ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Nema para kojim se može kupiti moja ljubav prema Radničkom!

Niški „ministar odbrane“, golman Aleksandar Jovanović, ponovo je pobrao simpatije navijača u gradu na Nišavi. Na meču 23. kola u kome je Radnički slavio sa 2:0, Jovanović je na teren istrčao sa navijačkim obeležjem navijača Reala sa Nišave.

Toliko često pročitamo da određeni igrač živi za neki klub, da mu je u srcu, toliko često, da je postalo pravi kliše. Dok mnoga deca sanjaju dres Crvene zvezde i Partizana, Jovanović je sa juga Čaira kao klinac sanjao da obuče dres Radničkog. Zaobilaznim putem i deset godina kasnije, utakmice koje je gledao sa južne tribine zamenio je čuvanjem gola Radničkog.

Na svakom koraku Jovanović u prvi plan stavlja privrženost navijačima Radničkog, popularnim Meraklijama, o kojima uvek govori u superlativu. Deset godina je trebalo, ali mu se san ostvario. Preko Rada, Palića i Donjeg Srema, vratio se kući.

– Kada sam bio mali dolazio sam na jug Čaira sa navijačkim šalom, bodrio sam Radnički i svoj glas ostavljao na tribini. Bio sam i na gostovanjima sa mojim Radničkim. Kao da je juče bilo pamtim utakmicu protiv Napretka u Kruševcu. Tada smo igrali u drugoj ligi.

Za usluge mladog golmana Nišlija postojalo je veliko interesovanje klubova. Pored Partizana, o golmanu se interesovao Partizan, zvali su ga u Tursku, kao i izraelski Makabi. Jovanović ipak ostaje na svom Čairu. Kaže da je šal nosio zbog lojalnosti Meraklijama, a tokom meča bio je vezan u mrežu domaćeg tima. Kaže da nije očekivao da će to privući toliku pažnju javnosti.

– Odmah nakon utakmice usledili su pozivi i poruke. Susrećem se sa pozitivnim komentarima. Nisam imao posebnu želju da se ikome dodvoravam. Radnički je moj klub, Niš je moj grad, Meraklije su moja porodica i to će biti praksa u narednim mečevima.

Jovanović na kraju ističe da ne postoji novac koji može kupiti zadovoljstvo igranja pred svojom publikom.

Pripremio: Aleksandar Ilić

0

0