KK CRVENA ZVEZDA U 2014: Prva polovina godine za zaborav, druga nagoveštava velike stvari

U Crvenoj zvezdi su samo relativno mogli da budu zadovoljni urađenim u 2014. godini pošto je ekipa pored osvojenog Kupa Radivoja Koraća ponovo ostala bez najznačajnijih trofeja, onog koji se dodeljuje osvajaču ABA lige, ali i onog koji dobija prvak Srbije. Sa druge strane to relativno zadovoljstvo se ogleda u solidnom izdanju u Evroligi gde je tim Dejana Radonjića zabeležio četiri pobede koje ipak nisu bile dovoljne da se obezbedi plasman u Top 16 fazu pa su crveno-beli takmičenje nastavili u Evrokupu.

Evrokup – polufinale, rekord po posećenosti

Kao i ostali timovi koji su učešće u Evroligi završili u decembru i Crvena zvezda se uključila u Evrokup u drugoj grupnoj fazi gde je za rivale dobila Panionios, Nižnji Novgorod i Bilbao. Dva poraza od ruskog predstavnika i četiri trijumfa u duelima sa Grcima i Špancima doneli su srpskom timu plasman na drugo mesto u grupi L i Lijetuvos Ritas za protivnika u osmini finala. Za razliku od dva evroligaška meča koja su pripala Zvezdi Litvanci su u revanšu osmine finala Evrokupa savladali tim Dejana Radonjića sa 82:80, ali im je to bilo nedovoljno pošto su nedelju dana ranije poraženi u Beogradu sa 88:82.

Ostala su još tri velika koraka do evropskog trofeja i vize za Evroligu naredne sezone, prvi je bio ukrajinski Budiveljnik koji je u Kijevu savladao Beograđane sa 82:79. Revanš je usledio 26. marta u nikad punijoj Kombank areni. Čak 24.232 navijača prošlo je kroz kapije najveće dvorane na Balkanu oborivši tako sve moguće rekorde kada su u pitanju košarkaški mečevi, a malo je nedostajalo da svi oni razočarani napuste halu. U poslednjem minutu rezultat je glasio 60:60, Zvezdi ništa nije polazilo od ruke, ali je onda na scenu stupio Čarls Dženkins koji je sa tri ključna poena obezbedio svom timu produžetak u kojem je Zvezda izdominirala i trijumfovala sa 79:70.

Ponovo Arena, ponovo rival sa Istoka Evrope, nikada moćniji Uniks i ponovo preko 20 hiljada ljudi koji bodre crveno-bele (22.736). Meč je bio izjednačen sve do poslednje deonice koju je Zvezda dobila sa neverovatnih 15:4 za konačnih 63:52. Odneo je tim kluba sa Malog Kalemegdana u Kazanj činilo se velikih 11 poena viška, ali je nedelju dana kasnije u glavnom gradu Tatarstana Nikos Zizis odigrao jedan od najboljih mečeva karijere ubacivši čak 26 poena, a imao je odličnu podršku i od ostatka tima, pre svaga Endrjua Gaudloka pa je Zvezdina prednost dostignuta već početkom treće deonice. Na kraju je 17 poena razlike (84:67) bilo više nego dovoljno ekipi Andree Trinkijerija da prođe u finale gde je poražena od Valensije pa je do plasman u Evroligu morala da dođe kroz kvalifikacije, dok je Crvena zvezda imala potpuno drugačiji put.

Kup Radivoja Koraća – odbranjen domaći trofej

U međuvremenu odigran je finalni turnir Kupa radivoja Koraća na kojem je Crvena zvezda branila trofej osvojen 12 meseci ranije. Već od samog starta turnira bilo je očigledno da su crveno-beli najveći favoriti, u četvrtfinalu je savladan čačanski Borac rutinski sa 81:62, a kada je dan kasnije FMP eliminisao nemotivisanu ekipu Partizana bilo je jasno da je crveno-belima put ka trofeju otvoren.

Međutim, nije bilo lako savladati kragujevački Radnički u polufinalu. U poslednju deonicu tim Miroslava Nikolića uneo je šest poena viška pošto je treću četvrtinu dobio sa neverovatnih 30:12. Međutim, junaci Zvezdine pobede Demarkus Nelson i raško Katić uz pomoć raspoloženog Tadije Dragićevića uspeli su da naprave preokret i odvedu Zvezdu u finale.

Ni finale protiv mlade ekipe Mega Vizure nije počelo dobro za crveno-bele. Već posle 10 minuta Zvezda je imala velikih 16 poena manjka (15:31), koji je nadoknađen već u drugoj deonici. Poen viška iz trećeg perioda (19:18) ispostaviće se kao ključan pošto su crveno-beli na kraju trijumfovali sa 81:80 i to uz dosta sreće pošto je tim Dejana Milojevića u poslednjim sekundama imao šut za pobedu. Najbolji u finalnom meču bili su Katić i Dženkins sa po 22 poena, a Zvezda je po sedmi put u istoriji kluba došla do trofeja nacionalnog Kupa.

ABA liga 2013/14 – Prvi u ligaškom delu, eliminisani već u polufinalu F4

Dominirala je Zvezda u ligaškom delu Jadranske lige (22/4) i činilo se da neće imati nikakav problem da se domogne makar finala i plasmana u Evroligu pošto se Fajnal-for igrao u Beogradu, a za rivala u polufinalu je dobila Cibonu koja je poslednjih godina bila redovna mušterija makar kada su u pitanju mečevi u srpskoj prestonici.

Međutim, važnost meča i veliki pritisak kao da je sputao izabranike Dejana Radonjića koji u tom, kao ni u prethodnim mečevima Jadranske lige, nisu imali pomoć Delija. U polupraznoj Areni crveno-belima ništa nije polazilo od ruke, a pre svega im nije išao šut sa distance koji im je praktično dozvoljavan pošto su Zagrebčani odlučili da skupljaju odbranu na Bobiju Marjanoviću i Rašku Katiću. Čak 30 od ukupno 32 šuta za tri poena nije pronašlo svoj cilj, a i za ta dva uspešna pokušaja Blažiču i Dženkinsu je bilo potrebno ukupno 18 šuteva odnosno po devet za svakoga. Na kraju Cibona je trijumfovala sa 75:70 sačuvavši ogromnih 16 poena viška sa kraja treće deonice.

Ni drugo polufinale nije prošlo bez iznenađenja pošto je Cedevita šutem sa gotovo pola terena u poslednjoj sekundi Nolana Smita savladala ekipu Partizana, ali je i ona poklekla u finalu protiv Cibone koju je do trofeja vodio supertalentovani Dario Šarić. Po rezultatima i prema pravilima lige plasman u Evroligu obezbedili su Cibona i Cedevita, ali tokom leta „Vukovi sa Tuškanca“ su zvanično odustali od nadmetanja sa najboljim evropskim klubovima zbog izuzetno loše finansijske situacije.

Posle kraćeg razmišljanja Evroliga je „vajld-kard“ dodelila Crvenoj zvezdi pa su crveno-beli dobili priliku da poprave utisak i pokažu koliko su u međuvremenu napredovali što se tiče odmeravanja snaga sa evropskim velikanima.

KLS – 16 godina bez trofeja prvaka Srbije

Zvezda ni na popravnom koji je bio krajem maja i tokom juna u vidu Košarkaške lige Srbije nije uspela da obraduje svoje navijače. Tri poraza u ligaškom delu takmičenja doneli su crveno-belima drugo mesto na tabeli što je značilo i prednsot domaćeg terena u eventualnom finalu sa Partizanom. Do očekivanog finala je došlo i pre nego što se bilo ko nadao pošto su crno-beli sa 2:0 savladali kragujevački Radnički koji je već tada bio na izdisaju, dok su crveno-beli istim rezultatom bili bolji od Mega Vizure.

Već u prvom meču finalne serije crveno-beli su napravili brejk savladavši najvećeg rivala sa 97:88, ali su imali i značajnu pomoć od protivnika koji su posle tuče na terenu ostali sa najpre četiri, a potom i tri igrača u polju pa je trijumf Zvezde bio jednostavno neizbežan.

Međutim, već u narednom meču crno-beli su napravili teniskim rečnikom rečeno – ribrejk pobedivši u punom Pioniru sa 82:62. U trećoj finalnoj utakmici plej-ofa Partizan je ponovo bio bolji (77:67) pa mu je bila potrebna samo još jedna pobeda za novu titulu u nizu. Ostvario je tim Duška Vujoševića tu pobedu samo dva dana kasnije uz neverovatnu partiju Bogdana Bogdanovića koji je u tom meču ubacio 36 poena, a kasnije je proglašen i za najkorisnijeg igrača lige.

Zvezdi je ostalo da se nada da će u narednom pokušaju uspeti da vrati trofej u svoje vitrine gde se nakupilo prilično prašine od 1998. godine kada je poslednji put bila prvak države.

Prelazni rok – Velike promene

Prilično burno je bilo tokom leta na Malom Kalemegdanu. Pored Demarkusa Nelsona koji je otišao u Panatinaikos klub su napustili Ivan Radenović, Tadija Dragićević, ali i reprezentativci Raško Katić i Marko Simonović kojima nije ponuđen nastavak saradnje. tokom sezone ekipu su takođe napustili Blejk Šilb, Dušan Ristić i ALeksandar Cvetković koji je poslat na pozajmicu u MZT.

Umesto njih u klub su stigli takođe reprezentativci Nikola Kalinić i Stefan Jović, zatim Nemanja Dangubić koji je takođe bio na širem spisku Aleksandra Đorđevića, potom nemački centar Maik Cirbes i kao šlag na tortu došao je američki plejmejker Markus Vilijams z akojeg niko nije mogao ni da pretpostavi da će odabrati da karijeru nastavi u sprskom klubu.

ABA liga 2014/15 – Rekordi…

Ako je za prethodnu sezonu moglo da se kaže da je Crvena zvezda bila bolja od ostalih za klasu u aktuelnoj reč dominacija je praktično nedovoljna da bi se opisalo koliko su crveno-beli jači od konkurenata. Oboren je rekord Olimpije od 12 uzastopnih pobeda na startu sezone, izjednačen je rekord Partizana sa 15 vezanih trijumfa, serija traje i ne vidi joj se kraj. Navijači crveno-belih sve više maštaju o sezoni sa „nulom“, prvi naredni rival je Olimpija već u nedelju u Ljubljani.

Za razliku od prethodnih sezona od ove godine u Jadranskoj ligi se igra plej-of pa će tako Crvena zvezda gotovo izvesno za rivala imati četvrtoplasirani tim iz ligaškog dela, a za tu poziciju trenutno se bore Partizan, Olimpija, Cibona, a bez šansi nisu Zadar i Mega Leks.

Kao i prethodne sezone prema propozicijama tamičenja plasman u Evroligu obezbediće finalisti plej-ofa, tako da Zvezdi praktično cela sezona staje u tih nekoliko utakmica (najmanje tri, najviše pet) u kojima ponovo neće imati pomoć najvatrenijih pristalica koje „principijelno“ i dalje ne posećuju utakmice ABA lige (ako se do tada nešto ne promeni, a na čemu se radi).

Evroliga

Za kraj ostaje učešće crveno-belih u najjačem evropskom košarkaškom takmičenju u kojem su za razliku od prethodne sezone uspeli da obezbede plasman u Top 16 fazu. Već kada je obavljen žreb koji je crveno-belima za rivale dodelio Olimpijakos, Valensiju, Laboral Kuću, Galatasaraj i Neptunas postalo je jasno da je „sad ili nikad“.

Pobede na domaćem terenu protiv Galatasaraja i Valensije uz poraz od Neptunasa u prva tri kola nagovestili su da je ekipa Dejana Radonjića na pravom putu. Usledio je poraz od Olimpijakosa u Beogradu, ali je on već sledeće nedelje poništen pobedom u Vitoriji. Tri pobede i dva poraza u prvih pet kola nagoveštavali su povoljan ishod.

Tragedija u Istanbulu gde je na Aranđelovdan, 21. novenbra, mučki ubijen navijač Crvene zvezde Marko Ivković, bacila je u drugi plan nesrećan poraz posle dva produžetka od Galatasaraja. Usledila su još dva trijumfa, najpre protiv Neptunasa u Areni i što je daleko značajnije protiv Valensije u Španiji čime je već posle osam kola obezbeđen plasman u drugu rundu i novih 14 utakmica sa najboljim timovima Evrope. Poraz od Olimpijakosa u Atini nije mnogo boleo pošto je srpski vicešampion u poslednjem kolu u praznom Pioniru (zbog kazne Evrolige) savladao Laboral Kuču i tako došao do druge pozicije u grupi.

A u Top 16 fazi koja je za crveno-bele počela jučerašnjim mečom sa Realom naš tim će pored „kraljevskog kluba“ za rivale imati još četiri evropska prvaka – Barselonu, Makabi, Panatinaikos i Žalgiris, zatim berlinsku Albu, ali ponovo i Galatasaraj.

Radonjić, Marjanović, Vilijams…

Nakon određenih slabijih partija u prethodnoj sezoni prvi čovek Crvene zvezde Nebojša Čović je morao da stane u odbranu trenera Radonjića za koga su navijači u tom trenutku smatrali da nije sposoban da vodi tim od koga se mnogo očekivalo. Mladi crnogorski stručnjak je ćutao i radio, a rezultati su na kraju došli. A došlo je i do toga da je od čoveka kojem su svi jedva čekali da vide leđa potao ljubimac Delija pa se sve češće na društvenim mrežama može videti veličanje lika i dela Dejana Radonjića.

Boban Marjanović prethodnog leta nije bio na spisku putnika na Mundobasket, nije se uklapao u koncepciju Aleksandra Đorđevića i nemamo valjani argument da kažemo da „Sale nacionale“ nije bio u pravu, doneo je zemlji srebrnu medalju. Međutim, Zvezdin centar kao da je odlučio da pri narednoj prozivci bude nemoguće da bude preskočen. Golim okom je vidljiv njegov veliki napredak kako u napadu tako i u odbrani koja mu je bila najslabija tačka prethodnih godina. Koliko Bobi dominira u Evroligi govori podatak da je MVP titulu prve faze zaradio ubedljivo ispred najbližih pratioca sa gotovo 25 indeksnih poena po meču (24,90).

Ne kažemo da Marjanović ne bi imao sličan učinak da je bilo ko drugi na mestu plejmejkera, ali dolaskom svevidećeg Markusa Vilijamsa, najboljeg asistenta Evrolige, prodisao je i Bobi. Dobija lopte kao na tacni od M-Vila i ne samo on već ceo tim izgleda kao simfonija kojom diriguje neverovatni Amerikanac kojeg kada je u elementu ne može da zaustavi nijedna odbrana.

Kada smo već kod odbrane nikako ne smemo da zaboravimo da spomenemo „granit“ koji pred protivnike postavlja Dejan Radonjić i po kojoj su i on i tim već postali prepoznatljivi u Evroligi.

Kako je košarka timski sport Marjanović i Vilijams ne bi značili Zvezdi ništa da uz sebe nemaju dovoljno kvalitetne saigrače. Na poziciji pleja Jović i povremeno Dženskins odrađuju odličan posao kada se Vilijams odmara. Energija Jake Blažiča redovno donosi boljitak u igri ekipe kada uđe sa klupe pošto je mesto u prvoj petorci zagarantovano najboljem defanzivcu u timu Branku Laziću.

Na poziciji tri utakmice uglavnom počinje Nemanja Dangubić od kojeg se tek očekuje da eksplodira, za razliku od Nikole Kalinića koji je iz pre svega defanzivno orijentisanog igrača izrastao i priličnu opasnost za odbrane rivala. Reprezentativac Srbije je po vokaciji krilo, ali mu nije strano da odigra i krilnog centra kada se umori kapiten Luka Mitrović koji sa svega 21 godinom odlično predvodi tim. Nemac Cirbes je tu da kada Marjanoviću ne ide sve od ruke ili kada se umori odmeni startnog centra, a dešavalo se da u nekoliko navrata baš on „otme“ svom kolegi titlu najboljeg igrača meča.

Tu su još i Nikola Rebić i Marko Tejić koji nešto manje dobijaju priliku, pre svega u Evroligi, ali je primetan i njihov napredak pa ja na njima da strpljivo čekaju svoju šansu koju će svakako dobiti.

hotsport.rs

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj fejsbuk stranici Hotsport.rs, kao i na našem Tviter nalogu.

0

0