LAZAR ARSIĆ ZA HOTSPORT: Ne žalim zbog odluka!

Lazar Arsić je početkom sezone stigao na Čair iz Radnika. Veoma brzo postao je jedan od važnih šrafova u niškom timu. Baš poput atomskog mrava, visinu nadoknađuje brzinom, snagom i zavidnom fudbalskom tehnikom. Arsić je rođen u Beogradu 24. septembra 1991. godine, a u Nišu uživa u „drugoj šansi“.
Vezista Radničkog nam je otkrio koji mu je protivnik zadavao najviše problema, kako se slaže sa mladim igračima, utiske iz meča sa Partizanom, kao i očekivanja pred derbi sa Vojvodinom.

 Da li si očekivao da ćeš se toliko brzo izboriti za mesto jednog od lidera u timu, s obzirom na konkurenciju koja vlada u veznom redu?

– Ako se uzme u obzir da su dvojica ključnih igrača napustila Radnički, klub je tražiio adekvatna pojačanja. Na sličnoj poziciji sam igrao i u Radniku, trener Rastavac je prepoznao to. Brzo smo se dogovorili oko saradnje, nije bilo velikih problema. Zdrava konkurencija je dobra za svakog igrača, svi treba da rade maksimalno, da budu koncentrisani, bitno je da nema opuštanja na treningu.

 Igrao si u Radničkom iz Kragujevca, potom u Radniku iz Surdulice, na kraju je usledila selidba u Niš… Kako su reagovali tvoji najbliži na selidbu na jug?

– U Kragujevcu sam proveo šest meseci, Radnički je veliki klub. Šteta je što jedan takav klub igra trenutno treću ligu. Trebalo bi malo više da se obrati pažnja na timove sa velikom tradicijom, da im se vrati superligaški status i da se na taj način srpski fudbal probudi iz dubokog sna. Nakon kratke selidbe u inostranstvo, odlucio sam da resetujem svoju karijeru i u dogovoru sa porodicom odlučio sam da drugu šansu potražim ponovo u srpskom fudbalu.

 Veoma rano si otišao u inostranstvo, da li se kaješ zbog te odluke?

– Ne treba žaliti zbog nikakvih odluka u životu. Ne znate šta mogu da donesu, ne gledam u to vreme unazad, to ostavljam iza sebe. Očistio sam glavu i krenuo od nule.

 Možemo li porediti uslove u Mađarskoj, Grčkoj i Srbiji?

– U Grčkoj sam proveo šest meseci, imao sam dogovor da produžim ugovor sa Apolonom ukoliko izborimo mesto u prvoj ligi. U jakoj konkurenciji ispred nas su se našli Iraklis i AEK. Ti timovi igraju odlično, mi smo završili na trećem mestu. Grci i Mađari su dosta napredovali, fudbal je tamo u ekspanziji. Svi su dobili nove stadione. Trening kampovi su perfektni. Što se toga tiče, uslove je nemoguće porediti. Naš fudbal zaslužuje veliku pažnju, nadam se da će i trenutna forma naše reprezentacije podići navijače na noge i da će ponovo zaživeti fudbal.

 Kako si zadovoljan svojom trenutnom formom i igrama?

– Prezadovoljan sam i statusom u klubu i igrama. Imamo najmlađi tim u ligi, zbog toga ima oscilacija. Mi iskusniji pomažemo mlađima da steknu samopouzdanje i priviknu se na igru. Takve oscilacije su normalne i u mnogo većim klubovima od Radničkog. Uspeh leži u predanosti, a mi se trudimo da pomognemo jedan drugom.

 Mladi igrači imaju od koga da uče?

– Saša Stojanović je jedan od najiskusnijih i njegova pomoć svima nama znači. Iako imam 25 godina, često ga gledam na treningu i dosta učim od njega. Nikola Mitrović je pokazao da na njega ozbiljno može da se računa. Dobio je šansu protiv Bačke, ušao je polovinom drugog poluvremena, videla se njegova ogromna želja. Iz te agresije došao je i gol. Uzeo je loptu na ivici šesnaestercai iz te akcije smo postigli gol. Andreja Apostolović je postigao gol, a ono što je zanimljivo je da su sva trojica igrača koji su učestvovali u akciji mladi igrači (Apostolović i Mrkić 1996. godište, Mitrović 1997.) mi iskusnijij smo tu da im olakšamo tranziciju, koliko god je to moguće.

 U javnosti vlada mišljenje da ekipa trenutno igra lošije nego na početku sezone, slažeš li se sa time i šta je uzrok tome?

– Uzrok je u tome da smo dosta mlada ekipa, najmlađa u ligi. Imamo okosnicu tima od šesto ili sedam igrača. Čim jedan igrač iz te okosnice ne igra dolazi do pada u igri. Klub klub želi da gura mlade igrače, što je i normalno, oni će doneti dosta dobrog Radničkom.

(Youtube/Sport Nation)

 Adekvatno si zamenio Sašu Marjanovića koji je prešao u Partizan. Pretplatio si se na sjajne golove, koji bi ti izdvojio kao najlepši i zbog čega?

– Bilo je lepih golova, izdvojio bih gol protiv Rada, to mi je bio prvenac u Radničkom. Postigao sam ga nakon lepe akcje u kojoj smo povezali dosta pasova. Pavkov mi je poslao loptu, šutirao sam sa velike udaljenosti. Ali, takođe i gol protiv Metalca, bio je to gol koji nam je doneo pobedu, stigao je iz timske akcije, a to je ono što me najviše raduje.

 Koji te je protivnički fudbaler najviše namučio u sezoni?

– Moram da kažem, igrač Partizana, Everton. Na našu sreću, on se povredio rano. On je sigurno jedan od najboljih veznih igrača u našoj ligi. Mislim da je on motor Partizana i nedostajeće im ukoliko je povreda teže prirode. Ja se nadam da nije i želim mu brz oporavak.

Po čemu ćeš pamtiti dosadašnji tok sezone?

– Po druženju, po celoj ekipi, počevši od trenera, igrača, šefa struke. Složni smo i zaista vlada odlična atmosfera To je najbitnije i to donosi rezultate.

 Tvoji saigrači kažu da si ćešće u busu na relaciji Beograd – Niš nego u svlačionici. Da li si već potpisao neki ugovor o sponzorstvu sa niškim prevoznikom?

– (Smeh) Ako može Mesi da reklamira „Turkiš Eirlajns„, mogu i ja „Niš Ekspres„… Šalim se naravno, trenutno sam bez automobila, a svaki slobodan trenutak provodim kući, prinuđen sam da u Beograd putujem autobusom.

 Ko ti je od saigrača bio najveća podrška kada si stigao u Niš?

– Tim se dosta promenio u poređenju sa onim iz prošle sezone. Dosta igrača je došlo na početku priprema, pristizali su neki i kasnije. U svlačionici je ostala okosnica tima, Radoš Bulatović, Aca Jovanović, Miloš Petrović i Miloš Živković, to su momci koji su novajlijama pružili najveću podršku u privikavanju na rad i stil igre.

 Treneri u klubu dosta hvale tvoju radnu etiku, ali kao jedini problem ističu često ulaženje u rasprave sa sudijama, to te je do sada koštalo nekoliko kartona?

– Trudim da uđem maksimalno agresivno u svaki meč, sa velikom željom za pobedom. Ta želja ponekad bude na granici kartona. Nisam igrao protiv Bačke zbog četiri kartona. Jedan od njih sam dobio zbog prigovora. Sve to je u granicama normale.

 Tip si igrača koji dosta trči, dodatno podižeš agresivnost na sredini terena, a to dodatno otežava protivniku organizaciju napada. Da li je to proizilazi iz tvoje naravi ili je taktička zamisao trenera?

– Volim da igram agreisvno, da iz te agresije osvojimo što pre loptu, da budemo ti koji diktiraju tempo. Mislim da je to jedna od mojih vrlina, ta agresivnost i želja za pobedom i dokazivanjem.

(Youtube/Sport Nation)

 Remi u beogradu proiv Partizana najbolje pokazuje da ambicije koje klub iskazuje u ovoj sezoni nisu prazne pretnje?

– Gostovali smo Partizanu u najtežem mogućem trenutku, imali su seriju od šest pobeda. Sigurno je da je osvojen veliki bod. Svi su nas unapred otpisali, a na njihovu agresivnu igru odgovorili smo još agresivnije. Normalno je u tim mečevima da imamo manji posed lopte, jer su Zvezda i Partizan dosta iznad ostalih klubova. Ostavili smo odličan utisak i zasluženo smo osvojili bod.

 Da li je nakon povrede Stojanovića došlo do promene postavke igre na terenu?

– Nije došlo do promena, nastavili smo da igramo isto. Poremetio nas je njegov izlazak iz igre, on je čovek koji uliva samopouzdanje ekipi i svojom pojavom na terenu uliva sigurnost, to nas je malo poljulalo, a u suštini, mladi Mitrović je odlično odgovorio izazovu.

 Čini se da Vojvodina dolazi u pravom trenutku, u poslednjem periodu „lale“ su u malom padu forme, koliko Radnički može da izvuče u nedelju?

– Ne bih se složio da je Vojvodina u padu forme, normalno je da ekipa izgubi ponekad. Oni su bili u odličnoj seriji, pokazali su pobedom protiv Partizana da će biti ozbiljna ekipa ove sezone. Do samog kraja biće zanimljiva borba za titulu ukoliko Vojvodina zadrži sastav. Očekujem tvrdu utakmicu, kao što je bila sa Partizanom. Svaki derbi je pun lepih poteza. Nadam se da će publika doći u velikom broju da nas podrži, pokazali smo da Radnički kao klub, a i mi kao deo kluba zaslužujemo veliku podršku. Meraklije su naš 12-ti igrač i ukoliko budu na visini zadatka biće nam od velike pomoći.

 Za razliku od Radničkog, Vojvodina igra u kupu, koliko to može da bude prednost Radničkog?

– Trenutno, Vojvodina, Zvezda i Partizan imaju veliki fond igrača i ne predstavlja im problem to što igraju na dva fronta. Mi opet, jesmo ispali iz kupa, imali smo veliku želju da prođemo dalje, ali sa kraćim fondom igrača to i nije bilo moguće. Nama bi dosta odmoglo to ukoliko bismo sutra igrali kup utakmicu. U neku ruku, ne mogu da kažem da je dobro što smo ispali, ali smo u takvom stanju da ne možemo da se borimo ravnopravno na dva fronta. Želimo da na kraju sezone izborimo plej-of i ostvarimo kroz ligu plasman u Evropu, što je velika želja svih nas, navijača i igrača.

Pripremio: Aleksandar Ilić

0

0