MARKO GRUJIĆ ZA HOTSPORT: Srce reklo ne Partizanu, Zvezda može do titule!

Smatraju ga jednim od najtalentovanijih fudbalera u Srbiji. Delije su novoj upravi Crvene zvezde dale ultimatum da ne smeju da ga prodaju u naredne dve godine uz Predraga Rajkovića, Mihaila Ristića, Vukašina Jovanovića i Luku Jovića. Reč je 18-godišnjem fudbaleru tima sa Marakane Marku Grujiću. Momka kog mnogi već sada upoređuju sa zvezdom Čelsija Nemanjom Matićem. Mladi vezista Crvene zvezde u novogodišnjem intervjuu za HotSport govorio je o svojim prvim fudbalskim koracima, ponudi Partizana, željama za 2015. godinu, kao i ljubavi prema košarci i crveno-belom dresu.

Kada i gde si napravio prve fudbalske korake?

– Imao sam sedam godina kada sam počeo da treniram fudbal kod mene u kraju u Bulbudercu, u klubu u kome su moj otac i brat nekada igrali. Dve godine posle toga klub je organizovao prijateljski turnir, na kome su me primetili ljude iz škole fudbala Viner. Pošto sam im dao nekoliko golova, zapazili su me i pozvali da idem sa njima na turnir u Austriji. Na turniru sam dobio pehar za najboljeg igrača i oni su odlučili da ostanem sa njima. Nakon toga sam igrao godinu dana za njih u Minimaksi ligi. Jednom je usledila i utakmica protiv Crvene zvezde na kojoj me je zapazio Toma Milićević . On je odmah pozvao moje roditelje da pita da li mogu da pređem u redove crveno-belih, a zanimljivo je da sam tada imao ponudu i iz Partizana. Međutim, pošto sam od malih nogu veliki zvezdaš, jer mi u familiji,ali i u kraju svi navijaju za Zvezdu, nisam imao dilemu koju ponudu da prihvatim. Tako da sam u klubu od svoje devete godine – počeo je priču za HotSport, Marko Grujić.

Crvena zvezda ove sezone ima veliki broj igrača iz omladinskog pogona u prvom timu. Da li si sa nekim od njih prošao kompletnu školu fudbala crveno-belih?

– Sa Vukašinom Jovanovićem sam igrao još u školi fudbala Viner,a u Zvezdi sa Lukom Jovićem i Mihailom Ristićem, koji je nešto kasnije došao.

Po čemu pamtiš igranje u omladinskoj školi?

– Najviše po turnirima, na koje smo odlazili po nekoliko puta godišnje u inostranstvo i beležili dobre rezultate. Međutim, u domaćem prvenstvu nismo bili toliko dominantni, u petlićima smo bili prvi. U kadetima je Partizan bio prvak,ali zaista su imali sjajan tim, za njih su tada nastupali Žile (Andrija Živković), Dača (Danilo Pantić), Radonja (Nemanja Radonjić), Sale (Saša Lukić), Miladin Stevanović…Njihov trener Zavišić je imao običaj da ode u kamp reprezentacije i najbolje igrače dovede u Partizan, zato su oni imali tako dobar tim. Kasnije smo u omladincima opet bili prvi,ali je već tada dosta njihovih fudbalera igralo za prvi tim.

Za prvi tim crveno-belih si debitovao kod trenera Sa Pintua protiv Vojvodine u Novom Sadu 2013. godine, kako si se osećao tada, imajući u vidu da si imao svega 17 godina?

– Jednog dana, dok sam igrao za omladince me je pozvao direktor omladinske škole Srđan Vasiljević i rekao da se sutradan pojavim na treningu prvog tima. Došao sam kući u šoku,zatvorio se u sobu i pozvao sve drugare da ih obavestim,a ni sam nisam mogao da verujem u to. Na prvom treningu je bilo nas više omladinaca,tako mi nije teško palo prilagođavanje. Kada je Sa Pintu dan pred utakmicu počeo da uigrava tim,shvatio sam da je došao taj trenutak o kome sam celog života maštao,da zaigram za svoj voljeni klub. Iskreno nisam očekivao da ću igrati baš od prvog minuta,ali eto i to se desilo,a ja sam bio presrećan. Srce mi je zaigralo,dok sam izlazio na teren,kada sam sa istočne tribine čuo naše navijače . Mi jesmo izgubili tu utakmicu, ali svaka čast treneru kad je imao smelosti da stavi nas omladince da igramo – iskren je bio mladi Grujić.

Koliko si zadovoljan ovom polusezonom, s obzirom da si tek sad dobio pravu šansu?

– Na početku sezone su mi rekli da računaju na mene u klubu, ali da je najbolje da imam dvojnu registraciju,kako bih imao što više utakmica u nogama i tako sam otišao na pozajmicu u Kolubaru za koju sam odigrao šest-sedam utakmica i postigao dva gola. Zatim je usledila prijateljska utakmica između Spartaka i Crvene zvezde u Moskvi,gde mi se desio taj famozni dribling o kome su mnogi pričali i pisali i zaista ne zameram Despotoviću što tada nije postigao gol. Posle toga sam bio znatno češće na treninzima prvog tima Zvezde i uspeo sam da odigram nekoliko utakmica u prvenstvu i kupu. Zadovoljan sam,ali se nadam da ću u prolećnom delu sezone imati još veću minutažu.

Po čemu će Marko Grujić pamtiti 2014. godinu?

– Godinu za nama ću pamtiti po tome što sam se ustalio u prvom timu, što sam pred kraj godine zabeležio prvi nastup na Marakani, jer mi se tim povodom ostvario veliki san, ali i po Evropskom prvenstvu na kome sam nastupao za omladinsku repzentaciju i na kome smo stigli do polufinala.

Reprezentacija „U20“ će u maju 2015. učestvovati na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu,da li očekuješ da ćeš biti na spisku selektora Veljka Paunovića za to takmičenje?

– S obzirom da sam letos nastupao za tu selekciju na EP, očekujem da ću ići sa njima i na Svetsko prvenstvo. To takmičenje za nas ima posebnu težinu jer smo uspeli da izborimo plasman posle više od dvadeset godina,od one čuvene generacije koja je igrala u Čileu. Trebalo bi da stignemo dvadesetak dana pre početka prvenstva na Novi Zeland kako bismo se adaptirali na uslove koji vladaju tamo.

Šta za tebe predstavlja igranje za reprezentaciju Srbije?

– Kada sam počeo da treniram fudbal,sanjao sam da ću obući dres reprezentacije. Sada mi se i taj san ostvario,a osećaj je zaista neverovatan.Pored U20, igram i za U19 selekciju,koja u martu ima nastavak kvalifikacija za EP i ako mi klub dozvoli nastupaću za obe selekcije. Svakako da je velika čast igrati za reprezentaciju svoje zemlje.

Koje su želje Marka Grujića u 2015. godini? Šta bi voleo da ti „pokloni“ Deda Mraz?

– Najpre bih voleo da postanem standardan prvotimac Crvene zvezde. Voleo bih da igram najmanje godinu i po dana u crveno-belom dresu pre nekog eventualnog odlaska,tako da je zaista rano da pričam o odlasku. A što se tiče 2015.godine najviše bih voleo da osvojimo titulu i da se sa Svetskog prvenstva vratimo kao šampioni.

Da li je realno da osvojite titulu, ako uzmemo u obzir da imate šest bodova manje od Partizana?

– Prva dva kola su nam nelagodna,ali uz par pravih iskusnih pojačanja ništa nije nemoguće.Najbitnije je da cele pripreme svi prođemo zajedno i verujem da uspeh neće izostati.

U kom evropskom klubu bi jednog dana voleo da igraš?

– Pošto su počeli što zbog pozicije na kojoj igram, što zbog konstitucije da me upoređuju sa Nemanjom Matićem, voleo bih da to bude Čelsi. On mi je na neki način uzor i zbog njega sam počeo sa posebnom pažnjom da pratim njihove utakmice. Dopada mi se ta igra koju forsira Žoze Murinjo i voleo bih jednog dana da igram u takvom sistemu.

Kako provodiš slobodno vreme?

– Pošto sam redovan učenik Sportske gimnazije trudim se da uskladim školske i sportske obaveze,tako da mi ne preostaje baš puno slobodnog vremena. Ali kada ga imam, volim da sa drugarima odem do nekog kafića ili da igramo Soni i Fifu.

I kakve beležiš rezultate u video igrama?

– Pobeđujem! To mogu najbolje da vam kažu moji drugari protiv kojih igram, u igricama mi nema ravnog (smeh).

Kako planiraš da provedeš odmor?

– Iskoristiću nekoliko dana da se odmorim na jednoj domaćoj planini sa nekolko drugara. Verovatno ćemo ići Ristić, Jokić, Karaklajić i ja.

Sa kim se privatno družiš od saigrača,a sa kim iz protivničkog tabora?

– Iz kluba sa Ristićem, Jovanovićem, i Jovićem, ali pošto je sada u ozbiljnoj vezi malo ređe (smeh), a što se tiče reprezentacije sa Pantićem, koga znam još dok sam igrao u Vineru, a on u Rumi, kao i sa Saletom Lukićem.

Koju vrstu muzike voliš da slušaš?

– Najčešće slušam R end B i haus, a kad je neka proslava u pitanju nezaobilaznu narodnu muziku.

Da li pratiš još neki sport pored fudbala?

– Redovno pratim košarkaške utakmice,ali više volim da gledam Evroligu od NBA. Posebno mi je drago što je KK Crvena zvezda ojačala i mogu reći da sam postao redovan posetilac njihovih utakmica. Da nisam fudbaler,verovatno bih se bavio košarkom -zaključio je fudbaler crveno-belih Marko Grujić.

hotsport.rs – Katarina Kostić i Darko Noveski

0

0