DEJAN LEKIĆ ZA HOTSPORT: Žao mi je što duže nisam nosio dres Zvezde, da je Pižon ostao osvojili bismo titulu! (VIDEO)

Gost HotSporta bio je Dejan Lekić, momak kome je fudbalski san preko noći postao java i koji je imao najčudniji debi u istoriji Crvene zvezde.

Tog juna 2009. godine retko ko je čuo za visokog mladića iz Kraljeva koji je bio na pragu prelaska u Crvenu zvezdu. Navijači i novinari nisu znali, ali je znao tada tek postavljen za trenera Crvene zvezde i legenda tog kluba Vladimir Petrović Pižon. On je u tek završenoj sezoni pomno pratio nastupe Dejana Lekića u trećeligašu Zemunu i skor od 25 postignutih golova. To je bilo dovoljno četvrtoj Zvezdinoj zvezdi da ga
uz podršku sportskog direktora Ivana Adžića dovede na Marakanu, a visoki Kraljevčanin je za samo godinu dana pokazao da to nije bila greška i razuverio je, kako sam kaže, „neverne Tome“. Ali, idemo redom…

 Dejane, posle pet godina ponovo si u Srbiji, da li se vraćaš u naš fudbal ili se spremaš za novu selidbu u inostranstvo?

– Trenutno sam slobodan igrač, ovog leta nisam pronašao angažman, čekao sam dugo pravu ponudu, dugu birao i moram priznati pogrešio. Sad sam u Beogradu i radim individualno sa privatnim trenerom Aleksandrom Stajkovcem. Reč je o sjajnom treneru, veoma sam zadovoljan radom sa njim i fizički me je maksimalno spremio pred početak zimskog prelaznog roka kada se nadam da ću pronaći novi angažman – počeo je priču za HotSport, Dejan Lekić.

 

A video posted by Aleksandar Stajkovac (@stajkovac) on Nov 5, 2015 at 1:56am PST

 Tvoja fudbalska priča je veoma zanimljiva, u Crvenu zvezdu si došao kao malo poznat javnosti napadač Zemuna. Ko je otkrio tvoj talenat i kako si tada iz trećeligaša došao u najtrofejniji klub u Srbiji?

– To je bila jedna spektakularna sezona u Zemunu kada sam na skoro svakoj utakmici postizao po gol. Na kraju sam ih sakupio 25 golova, to je pratio tada novi trener Crvene zvezde Vladimir Petrović Pižon i u dogovoru sa Ivanom Adžićem me je doveo na Marakanu. Ni sam nisam mogao da sanjam da ću iz Srpske lige Beograd preći u Crvenu zvezdu – priseća se visoki napadač.

 Da li se slažeš sa nama da si imao možda najčudniji i „najluđi“ debi od svih napadača u istoriji Crvene zvezde?

– Moglo bi se reći. Bio je to jako težak početak. Došao sam u klub za koji navijam od malih nogu, u medijima sam okarakterisan kao trećeligaški igrač i sumnjalo se u moj kvalitet, ekipa je bila nova, a takmičenje u Evropi samo što nije počelo. Nisam igrao u prvoj utakmici protiv Dinama iz Tbilisija koji smo izgubili sa 2:0, ali sam počeo kao starter u Beogradu. Bio je to moj debi i nije počelo kako treba, jurili smo dva gola „minusa“, a ja sam već u 2. minutu postigao autogol. Pola minuta nisam znao gde se nalazim, a onda sam pogledao saigrače i 25 hiljada navijača i rekao „Dejane, ajde sad ima da se igra još 88. minuta“, sve dalje znate. Do poluvrmena sam postigao dva pogotka i to je bila prekretnica u mojoj glavi. Jedva sam čekao da počne drugo poluvreme, a onda je usledio pred kraj het-trik i naša pobeda 5:2. Zvezdi sam doneo prolaz dalje i razuverio sam „neverne Tome“ koje su sumnjale u to da li je meni mesto na Marakani. Dokazao sam da je put od tragičara do heroja veoma mali. Slobodno mogu reći da mi je to najdraži gol u karijeri, iako protivnik nije bio toliko jak i atraktivan.

(Izvor: YouTube/MilanFalcao Petrovic)

 Kasnije je Crvena zvezda dugo vodila u šampionatu, a onda je pred kraj došlo do velikog pada, smenjen je Vladimir Petrović, Partizan vas je prestigao i osvojio titulu. Koliko je tome doprinela tada „šokantna“ smena trenera?

– Gledajući da je tadašnji tim bio sklopljen s brda s dola igrali smo odlično. Jedino gde smo podbacili bio je derbi sa Partizanom. Mislim da je tada Pižon napravio dobru atmosferu, mnogo sam ga poštovao i voleo. Nažalost, posle nešto lošijih rezultata početkom proleća i utakmice sa Metalcem u Kragujevcu je smenjen. Mogu slobodno da kažem da Pižon to nije zaslužio i da je to možda jedan od razloga što smo „večitom rivalu“ prepustili krunu i izgubili titulu.

 Nažalost, zbog finansijske istuacije u klubu Marakanu si napustio posle svega 12 meseci. Prešao si u Osasunu za nešto više od tri miliona evra. Da li ti je žao što si se tako brzo oprostio od crveno-belog dresa?

– Krivo mi je bilo što sam napustio Crvenu zvezdu tako brzo, jer je to klub za koji navijam ceo život. Ipak, okolnosti su bile takve, živelo se od prodaje igrača, a Osasuna je poslala ponudu koja se ne odbija. U Zvezdi mi je bilo prelepo, nisam puno tražio, a mnogo sam dobio, klub, saigrači i navijači su me podigli na vrh i prešao sam u jednu od najjačih liga planete. U ustima je ostao gorak ukus što titulu nisam osvojio – iskren je bio Dejan Lekić u razgovoru za HotSport.

 

Dejan Lekic kBox3

A video posted by Aleksandar Stajkovac (@stajkovac) on Oct 29, 2015 at 3:03am PDT

 Dve godine u Pamploni obeležila je ona druga kada si Barseloni u dve utakmice postigao tri gola i postao fudbaler koji je te sezone najviše puta matirao Viktora Valdeza. Kakv je bio osećaj?

– Bio je to turbolentan period u mojoj karijeri. Kada sam stigao u Osasunu nisam se najbolje snašao, jer sam fizički bio u Španiji, a glavom sa porodicom u Srbiji. Ulazio sam u igru sa klupe te prve sezone, ali sam imao tu sreću da kada se odlučivalo o opstanku dam gol protiv Sevilje za 3:2 i ostanem u Osasuni. U drugoj sezoni bila je ista priča, ulazio sam sa klupe, menadžer Zoran Pavlović je pričao sa trenerom i on je obećao da će mi pružiti šansu. Dobio sam je odmah protiv Barselone u Kupu i u porazu 2:1 sam postigao gol. Kasnije, mesec dana, sam postigao još dva gola protiv Katalonaca. Osećaj je bio fantastičan, a nisam mogao ni da se „odbranim“ od novinara – uz osmeh je istakao Dejan Lekić.

(Izvor: YouTube/TheSrbijaSport’s channel)

 Posle prelaska i ne baš sjajne sezone u Turskoj vratio si se u Španiju gde ste Stefan Šćepović i ti bili noćna mora za golmane u Segundi. Da li da je Sporting ušao u Primeru te sezone vaš „san“ bio nastavljen?

– U Genčlerbirligi me je odveo Duško Tošić uz menadžera Zorana Pavlovića. Nisam igrao poslednjih šest meseci sezone, sukobio sam se sa trenerom i na leto sam prešao u Hihon kao pozajmljen igrač. San je ponovo počeo. U Sportingu je već bio Stefan Šćepović koji je uveliko postizao golove i morao sam da se izborim za svoje mesto. Uspeo sam, postigao sam 12 golova i sa Šćepom (23 gola) sam činio ubitačan tandem. Dobro smo igrali, bili na korak do prelaska u najviši rang, ali je ponovo usledio pad pred kraj. Završili smo u plej-ofu gde smo nesrećno ispali od Las Palmasa i „san“ se srušio kao kula od karata. Moral u ekipi je pao, Stefan je otišao u Seltik, a ja sam odlučio da se vratim u Tursku i vidim šta dalje.

 Prošlu sezonu si završio u Eibaru, članu španske Primere, i čini se da nisi dobio pravu šansu?

– Tačno tako. Kada sam stigao dobijao sam šansu na kašičicu, neki igrači su imali veće poverenje trenera. U Eibaru se nisam naigro fudbala i iskren da budem taj period na Pirinejskom poluostrvu mi nije ostao u lepom sećanju. Ipak, kada saberem sve od Crvene zvezde do Eibara ne mogu, a da ne budem zadovoljan.

 Da li danas pratiš Crvenu zvezdu i da li bi se vratio na Marakanu?

– Naravno, Miodrag Grof Božović je napravio dobar tim što pokazuje i to koliko bežimo Partizanu. Mislim da je pravi pogodak bio dovesti najbolje mlade fudbalere iz Srbije kao što su Srnić i Plavšić i dati šansu momcima iz škole poput Grujića, Ristića i Jovića. Da li bi se vratio u Zvezdu? Mislim da im trenutno nije potreban napadač, da ima dosta kvalitetnih igrača na toj poziciji. Takođe, moje misli su usmerene na inostranstvo da sa 30 godina pokušam da zaradim još neki novac. Za dve-tri godine što da ne, ako bi me pozvao neko iz Crvene zvezde sigurno bih se vratio. Bar još jednom da postignem gol na Marakani i podelim radost sa Delijama, oni su uz porodicu bili moj najveći vetar u leđa kada je to bilo najpotrebnije – zaključio je u razgovoru za HotSport, Dejan Lekić.

0

0