PETAR MILČANOVIĆ, KONDICIONI ZLATNIH ‘ORLIĆA’ ZA HOTSPORT: Kako smo nadtrčali ceo svet (VIDEO)

Kada se malo stišala bura izazvana tektonskom izmenom u svetu fudbala, a koju je izazvala fudbalska reprezentacija Srbije do 20 godina osvajanjem Svetskog prvenstva na Novom Zelandu pokušali smo da dođemo do odgovora na određena pitanja koja su kopkala veći deo sportske javnosti.

Među mnogim specifičnostima nesvojstvenim za ovdašnje fudbalere naše „Orliće“ je na Mundijalitu krasila neverovatna fizička spremnost o čemu najbolje svedoči podatak da su pored tri utakmice u grupi odigrali još četiri meča i to su sva četiri trajala najmanje 120 minuta (ukupno 750 minuta). Gde ćete boljeg sagovornika na tu temu od člana stručnog štaba, oformljenog od strane selektora Veljko Paunović, koji je bio zadužen za kondiciju – Petar Milčanović.

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]LIČNA KARTA:
Ime: Petar Milčanović
Rođen: 12. jula 1978. godine u Požegi
Radno iskusto: FK Rad, FK Banants Jerevan, Dejvis kup reprezentacija Srbije, u FSS od 2012. godine, radi u edukativnom centru FSS kao jedan od predavača i vodi svoj Fitnes centar „Sports life“
Obrazovanje: Fakultet za sport i fizičko vaspitanje, A licenca UEFA, Viša škola za sportske trenere – odsek fudbal
Bračni status: Oženjen, otac dvoje dece[/stextbox]

KVALIFIKACIJE

Krenuli smo od samog početka i to ne od početka Svetskog prvenstva već smo želeli da nam Petar objasni na koji način je ova selekcija uopšte došla u priliku da prvi put u istoriji Srbije kao samostalne države učestvuje na tom velikom takmičenju.

– Na Evropskom prvenstvu održanom prošlog leta trebalo je da budemo među šest najboljih ekipa što bismo obezbedili i nerešenim rezultatom protiv Bugarske u meču poslednjeg kola grupne faze jer bismo kao treći iz grupe otišli na Svetsko prvenstvo. Sam taj gol, koji je postigao gol Mandić u poslednjim momentima meča, nas je odveo u polufinale.

– Međutim, same kvalifikacije su bile takođe prilično komplikovane za nas. Naime, one se sadrže iz dva ciklusa. U prvom krugu u grupama su po četiri reprezentacije i po dve idu dalje u „Elit round“ odakle samo pobednik ide na Evropsko prvenstvo. Mi smo prvi krug prošli bez problema, a onda smo u drugom otišli na turnir u Irsku. Došli smo dan – dva pred samo takmičenje. Iznenadilo nas je da je igrano na terenu neobičnih, manjih dimenzija nego što smo mi navikli.

Već na startu turnira smo igrali protiv Turske koja nam je bila najveći rival, izuzetno organizovana i dobra ekipa sa odličnim pojedincima. Mi smo imali svoje šanse koje nismo uspeli da iskoristimo jer nam je nedostajalo malo koncentracije. Oni su iskoristili jednu priliku i postigli su gol, a za nas je još dodatni problem bilo to što je Nemanja Antonov dobio crveni karton’krajem prvog poluvremena pa smo ostali u deficitu sa brojem igrača. U poluvremenu smo razmišljali kako to možemo da nadomestimo, ko je to koga iz njihovog tima možemo da izbacimo, ko već ima žuti karton. Selektor je dao preporuke kako bi naši igrači trebalo da se ponašaju u odnosu na njih. U 48. minutu desi se situacija sa Živkovićem i jednim njihovim igračem. On je odgurnuo našeg igrača, sudija mu da drugi žuti karton automatski crveni i dolazimo do balansa na terenu.

Imali smo inicijativu, ali nikako nismo uspevali da damo gol. Sudija nam govori da je ostalo još samo dvadesetak sekundi do kraja. Prekid na polovini terena, Ristić je uzeo lotu, Veljko (Paunović, prim.aut) mu govori „Rile poslednja šansa, probaj“, on podiže loptu do kaznenog prostora, a Maksimović postiže gol. Mislim da to pokazuje naš karakter, ono što smo pokušali da izgradimo i uspeli smo u tome, hvala Bogu.

Mi smo na samom početku okupljanja postavili određene vrednosti, između ostalog – entuzijazam, poštovanje, poverenje… Došli smo u situaciju da pokazujemo da imamo karakter, da želimo da postanemo pobednici i da nećemo da se pomirimo sa tim da ćemo nekome nešto da poklonimo, To je bio prvi gol koji smo postigli u poslednjem minutu. Protiv Turske smo igrali nerešeno, a čekale su nas utakmice protiv Islanda i Irske, što znači da je gol razlika odlučivala. Mi smo Islanđane na istom tom terenu kada smo se već adaptirali savladali sa 6:0, a moglo je da bude i ubedljivije. To je bila samo realizacija svega onog što smo propustili protiv Turaka. Zatim smo dobili i Irce, osvojili prvo mesto i plasirali se na Evropsko prvenstvo.

FIZIČKA SPREMNOST

Kada ste se pripremali za Svetsko prvenstvo da li ste imali negde u „malom mozgu“ da spremate tim za sedam utakmica, za najmanje 630 minuta velike borbe i to u ritmu u kojem se utakmica igra na svaka tri dana, a ne kao u našem prvenstvu (s obzirom da većina igrača igra za klubove iz Superlige Srbije) jednom nedeljno?

– Moram da naglasim da smo mi imali trogodišnji proces selekcije što je specifičnost rada kada se radi u državnom timu. Selektor je imao viziju kako želi da mu izgleda tim, a kako stručni štab. Postavili smo kriterijume za selekciju, a jedan od ključnih je bila psiho-fizička sposobnost fudbalera da istrpe zahteve velikog takmičenja. Možda neko misli da postoje bolji ili gor fudbaleri, ali ovi momci koji su bili na takmičenju su oni koji su se uklapali u našu ideju. Sama specifičnost utakmica u eliminacionoj fazi, produžeci u sva četiri meča – neobično.

Ni u jednom trenutku na licima naših fudbalera se nije video grč, takođe se nisu žalili ni na probleme sa mišićima. U čemu je tajna?

– Vrlo je važno voditi računa kako te momke trenirati. Imali smo specifičnu situaciju, izlazili smo iz prvenstva i odlazili smo na desetodnevne pripreme pred samo takmičenje, pred prvu utakmicu. Šta smo mi mogli da uradimo za tako kratko vreme. Pre nego što smo otišli na Novi Zeland razgovarao sam sa svojim profesorima i kolegama o njihovim idejama kako bi oni to uradili. Napravio sam selekciju informacija i predložio na sastanku stručnog štaba šta i kako bi mi mogli da radimo, svako sa svojim znanjima.

Integrisali smo zahteve za održavanjem nivoa fukcionalnih i motoričkih sposobnosti u tehničko-taktički trening tako što smo odredili intezitete i trajanja, a vežbe same po sebi morale su da ispunjavaju funkcionalne nivoe da ne bismo morali da trošimo vreme i energiju da odvajamo neke stvari. Naravno bavili smo se i preventivnim vežbanjem što na individualnom što na grupnom nivou. Imali smo specifičnu situaciju sa Veljkovićem konkretno, on je imao operaciju ramena i odigrao je samo dve ili tri utakmice pre nego što je došao na pripreme. Radili smo dodatno svakog dana pojedinačno, da bi on odigrao svih 750 minuta na Svetskom prvenstvu uz Rajkovića, Antonova, Babića i Maksimovića. Imali smo odličnu saradnju sa medicinskom službom, Fizioterapeut Viktor Vujoševič ima veliko iskustvo i znanje, a pored njega tu je bio i Srđan Branković koji je pomagao Viktoru koji je jedan ozbiljan autoritet u svojoj struci što bih voleo da naglasim.

Milčanović nam je potom otkrio šta je takođe bilo veoma važno prilikom jednog takvog takmičenja, kada je njegov deo posla u pitanju.

– Vodili smo računa i o načinu iskrane i suplementaciji. Šta je to šta će da utiče na bolji oporavak, bolju pripremu. Sve svoje snage smo usmerili da damo najbolje. Kroz trogodišnji proces smo potpuno upoznali sve ove igrače. Tačno smo znali gde i kod koga mogu ili ne mogu da dođu problemi, šta su njihove dobre, a šta loše strane. O svemu tome mi smo na stručnom štabu razmenjivali informacije i te naše dečake, koji to možda i nisu osetili, smo držali kao malu dečicu kojoj smo sve servirali da im bude ukusno i lepo i da mogu sa tim da raspolažu.

– Metode za oporavak, postoje one uobičajene, pravolinijska trčanja 25 minuta ovako ili onako. To se najlakše radi, ali to je dosadno. Mimo fizičkog odmora i oporavka neophodno je i da se emocionalno odnosno psihološki igrači oporave te smo mi pravili nespicifične aktivnosti. Vodili smo ih na bazene, u spa centar, pravili smo različite igre, aktivnosti na samom terenu koje su njima interesantne i koje u njima pobuđuju pozitivne emocije. Jednostavno smo pravili dobar ambijent oko sebe. Da njima ne bude dosadno, a da postignemo onaj funkcionalni efekat koji će dovesti do toga da se njihov organizam sam po sebi oporavi.

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]

STRUČNI ŠTAB:

Selektor: Veljko Paunović
Treneri: Marko Mitrović, Milan Kosanović i Nikola Leposavić
Trener golmana: Aleksandar Sarić
Kondicioni trener: Petar Milčanović
Lekar: Dr. Pavle Maksimović
Fizioterapeuti: Viktor Vujošević i Srđan Branković
Tim menadžer: Dušan Gelić
Ekonom: Nenad Dragaš

[/stextbox]

Tokom tronedeljnog takmičenja na Novom Zelandu nijedan igrač se nije povredio, kako posle startova protivnika tako ni na bilo koji drugi način.

– Na te mehaničke povrede ne može da se utiče, ali mi smo imali dovoljno snalažljive i brze igrače da izbegnu startove protivnika. Mi smo se tokom desetodnevnih priprema bavili i preventivnim vežbanjem. Radili smo pretrenažne sesije koje su vezane za prevenciju samu po sebi, različite vrste mišićnih aktivnosti, istezanja, opuštanja, dali kroz trenning ili tretmane u medicinskom delu. Važan deo za nadoknadu energije je odmaranje – san, zatim način ishrane – redovnost i odabir namirnica, kao i dodaci ishrane tj. određeni suplementi.

VREDNOSTI

Zanimljivost koju možda nisu svi primetili u televizijskom prenosu je da su svi fudbaleri, pa i članovi stručnog štaba, podigli ruke kada je selektor pitao ko je spreman da izvede penal u četvrtfinalnom duelu protiv Amerike?

– Imali smo entuzijazam kao jednu od vrednosti, poverenje, poštovanje međusobno i poštovanje ka drugim ljudima i institucijama, i kao četvrta vrednost postavljena je odgovornost. Tako da su ti momci naučeni da nose odgovornost za ono što rade. Postoji jedan dnevni režim kada ste na pripremama, takmičenjima, Sve se zna, kad je ustajanje, kad je doručak, ručak, večera, sastanak, kada se ide na spavanje, pa onda kontrole, posebno mlade sportiste… Mi smo ovim momcima omogućili taj luksuz da sami sebe kontrolišu, da budu odgovorni jedni prema drugima, da imamo odnos međusobnog uvažavanja, poštovanja, poverenja i odgovornosti sa velikim entuzijazmom. Napravili smo grupu koja je zasnovana na te četiri vrednosti i bez problema momci su odgovorno rekli – svi ćemo.

(Izvor: Youtube/HOT SPORT)

Ono što posebno fascinira je hladnokrvnost junaka pobeda protiv SAD i Brazila – Nemanje Maksimovića, koji se nije libio da u odlučujućim momentima za celu generaciju izvede onakav penal protiv SAD, a da u finalu u poslednjim minutima loptu provuče kroz noge golmanu.

– Nemanja je jedno izuzetno dete, radno, vredno, koje razume kako bi trebalo da se ponaša profesionalac iako je ovako mlad. Ono što novinari kod njega ne primećuju je njegova izuzetna realizacija. On je dao jednak broj golova kao drugi strelci, namestio je gol u finalu i imao je još asistencija, trči najviše od svih na terenu. Među igračima postoje raznorane šale, naime Nemanja Maksimović i ja smo provodili dosta vremena zajedno pošto je on imao neku povredu koju smo zajedno sanirali, kao što je bio slučaj sa Veljkovićem, pa on i ja imamo dobru hemiju. Igrači imaju jednu pesmicu „Nemoj da se ljutiš Nemanja znamo svi da voliš Pekija“, oni su svima nama odrecitovali neke pesmice i to je u skladu sa ovim ambijentom svetskih šampiona.

Da ne bude da ga previše ističem, ali po mom skromnom mišljenju, uz svo uvažavanje Sergeja i Žileta koji su besprekorni momci, mislim da je Nemanja Maksimović najbolji igrač Svetskog prvenstva. Efikasan, nesebičan i odrađivao veliki deo posla u polju. Nije atraktivan igrač, ne želim da neko pomisli da umanjujem bilo čiji rad, ali ako mogu da kažem svoju ličnu procenu on je zaslužio da bude proglašen za najboljeg.

Na red je došlo veliko finale u kom ste igrali protiv petostrukog prvaka sveta u tom uzrastu. Bez obzira što se radilo o najfudbalskijoj naciji nije se osećao strah kod naših momaka.

– Mentalitet pobeđuje. To je jedna od poruka koju im je Veljko Paunović često ostavljao igračima. Mi smo pokazali da imamo dobar mentalitet kao tim. Pre Brazila u eliminacionoj fazi smo imali Mali, Ameriku i Mađarsku, ali naša poruka momcima je bila da nikoga ne smeju i ne bi trebalo da potcene i da moraju da ih poštuju da bi poštovali sebe. Posle svih tih protivnika došao je Brazil kao najfudbalskija nacija na svetu i onda nemaš problem, Sve je to u redu, svi mi znamo ko je Brazil, ali ne smatramo da ne možemo da ih pobedimo. Poštovanje to je vrednost. Često se ove četiri vrednosti koje spominjemo ponavljaju i prožimaju kroz sve ovo.

Takođe, svima je upalo u oči privrženost i ljubav igrača prema državi čije boje brane, prema narodu za koji igraju. Da li je razlog tome samo dobar rezultat koji su ostvarili pa je postalo primetno ili postoji nešto drugo?

– Nije to samo zbog rezultata. Mi smo se okupili oko jedne ideje. Selektor je imao viziju i način kako će on te mlade momke da vodi do cilja. Mi smo njima na prvom okupljanju prikazali film o „Čileancima“. Na jednom od sastanaka stručnog štaba postavio sam pitanje „Koji je kranji cilj koji mi možemo da postignemo sa njima?“, a Veljko je odgovorio „Znaš 2015. Je Svetko prvenstvo na Novom Zelandu i to je nešto što bi mogao da bude vrhunac“, na to se nadovezao Sarić (trener golmana, prim.aut) koji kaže „Postoji odličan film o Čileancima, daj da im pokažemo“. Ti momci u filmu govore o snu koji su imali, pričali su o svom odnosu u timu. Naši dečaci, njih oko 60-70 koji su prodefilovali kroz tim za tri godine su odgledali taj film, odabrali smo ovih 21. Nikada nam nije bio problem da li će to biti Jović ili Šaponjić jer će se namestiti situacija da nam neko od njih u određenom trenutku da najviše.

Na primer, ja sam sa rezervnim igračima provodio najviše vremena. Mi već u 30. minutu zategnemo štucne, kopačke i idemo iza gola da se zagrevamo, da bi u svakom trenutku bili spremi i na raspolaganju. Da li mislite da je lako motivisati mlade momke da se zagrevaju 60 i još dodatnih 30 minuta? Ali, svima je dato na značaju. Veljko je vukao poteze kao u šahu. Svi osim dva rezervna golmana su igrali. Jedna od stvari koju im je govorio godinama unazad je „kada te reprezentacija i zemlja Srbija zove moraš da budeš spreman i da daš svoje najbolje“. Imali smo klasičan primer prošle godine pred Evropsko prvenstvo – Milan Jokić nije bio pozvan, povredi se Simić, poziv ode njemu i on u odlučujučim momentima zabeleži ključnu asistenciju za Mandića na utakmici protiv Bugarske. Mnogo je primera koji pokazuju da je selektor imao izuzetnu viziju.

SELEKTOR

Veljko Paunović je praktično kombinacija trenera koji ima dosta iskustva, što životnog što stručnog, stečenog u inostranstvu pošto živi u Španiji, a pored toga s obzirom da je Srbije najbolje razume ovdašnji mentalitet.

– On je čovek koji od 1995. godine živi u Španiji, tamo je odigrao 11 sezona, igrao je i u Nemačkoj, Rusiji, Americi. Veljko je uvažen u celom svetu, kao fudbaler, kao čovek i kao mlad i perspektivan stručnjak. On jeste kombinacija istoka i zapada i mislim da je to jedna od ključnih stvari. Donosi ono što je dobro sa zapada i implementira u ono što je dobro u Srbiji, a mi smo nestvarno talentovan narod, ne samo za fudbal nego za sve. Najvažnije je da se ti mladi naraštaju organizuju dobro, da se dobro vode i da se dobro usmeravaju.

Veljko Paunović ima veliku ljubav prema fudbalu. U nekoliko intervjua je već izjavljivao da mu je tu prvu ljubav usadio njegov pokojni otac. On sa tolikim entuzijazmom pristupa svemu da je to za svako poštovanje. To je čovek koji govori pet jezika ima već četvoro dece, svira gitaru, ume da se zabavlja, ali i žestoko ume da radi i da nas ostale usmeri u pravom smeru. On je čovek koji radi na sebi, svakodnevno se usavršava.

Fenomen društvenih mreža. Selektor Paunović je iskoristio činjenicu da mladi masovno koriste društvene mreže kako bi on sam sa njima bio u redovnoj komunikaciji tokom cele sezone.

– Ono što je važno je da napravimo razliku između rada u klubu i rada u reprezentaciji. U reprezentaciji mi imamo povremena okupljanja i nemamo mnogo vremena za sve detalje. Da bi momci usvajali sve ono što mi od njih očekujemo potrebno je da budu informisani na dnevnom nivou, da svakog dana tokom svake nedelje imaju informacije koje su važne i koje bi im držale pažnju i usmerenje na naš zajednički cilj, pa smo tako iskoristili društvene mreže za to.

(Izvor: Youtube/HOT SPORT)

Interesantna stvar je da naš stručni štab na Voc-apu (Whats-App) ima zajedničku grupu koju je on nazvao NSŠNS – Najbolji stručni štab na svetu, ali to nije uradio sada već 2012. godine, posle prvog okupljanja. Posle svega obratio nam se porukom „Hvala vam najbolji stručni štabe na svetu“. Jako dobro zna da organizuje, da pohvali dobar rad, da podigne onog ko trenutno nije u dobroj fazi.

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]

Novak Đoković

Zanimljivo je da je Petar Milčanović tokom radne karijere sarađivao i sa Novakom Đokovićem i to u sezoni 2013. kada je naša Dejvis kup reprezentacija stigla do finala ovog takmičenja.

– Imao sam priliku da radim u Dejvis kup timu i da upoznam Novaka Đokovića koji je naš najveći sportista svih vremena. Pre nego što sam njega upoznao počeo sam po malo da sumnjam da li sam ja na dobrom putu, da li zaista treba voditi računa o svakom detalju. Kada sam upoznao njega bilo mi je jasno, on jednostavno isto to radi i tako funkcioniše. Da ne govorim o tome kako brine o svom telu. Primenjuje različite metode vežbanja, pilates/jogu. Radi na dnevnom nivou šest do sedam dnevno na svom telu.

[/stextbox]

PORUKA

Naš sagovornik imao je veoma važnu poruku za celokupni srpski sport.

– Srpski fudbal vapi za naučnim znanjem. Mi trenutno nemamo autoritet nauke koji se bavi time. Kada sam bio na akademiji Nika Bolitijerija video sam kakav oni dijagnostični centar imaju tamo, kao i mnogi evropski klubovi. Tu su trenažni i razvojni centri, naučni centri za istraživanje, upoređivanje, analitiku… Mi uzmemo statistiku, pa kao bavimo se analizom. U srpskom fudbalu u Srbiji nema nauke. Svaka čast trenerima koji su bili vrhunski fudbaleri i koji su doneli svoje iskustvo, međutim danas vrhunski sport zahteva znanje iz naučnih disciplina – fiziologije, anatomije, biomehanike, biohemije. Vrlo retko ćete naći stručni štab u našoj ligi nekoga ko se bavi time. Analizom se bave, ali samo analizom fudbalske igre, ali ne konkretno naukom, mislim čak i da su odaljeni prilično od te priče.

DOČEK

Kada ste stigli u Srbiju očekivao vas je spektakularan doček ispred Skuštine grada, najveći ikada viđen na ovim prostorima, a mnoge selekcije su tu prodefilovale?

– Fudbal je sport koji Srbija obožava. Fudbal i nije samo sport nego fenomen koji ne može da se objasni u jednoj rečenici. Meni je puno srce jer sam shvatio koliko je ljudi nas podržavalo, navijalo. Ustajali su ujutro i radovali se našem uspehu. Mi nismo to mogli da vidimo, ali smo osećali tu energiju čak i na Novom Zelandu. S druge strane energiju koju smo osetili na balkonu, hvala naradu na tome. Nama je možda i najveća satisfakcija što smo mi vratili ljudima veru u srpske talente u srpski fudbal. Ne moraš da budeš svetski prvak, ali možeš da napraviš zajedništvo i prepoznatljiv stil. Možeš da napraviš nešto što se zove – Srpski fudbal. Veljko ume da kaže „Ja imam u timu orliće, ali ovi momci su u srcu lavovi“. Postoji mogućnost,  kada neko ove talentovane ljude dobro organizuje, tu nema dileme šta će da se desi.

Mnoge je iznenadila molitva koju je na dočeku „naredio“ Paunović, ali oni koji su malo pomnije pratili rad i razvoj ove selekcije su bili upoznati sa načinom na koji je seletkor prišao ovim mladim momcima. 

– Kada smo se plasirali u osminu finala mi smo momcima organizovali jednu vrstu zabave to jedno veče, ali već sutradan smo se vraćali u Oklend, putovali smo i svi smo imali nove zadatke i ciljeve pred sobom. Nakon utakmice sa Mađarima svi smo bili srećni i bilo je razloga za slavlje, ali nas je za tri-četiri dana čekala nova utakmica. U jednom trenutku u kratkom razgovoru Veljko kaže „Momci svaka čast, ali što se slavlja tiče nazdravićemo na večeri na određeni način. Idemo da se odmorite i oporavite, pred nama je novi cilj“.

Nije bilo vremena za slavlje, na nama svojstven način, jer svaka naredna utakmica je bila povod za veliko slavlje. Način na koji je Veljko uneo mir među sve nas i kako nas je oplemenio, umesto tog velikog slavlja, mi se zagrlimo, pomolimo, zahvalimo se Bogu na podršci i svemu što nam je omogućio. Mislim da nas je to dodatno zbližilo. Ovim momcima niko nije rekao da bi trebalo da pevaju himnu, oni su je osetili kao deo svog identiteta, vremenom izgrađujući ostale vrednosti.

(Izvor: Youtube/HOT SPORT)

– Svetsko prvenstvo je samo vrhunac onoga što smo mi radili prethodnih godina. Radili smo i gradili. Kada se zida jedna zgrada u početku to ne izgleda lepo, ali polako to dobija konture, pa kada se završi dođe se do cilja. Tako je to bilo i sa našim timom. Mnogo smo radili, svako u svojoj oblasti, ali svi sa zajedničkom idejom, zajednički postavljenim ciljem. Mi nismo imali ni najmanji problem u komunikaciji, ni u stručnom štabu, ni igrači među sobom. Ništa tu nije slučajno, To je dokaz da u Srbiji postoje mladi talentovani ljudi koji su spremni da prihvate prave vrednosti.

PREKOMANDA

Koliko njih može u A selekciju, koliko u mladi tim..

– Kao što nismo postali prvaci sveta 2012. odine kada smo se okupili već tri godine kasnije, tako je za sve  potrebno vreme i rad, koraci ne smeju da se preskaču. Svi mogu da budu vrhunski fudbaleri i reprezentativci, ali mora da se poštuje vreme. Ne bi trebalo žuriti, moramo da budemo strpljivi i moramo da ih volimo. Trebalo bi poštovati to što su oni uradili. Verovatno neko od njih već sada može da odgovori zahtevima A reprezentacije, ne bih pojedinačno nikoga od njih izdvajao, međutim neko ko vodi državni tim mora da ima viziju kao što smo mi imali. Mora da ima ideju da li se neko njemu uklapa u njegov koncept.

Nije to toliko lako, svi mi u Srbiji volemo da budemo selektori, ali čovek koji je izabran mora da kaže šta su njegove ideje i da stane iza svake svoje odluke. Što se tiče preuzimanja mlade reprezentacije Veljko i njegov stručni štab su tu, ali pre svega nam treba vremena da malo uživamo u ovome što smo postigli. Ja bih voleo da Srbija bude Svetski prvak u seniorskoj konkurenciji. Fudbalski savez ima dobru organizaciju. Može da bude i bolje, ali moram da kažem da nam je FSS pružio jednu veliku pažnju. Mi smo imali osećaj da iza nas stoji jedna velika organizacija. Moram da kažem i da smo se onog dana po dolasku u Beograd, koji smo proveli u „Kući fudbala“ zajedno sa našim porodicama i prijateljima, osetili kao u našoj kući.

LIČNI PLANOVI

– Imam svoj profesionalni život koji nije vezan ni za Savez ni za Veljka Paunovića, ali ću biti na raspolaganju i FSS i selektoru. Najvažnije je kada odlučite da radite sa nekim je da pronađete hemiju i da imate zajednički cilj. Važno je da se razumete i da na tom putu zajednički sklanjate zajedničke prepreke.

ZAHVALNOST

– Želim da se zahvalim svom profesoru sa fakulteta, koji mi je usadio temelje za visokim kriterijumima stručnim i radnim. Osećam da deo uspeha, moj i reprezentacije, pripada i njemu iako on nije bio sa nama tamo. Radi se o profesoru Dušku Iliću.

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]

SVETSKI PRVACI:

1. Predrag Rajković
2. Milan Gajić
3. Nemanja Antonov
4. Saša Zdjelar
5. Miloš Veljković
6. Srđan Babić
7. Ivan Šaponjić
8. Nemanja Maksimović
9. Staniša Mandić
10. Mijat Gaćinović
11. Andrija Živković
12. Manojlović
13. Stefan Milošević
14. Vukašin Jovanović
15. Miladin Stevanović
16. Marko Grujić
17. Radovan Pankov
18. Filip Janković
19. Stefan Ilić
20. Sergej Milinković – Savić
21. Vanja Milinković – Savić

[/stextbox]

0

0