PORUKA ‘DELFINIMA’ ZA KRAJ: Bilo nam je zadovoljstvo!

Stefan Smuđa

Objavljeno: 24.01.16 u 18:38

Evropsko prventvo u vaterpolu je završeno posle 14 dana, spektaklom kakav će se dugo pamtiti i prepričavati među srpskim ljubiteljima sporta.

Teško da postoji neka osoba u Srbiji koja ne zna da je Srbija odbranila titulu šampiona Evrope. Ali je samo 16.000 ‘privilegovanih’ prisustvovalo spektaklu u Kombank areni i sigurno bi bilo dovoljno za celu ‘Marakane’ onih koji su to žarko želeli, a nisu mogli.

Kolale su razne priče oko malverzacija sa kartama, „puštene su“, „nisu u prodaji“, „podeljene su među članovima vodeće stranke u Srbiji“… Postojali su čak i dokazi na internetu koji idu u prilog tome, ali… Zanemarimo tu priču, makar još danas, zlatni ‘delfini’ su makar toliko zaslužili.

Ko god da je bio u Areni sinoć, pa i na svim utakmicama naše reprezentacije na ovom šampionatu mogao je da se uveri da su reči Danila Ikodinovića u prenosu polufinala bile apsolutno tačne. Čim je skinuta ‘ona crna zavesetina’ najveća dvorana na Balkanu je dobila novi sjaj. Takoreći, ‘prodisala’ je. Nije više bila prepolovljena, već je ugođaj, kako publike, tako i igrača u bazenu bio daleko potpuniji.

To je doprinelo tome da uživamo u prvom pravom i istinskom spektaklu na ovom prvenstvu. Konačno je ideja o bazenu u Areni dobila svoju punu afirmaciju. Prisutnih oko sedam stotina navijača Crne Gore zdušno je bodrilo svoje ‘ajkule’, a Srbi su konačno bili pozitivno ‘isprovocirani’ da puste glas i adekvatno odgovore dojučerašnjim sunarodnicima.

Grmela je Kombank arena, iako je Crna Gora posle minut i po igre iznenađujuće vodila sa dva gola razlike. Iskreno rečeno, nikome u dvorani tada nije bilo svejedno. Pri rezultatu 3:1 i napadu sa igračem više za ‘goste’, još kako su se znojali dlanovi, a srce tuklo slušajući navijače u crvenom kako burno slave.

Straha je bilo, ali nada i vera u naše momke nije prestajala. I neće nikada posle jučerašnjeg preokreta. Aleksiću, ruka ti se pozlatila za onaj prvi gol! Jakša, mladi junošo, bravo! Andrija, Fićo, Dule, ima li svrhe više vas lupati po ramenu zbog golova u odlučujućim trenucima? Ma svi su odigrali kao jedan, timski, šampionski. Od kapitena Živka Gocića, do rezervnog golmana Gojka Pijetlovića, koji je svojim ulaskom, definitivno, preokrenuo utakmicu naglavačke.

Cela utakmica pretvorila se u veliku feštu. Ceremonija dodele zlatnih medalja i pehara pred domaćom publikom, nešto je što će ova generacija zauvek pamtiti. To su i sami izjavili po završetku utakmice novinarima u miks zoni. Niko više nije pričao o lošoj odbrani, suđenju, lošim odlukama, promašajima ili zvižducima predsedniku ili poraženoj reprezentaciji, koju je nehotice čak i zvanični spiker proglasio trećeplasiranom selekcijom.

Sve izjave naših zlatnih ‘delfina’ mogle su da se svedu pod jednu reč – hvala! Na podršci, na skandiranju, dočeku, pa i brojnosti tokom turnira.