BALŠA BUTOROVIĆ: Abubakar se poneo neljudski, a Trajković zaboravio šta mu je sve učinio moj otac!

Večeras je na programu derbi meč petog kola Superlige Srbije između Vojvodine i Partizana, a svoje utiske pred ovaj duel izneo je i Balša Butorović, nekadašnji predsednik Skupštine kluba, sin pokojnog bivšeg prvog čoveka Novosađana Bate Butorovića.  

– Mislim da su šanse 50-50. Ekipe se dobro poznaju , treneri se dobro poznaju, biće zanimljiva utakmica i očekujem dosta golova. Ja se nadam da će Vojvodina biti uspešnija na kraju iako smatram da će biti teško. I jedni i drugi igraju u ritmu sreda – subota, dosta su iscrpljeni ali derbi je derbi ne sumnjam da će smoći snage i pružiti svoj maksimum – počeo je priču Butorović.

U vreme dok je tvoj otac bio na čelu kluba, a kasnije i kada si ti došao u klub nije bila praksa da igrači odlaze u redove direktnih konkurenata za trofeje. Međutim sada je situacija drugačija, šta se promenilo u načinu poslovanja?

– Što se tiče mog pokojnog oca, koji mi je bio i ostao idol, i njegovog stava da igrači ne mogu da pojačavaju konkurente potpuno podržavam tj podržavao sam dok sam bio deo kluba. Ja sam bio deo uprave odnosno predsednik skupštine ( pre toga sam bio predsednik i nismo nikoga prodali ni u Zvezdu ni u Partizan ) koja je odobrila prodaju Trajkovića , Vulićevića , Škuletića u Partizan, iz jednog jedinog razloga – isticali su im ugovori za 6 meseci , bili su slobodni da potpišu predugovor sa bilo kojim klubom, a kad smo zvanično dobili ponude Partizana za te igrače, rešili smo da ih prihvatimo, jer bolje uzeti šta se može nego da za šest meseci napuste klub bez obeštećenja. Pritom mi smo hteli da igrači produže ugovore ponudili smo najbolje uslove koje smo mogli u tom trenutku, ali ti igrači su iskoristili njihovo legitimno pravo da odbiju naše ponude, i tu nema ljutnje to je sport i profesionalizam .

Međutim situacija se kasnije po tvom odlasku iz kluba znatno promenila.

– Zašto su se posle toga stvari iskomplikovale na relaciji Uprava – navijači i zašto je došla nova garnitura ljudi na čelo kluba posle osvojenog kupa i obećanja tadašnjih funkcionera, da će plan za sledeću godinu biti eliminacija kompletnog duga Vojvodine između ostalog, ne bih komentarisao.

Što se tiče odnosa sa bivšim igračima Vojvodine iz tog perioda, Balša za većinu ima samo lepe reči.

– Kao što sam zahvalan Kataiju , Mijatu Gaćinoviću, Nebojši Kosoviću, Škuletiću, Vulićeviću, Savi Pavićeviću, Đorđu Jokiću i ostalim igračima (nadam se da mi neće zameriti ako sam nekog izostavio) što su znali da pohvale mog oca i što su otvoreno govorili koliko im je pomogao na razne načine u životu, tako sam im i ja pozeleo sreću u daljoj karijeri i kao tadašnji funkcioner i kao čovek koji voli fudbal, i danas smo u kontaktu.

Ipak ima i onih koji se i nisu poneli ljudski prema Vojvodini, ali i njemu. Jedan od njih je Branislav Trajković.

– Trajković se nije udostojio na poruku da odgovori kada sam mu poželeo sreću, a zna jako dobro koliko mu je moj otac pomogao. Pa ceo grad zna da ga je zvao TATA koliko se pozivao na njega, posle je pričao u medijima Džomba ovo Džomba ono, i to je ok, ali nije Džomba vraćao njegove kamataške dugove i nije kod Džombe u hotelu jeo, spavao, pio, živeo i nije Džomba platio 300.000 i više eura za tog istog Trajkovića da bi ga doveo u Vojvodinu. Ne bih više trošio reči o njemu, a gospodinu Džombi zelim sve najbolje kao Partizanovcu, i da mu poželim da se ne ljuti kada pobedimo u četvrtak. 

Ništa bolji utisak nije ostavio ni novi napadač Partizana, Abubakar Oumaru, za koga Butorović smatra da se poneo neljudski iako mu je Vojvodina, ali i porodica Butorović mnogo pružila.

– Abubakar me je prevario kada sam pričao sa njim u vezi produženja ugovora. Rekao je tada da se zasitio srpskog fudbala i da hoće da ide negde gde će biti bliže porodici ( Francuska prim.aut ), a tada je imao navodno ponudu od strane belgijskog Beverena. U klub je zaista stigla ponuda preko fax-a za sumu koja nas nije zadovoljvala i tom trenutku i odbili smo pokušavajući da ubedimo Abubakara da produži ugovor i da ga posle Lige Evrope prodamo za više novca. Pritom imali smo ozbiljne kontakte sa menadžerom koji je veoma cenjen u Belgiji, gospodinom Dejanom Veljkovićem ( koji je Laneta Jovanovića poveo u belgiju i mnoge druge igrače ) koji je rekao da je Gent ozbiljno zainteresovan za Abubakara, i da samo čekaju da prodaju tadašnjeg centarfora, pa dolaze u Novi Sad na pregovore . Čak sam i Veljkovićev telefon dao Abubakaru da popriča sa covekom i nakon tog razgovora usledio je šok, rekao mi je da želi da bude blizu porodice i devojke i da zato hoće da ide u Vasland Beveren koji je u Belgiji da bi bio blizu porodice koja je u Francuskoj. Na to sam mu odgovorio da je i Gent u Belgiji i da će biti blizu porodice i devojke, samo u većem klubu i za mnogo bolje finansijske uslove i po klub i za njega. Na to mi je odgovorio da ne igra fudbal zbog para i da hoće samo da bude sa porodicom. Ja sam na to rekao: pa što ne prestaneš da igraš fudbal, zaposli se u francuskoj negde i rešen problem … 

– Nekako smo uspeli da ga ubedimo da nastavimo razgovore posle evropskih utakmica , on se složio a ja sam sutradan dobio još jedan fax gde se vidi potpis Oumarua na predugovor sa Vasland Beverenom. Pozvao sam ga i tražio da mi donese pasoš, video sam da je bio van zemlje bez odobrenja kluba (u Belgiji ne secam se tačno datuma) i povezao sam kockice. Mi na korak od ulaska u grupnu fazu LE a borba sa najboljim igračem Vojvodine na svim poljima. Onda je usledila Bursa gde je tadašnji potpredsednik Vlaović mene pozvao na telefon i rekao da mi je Abubakar preneo da neće ostajati sa ekipom u Turskoj nego leti za Belgiju. Nije hteo da igra više i to je jedina istina. Malo nelogično, nečasno, neljudski. Lako zaboravlja 10.000 evra koje mu je moj otac dao kad je njegov otac preminuo i rekao: idi jedan je otac i dobrodošao kad god se vratio. Lako zaboravlja silne tretmane kod jedne svetske poznate doktorke.

Kada je u pitanju Marko Nikolić, Balša za njega ima samo reči hvale. Smatra ga odličnim stručnjakom. Što se tiče Nebojše Kosovića, bivšeg igrača Vojvodine, koji je pre par dana zadužio dres Partizana, prema rečima Butorovića radi se o sjajnom momku kome je poželeo da upije što više znanja od legende crno belih, Saše Ilića.

Neizbežno pitanje za bivšeg predsednika Vojvodine bio je i razlog napuštanja kluba koji kako smo i sami imali prilike da vidimo, mnogo voli.

– Otišao sam iz kluba jer sam prerano, srcem i nespreman ušao u celu tu priču. Hteo sam da sledim očevu viziju, ali vrlo brzo sam shvatio da gledati uidbal na stadionu i biti funkcioner u klubu nije ista stvar. Lako je pričati ja bih uradio ovo ja bih uradio ono, ali tek kada stvarno osetiš tu veliku odgovornost na svojim plećima, vidiš muku i sve prljavstine u tom poslu. Bio sam iskren prema sebi i Vojvodini, imam svoju firmu kojom moram da se bavim, jedva je stizao moj otac sve, a kamoli ja. Nisam od onih koji će nešto raditi polovično u životu. Ili ću dati sve od sebe ili ću se povuči. Psihički nisam bio spreman za taj izazov. Nakon toga su došli ljudi za koje sam takođe smatrao da su iskreni u svojim namerama i da će raditi za dobrobit Voše, i nisam pogrešio, uzeli smo Kup, afirmisali mnoge mlade igrače…

Rad sadašnje Uprave Balša nije želeo da komentariše, ali je istakao da se nada da Vojvodina može da izbaci Viktoriju u plej-ofu.

– Mislim da će obe utakmice biti sadržajne, zanimljive ali i teške po obe ekipe. Ako smo mogli da izbacimo Sampdoriju zašto se plašiti Plzena? Bitno je da u prvoj utakmici u Češkoj odigramo što pametnije. Najbitnije je da igrači između sebe imaju pozitivnu hemiju i da ne razmišljaju previše o toj utakmici, već da je gledaju kao i svaku drugu, jer je veoma loše kad važnost utakmice sveže noge mladim igračima. Nadam se prolasku zbog tih momaka, zaslužili su.

Butorović se zatim osvrnuo na stanje u srpskom klupskom fudbalu, kao i skandalima koje potresaju naše prvenstvo u poslednje vreme.

– Moje mišljenje je da kvalitet kao nacija posedujemo, talenat posedujemo, problem nije u akterima koji trče za loptom, problem je u “višim silama i većim interesima” koji nipodaštavaju sav rad i trud tih momaka na terenu. Ja nisam policajac i nemam dokaze, ali sam uveren da u srpskom fudbalu ima nečasnih radnji, ne samo u ovoj sezoni nego od ko zna kad. Ja razumem da postoje ostrasćeni navijači i ljudi koji rade po direktivi, ali znate kako, mene moje oči ne mogu prevariti i nijedno pojavljivanje nekog domaćeg sudijskog eksperta za sporne situacije me ne može ubediti suprotno. Ja ću vam dati samo dva primera: finale kupa sa Partizanom?! A onda i famozni sudija Grujić, čini mi se Fejsbuk stranica Grobari Šokot i opet Partizan, mi povedemo 0:1 u Humskoj a posle veliki preokret Partizana za visoki poraz Voše. Ali niko ne spominje dva ne dosuđena penala kod 0:1 za nas i 9 žutih i dva crvena kartona za nas? A onda gledamo kako se Zvezda i Partizan prepucavaju o suđenju, i mislim da je tu sve jasno. To mora prestati već jednom, ja ne kažem da naše sudije nemaju kvalitet, ono što zaista NEMAJU je slobodno sudijsko uverenje ma kolko oni to u sebi želeli. Na kraju zaista mislim da je ova Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem spremna da stane na kraj takvim stvarima i verujem da hoće. Jedini način, po meni, izlaska iz krize je zakon o sportu i privatizacija klubova.

Pitali smo Balšu za kraj da li misli da ova ekipa Vojvodine može ozbiljnije da se umeša u borbu za titulu?

 – Ja bih voleo , ali ponavljam nemojte se nadati u takav scenario dok se neke stvari koje sam naveo u ovom razgovoru ne promene.

0

0