SUDIJE I LOŠI TERENI: Izgovori i priče, gde je odgovornost?

Fudbaleri Crvene zvezde propustili su veliku šansu da prednost Partizana u borbi za titulu smanje na podnošljiva četiri boda remijem u Nišu protiv Radničkog, ali više od rezultata navijače našeg najtrofejnijeg kluba treba da brine očajna i bezidejna igra za koju niko ne želi da preuzme odgovornost, već se uvek traži neki alibi.

Daleko je Crvena zvezda od tima koji je nekada bio strah i trepet u Evropi. Crveno-belog dresa plašilo se pola Starog kontinenta, a kada bi rival izašao na travnati tepih uhvatila bi ga jeza kad čuje huk „Severa“. Danas je Crvena zvezda tim pritisnut ogromnim problemima, omčom oko vrata teškom 50 miliona evra. Nekada su na Marakanu dolazili najbolji fudbaleri koje je velika Jugoslavija imala, a danas se dovode igrači prosečnog kvaliteta i po mogućstvu što jeftiniji, ako je to moguće da budu besplatni. Ipak, i sa takvim sastavom Crvena zvezda je klub od koga se očekuje samo jedno – da bude šampion Srbije.

Sa istim ciljem, odbranom krune, crveno-beli su ušli i u ovo sezonu. Sa skoro kompletno promenjenim sastavom u odnosu na šampionsku generaciju, ali realno boljim od ostatka Srbije (sem Partizana). Stiglo se do pola, a na tabeli je stajalo „minus šest“ u odnosu na „večitog rivala“. U klubu je izabrano staro-novo rukovodstvo i kao cilj je pred trenera Nenada Lalatovića postavljena borba za titulu. Da je do nje moguće doći ponadali su se svi navijači Crvene zvezde posle prefektno odrađenih priprema u Sloveniji i Turskoj (Tolmin 3:0, Kopar 1:0, Rubin 1:0, Mordovija 1:0, Sarbriken 2:1, BATE 2:1), kao i neočekivanog „kiksa“ Partizana na svom terenu protiv Voždovca u prvom kolu prolećnog dela šampionata.

Crvena zvezda je put Niša krenula po tri boda, koja će je dovesti na svega „minus četiri“ u odnosu na Partizan. Delije su bile uverene u „dvojku“ na Čariku, kad ono – NIŠTA! Rezultat 0:0 i puno sreće za crveno-bele, pošto je Real sa Nišave bio bliži pobedi. Da nije bilo golmana Rajkovića, Partizan bi i pored remija sa Voždovcem uvećao svoju prednost za jedan poen. I kada su svi kojima je crveno-bela boja krvi čekali da neko preuzme odgovornost za katastrofalnu igru na Čairu, dobili su standardan odgovor, više puta čut, kriv je TEREN.

Standardan alibi, koji uz sudije ove sezone koristi trener Crvene zvezde Nenad Lalatović kada njegov tim ne pobedi. Mladi stručnjak i sjajni defanzivni fudbaler bi morao da zna da fudbal ne igra teren i travnata površina, već igrači na njemu, koji zadnjih 20 godina igraju na stadionima koji su ruku na srce daleko od normalnih standarda. Ipak, neravan teren je danas za sve navijače Crvene zvezde ostao u drugom planu, jer svi koji su gledali utakmicu uočili su jedno bezidejnu i očajnu igru kreativnog dela tima crveno-belih. Da ne postoje Ninković i Milijaš koji će lucidnim pasom spojiti svoje napadače sa golom. Nineta i Nenada u timu nema, ali je bilo vremena za mesec i po dana sa mladim igračima raditi i napraviti bar jednog plejmekera koji će distribuirati lopte Parkeru, Lazoviću i Joviću. Zvezda u Nišu nije imala „mozak“ ekipe, već samo treću godinu za redom uspavanog Savićevića, presporog Stojanovića i nezainteresovanog Kataija. Zaključak je jasan, nije kriv teren, krivac je neko drugi.

Po piramidi odgovornost bi trebalo da preuzme trener, u ovom slučaju Nenad Lalatović. Da stane iza ekipe i sagleda stvari realno. Da Crvena zvezda nema igru u šta smo se uverili više puta ove sezone. Crveno-beli su gubili bodove na terenima na kojima su se mnogi prošetali. Pre svega tu mislimo na Kragujevac, Niš i Lučane. Alibi tipa loš teren i tendenciozno suđenje nije u maniru velikog kluba kakav je Crvena zvezda, kao ni ljudi koji u njemu rade. Nije blato u Lučanima krivo što crveno-beli u 90. minutu primaju gol iz kontra napada, pri čemu fudbaler Mladosti 40 metara trči sa loptom po kaljuzi, a ona nigde ne stane, već se zaustavi u mreži Rajkovića. Nije sudija kriv što u Kruševcu nije svirao penal u 91. minutu nad Jovićem, već ekipa i trener čiji tim do tog trenutka nije stvorio gol šansu.

Crvena zvezda je prošle godine igrala na istim terenima i kiša je padala, pobeđivala je i gubila, ali se na podlogu nije žalila. Trener je taj koji staje iza ekipe kada rezultat nije povoljan. Nenad Lalatović je radio kao trener u Napretku, a ni stadion Mladosti nije u sjajnom stanju, ali su „čarapani“ igrali dopadljiv fudbal što je talentovang stručnjaka i dovelo u Crvenu zvezdu. Zato ne treba tražiti izgovore u travnatoj površini, već okrenuti se i nastaviti sa napornim radom i stvaranjem igre. Mnogo je kola ostalo do kraja i prednost Partizana od šest bodova može da se stigne. Naravno, ako se ne ponovi Niš. Dosta je bilo alibija, to nisu maniri nekadašnjeg šampiona Evrope kakav je Crvena zvezda.

Mi čitaocima HotSporta ostavljamo da procene da li postoji razlika između svih ovih stadiona na kojima su naši najveći timovi pobeđivali i ostavljali bodove.

hotsport.rs

0

0