju okrenula leđa. Dvojica igrča iz te 2004. su ipak na kraju dočekala tu neku kosmičku pravdu, i osvajanje trofeja koji im je tada za dlaku izmakao. Uz Ronalda to je bio još i Rikardo Karvaljo, koji je uprkos poznim igračkim godinama dao svoj doprinos osvajanju evropske krune.

( Izvor: Youtube/Al Jazeera English)

Tako je ekipu kojoj je pretilo da se kući vrati već posle prve faze, kao najveći luzeri šampionata, na kraju nacija dočekala kao junake. Junake koji su ostvarili san svih prethodnih generacija jedne velike fudbalske nacije kakva je Portugal. Ono što nije pošlo za rukom jednom Euzebiju, Luisu Figu ili Ruiju Košti uspelo je Ronaldu i ekipi, koji će zauvek ostati upisani zlatnim slovima u knjigama portugalskog ali i evropskog fudbala. Oni su naciji doneli prvu titulu prvaka Evrope!

I da… Ukoliko vam ovaj tekst deluje predugačko, zapitajte se koliko je zapravo dug i trnovit put do jednog ovakvog uspeha.

Pripremio: Vladimir Kolarik

0

0