U ČEMU JE FORA? Tri generacije fudbalera i svi se zovu isto! (FOTO) (VIDEO)

Svi smo čuli za lepe porodične priče poput braće Nevil, oca i sina Šmajhel… Ali ovakvu ludu porodičnu priču još niste čuli!

Nije retka situacija da se sin zove po ocu ili dedi, ali ovde je ipak malo drugačije, jer se tri generacije zovu apsolutno isto!

Zamislite kad, na primer porodičnom ručku, deda nešto zabrlja, a baka se prodere „Vladimire!“ ostala dvojica, ne znavši o tome šta se događa, ostanu zatečeni.

Kada kucamo na internet pretraživačima „Vladimir Vajs“ dobićemo rezultate o trojici dobrih fudbalera koji su u međusobnom srodstvu otac-sin-unuk. Sva trojica imaju bogate fudbalske karijere.

Ovo je priča o tri generacije fudbalera sa istim imenima i prezimenima – Vladimir Vajs.

Počnimo prvo od najstarijeg, Vladimira Vajsa. Rođen je 21. septembra 1939. godine u Vrutki, na severu Češke, tadašnje Čehoslovačke. Igrao je centralnog beka za Inter Bratislavu, Banjik Prjevidza i Trnavku. Sa reprezentacijom Čehoslovačke osvojio je srebro na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964 godine, tačno mesec dana posle dobitka sina, Vladimira. Kasnije se oprobao u trenerskim vodama, a danas je penzioner.

Njegov sin, Vladimir Vajs, slavi rođendan dan posle očevog, rodio se 22. septembra 1964. Rođen je u Bratislavi jer je tada njegov otac igrao za Inter. Za isti taj Inter Vladimir Vajs mlađi odigrao je 126 mečeva i postigao 28 pogotka. Za razliku od oca, on je igrao na poziciji veznog igrača. Posle Intera promenio je dosta klubova, a karijeru je završio u Artmediji 2000. godine. U istom klubu je počeo trenersku karijeru, a danas je selektor nacionalnog tima Gruzije. On je prevodio prošlogodišnju ekipu Kairata koja je izbacila Crvenu zvezdu u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Za Čehoslovačku je odigrao 19 utakmica, a posle raspada za Slovačku je nastupio 12 puta, sa po jednim golom za obe zemlje.

Stigli smo i do, za sada, poslednjeg Vladimira Vajsa. Rođen je 30. novembra 1989. kao i njegov otac u glavnom gradu Slovačke. A gde će drugde početi karijeru nego u klubu koji je proslavio njegovog oca i dedu, Inter Bratislavi. Kao veliki talenat otišao je u Mančester Siti, ali za njih je odigrao samo jedan meč. Više vremena je provodio na pozajmicama. Posle jednogodišnjih turneja po Peskari i Olimpijakosu, Vladimir 2014. godine otišao je u katarsku Lehviju, a ovog leta potpisao je za Al Garafu, takođe iz Katara. Sakupio je 54 utakmice za reprezentaciju po čemu je premašio oca i dedu, Vladimira i Vladimira.

Tradicija se neće nastaviti, barem po imenu, jer je najmlađi Vladimir dao svom sinu ime Miško.

Last few days off before the hard work starts again.
Shinpads are ready💪💪@ALGHARAFACLUB pic.twitter.com/nfEh8J5r2y

— Vladimir Weiss (@VladiW7) 12. јул 2016.

(Izvor: YouTube/PaP GeO – Official)

Pripremio: Luka Totaj

0

0