Radomir Antić za HotSport: Ne može se u Evropu sa slovenačkih pašnjaka! (FOTO)

Srpski stručnjak i bivši selektor reprezentacije Srbije sa kojim smo poslednji put učestvovali na velikom takmičenju – Radomir Antić u ekskluzivnom intervjuu za HotSport govorio je o problemu u srpskom fudbalu, na klupskom i reprezentativnom nivou.  

Iako od odlaska sa klupe reprezentacije nakon Svetskog prvenstva u Južnoj Africi, gotovo nije pričao o dešavanjima u srpskom fudbalu, u intervjuu za HotSport govorio je otvoreno o problemima naših najvećih klubova, struke koja ne postoji, kao i večitim zamenama teza kojim se vešto izbegavaju realni problemi.

Kao što smo najavili, Radomir Antić je prisustvovao utakmici između Partizana i Ludogoreca, a njegova predviđanja su se obistinila uprkos ogromnoj želji da ne bude u pravu.

– Kada igrate na svom terenu, a protivnik ima 67 odsto posed lopte u bilo kom trenutku, onda je jasno kakav je to odnos snaga bio. Pored toga, Partizan je imao samo dva kornera, na sreću posle jednog je dao gol, ali po svemu onome što smo mogli da vidimo, krajnji rezultat je realnost. Činjenica je da je Ludogorec ovu utakmicu dočekao u boljoj formi, imali su tri takmičarske utakmice u domaćem šampionatu, dok ja nisam video nijednog igrača Partizana da je dostigao svoju pravu formu u ovom najbitnijem duelu.

U javnosti se provlači priča da je presudan trenutak bilo isključenje Branislava Trajkovića?

– To može da kaže neko ko nije dobro video utakmicu. Protivnik je u svakom segmentu bio bolji, superiorniji i to je činjenica i realnost od koje odgovorni ne smeju da beže. Lično nisam video nijedno kvalitetno odigravanje unapred iz prve, kvalitetan završni pas. Mislim da je konačno došao trenutak da sednemo za sto i prihvatimo problem, analiziramo ga, a da ne zatvaramo oči i vadimo se na isključenje Trajkovića. Tim putem ćemo se načekati da gledamo pravi fudbal. Evropa ne trpi takve izgovore i nismo na pravom putu ako nam je crveni karton izgovor.

Šta je ono realno što možemo da učinimo u ovom trenutku za napredak srpskog klupskog fudbala?

– Iz godine u godinu ponavljam da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije sposobna da organizuje Superkup. Ne može se sa slovenačke livade otići u Ligu šampiona. Jer, forma se ne stiče na utakmicama bez publike, bez prisustva javnosti, medija, pritiska koji igrač mora da oseti da bi se psihički pripremio. Partizan je uoči odlučujuće utakmice za Evropu, imao samo jedan adekvatan meč i to protiv Farana na svom stadionu.

Nije daleko ni naš reprezentativni fudbal. Naša selekcija propustila je još jednu veliku fudbalsku smotru. Šta smo mogli da naučimo sa ovog Mundijala?

Upravo je to tema o kojoj treba da diskutujemo. Iza nas je neverovatan Mundijal, najvažniji turnir koji se igra svake četiri godine, a mi kao Srbija, zemlja koja sebe naziva fudbalskom, nije organizovala nijedno predavanje ili analizu igre na Mundijalu, da vidimo šta mi to treba da promenimo i primenimo pred predstojeće kvalifikacije. Niko iz Fudbalskog saveza niti iz medija nije napravio otvoreni sto da se analizira i debatuje o svetskom šampionatu.

[stextbox id=“hotsport_text_box“ float=“true“ align=“right“]Igračka karijera (1964 – 1984): Sloboda Užice, Partizan, Fenerbahče, Saragosa, Luton. Trenerska karijera (1985 – ): Partizan (1985 – 1988), Saragosa (1988 – 1990), Real Madrid (1991/92), Real Ovijedo (1992 – 1995), Atletiko Madrid (1995 – 2000), Barselona (2003), Selta (2004), Srbija (2008 – 2010), Šandong Luneng (2013)[/stextbox] Kako sada vidite stanje u srpskom fudbalu sa neutralnije tačke gledišta?

– Ovde se, po mom mišljenju, a to ne mora da bude tačno, pojavila određena doza sumnje. Ako vodeći ljudi ove zemlje otvoreno pričaju da se regularnost nekih utakmica mora ispitati, ako premijer javno kaže da Partizan i Crvena zvezda ne vrede ništa, onda je to poražavajuće daleko više od te same izjave. U srpskom fudbalu sve je više prisutna sumnja i neizvesnost, jer ne znamo šta nas čeka sutra.

Kakva je bila situacija kada ste Vi bili selektor?

– Imam dovoljno autoriteta da kažem da sam kao selektor uradio daleko više u mnogo gorim uslovima. Tada smo stvorili nešto neviđeno, stvorili smo poverenje, rezultat, red u u tom našem Kovilovu. Pre nego što sam seo na klupu, na Marakani je na tri utakmice Srbije bilo ukupno 13.000 ljudi. Kada sam ja bio selektor, Marakana nikada nije bila punija. Ja sam pokazao da u ovoj zemlji, u ovim uslovima, čovek može da napravi uspeh, ali prvo mora da prihvati realnost u kojoj se nalazi, i onda je problem upola rešen. A to niko sada ne sme više da uradi, već se koristi samo zamena teza i prebacuje se odgovornost, vadi se na neke nepredviđene okolnosti. Zbog čega škola fudbala nije podignuta na Makišu, na Košutnjaku, zbog čega nisu mogli da se održavaju seminari? Znam odgovore na ova pitanja, a znaju i oni na koje mislim.

Šta se sve dešavalo dok ste Vi bili selektor, a nije poznato javnosti?

– Na primer, sa svojim timom sam uradio kompletnu analizu Mundijala, kada sam došao u Srbiju, pozvao sam sve trenere prve lige da napravimo seminar i analiziramo – i znate koliko njih se odazvalo? Bekvalac i još jedan mladi trener. Kažu “to kod nas nije praksa“. Je li? Nije praksa? A je li Radomir držao predavanja u Subotici, Banjaluci, Topoli, na ekonomskom fakultetu? Znači da može. Ja se uvek bavim problemom. Baviti se fudbalom ne znači samo igrati fudbal, pustiti ekipu da trči. Takođe, još jedno ime moram da spomenem, a to je Veljko Paunović. Još uvek je mlad, na početku je karijere, ali sam često sa njim u kontaktu, interesuje se, postavlja pitanja, uči i napreduje. Ima sve predispozicije da postane veliki trener.

Shodno tome, kakvo je Vaše mišljenje o struci u našoj zemlji?

– Ovde struka ne postoji! Nije normalno da Aca Rogić (Antićev pomoćnik), sjajan stručnjak, nema nijedan jedini poziv da radi u nekom srpskom klubu. Kada sam polagao za trenera, izlazio sam na svaki ispit pred komisiju. Bilo je toga i u moje vreme, ali sada se posebno kupuju te diplome i licence. Sramota je šta sve ovde rade. Dule Savić je predsednik trenerske organizacije, a nikada se nije bavio strukom, a to su ozbiljne stvari. Šta je Zvezda uradila sa Stojanovićem? Posle osvojene titule, sklonili su ga kao da nikada nije bio u Zvezdi. A uprava je takođe i naručivala da mu pevaju “Slaviša odlazi“, ali to niko ne zna.

Nakon Vašeg odlaska sa klupe najčešće se pričalo o visini Vaših primanja?

– Da, istina, svi su odjednom počeli da pričaju o tome, a to je opet bila zamena teza i prebacivanje na drugu temu. Niko tada nije želeo da piše da je, dok sam ja sedeo na klupi, odigrana najekonomičnija utakmica za našu zemlju, i to u Alžiru. Tada je bio prepun avion naših ministara, sklopio se milionski vredan ugovor sa afričkom zemljom, a mi smo učestvovali u tome.

Iako ne volite da pričate o ljudima iz vrha srpskog fudbala, navijači u Srbiji upravo Vas pominju u trenucima kada se prisećaju nekih sretnih reprezentativnih vremena. Imate li neku poruku za njih, koji i dalje veruju da će Srbija jednog dana ponovo imati selektora kao što je bio Radomir Antić?

– I zahvaljujući svim tim navijačima, divnoj publici, pokazali smo da uprkos svemu, u ovoj zemlji možemo da napravimo pravu stvar. Mi smo svi bili na jednoj strani i zato me i danas duša boli kada se setim kako smo i zbog čega ispali sa Svetskog prvenstva u Južnoj Africi. Kada se meni radilo iza leđa uoči utakmice sa Australijom i to posle najveće reprezentativne pobede, protiv selekcije Nemačke.

Možete li nam otkriti konačno šta se tada tačno dogodilo?

Ne, ne još, kada jednog dana budem objavljivao svoju knjigu, saznaće se. To me jako boli, znam na koji način se sve to odigralo, ali neću još da pričam.

U našoj reprezentaciji su došli novi talasi, otišao je Siniša Mihajlović, došao Dik Advokat. Reprezentacija u ovim kvalifikacijama neće biti više toliko mlada i tek oformljena. Možete li da nam je uporedite sa onom Vašom?

– Ta priča o podmlađivanju može samo ovde da prođe. Ali, jedna od poražavajućih statistika je da reprezentacija nakon mog odlaska nikada nije na teren izvela isti sastav. Ja, kada sam došao, Srbija je imala 221 pas po utakmici, pa smo podigli na 460, a to znači da smo znali šta radimo. Taktiku smo prilagođavali vrlinama pojedinca. Kada sam došao 12 od 25 igrača nije igralo u svojim klubovima i ja sam prvo morao da se prilagodim tome, pre nego što sam počeo bilo šta.

Srpski igrači su i te kako na ceni, i više nego kada ste Vi bili selektor. Matić i Ivanović su Murinjove nezamenjive karike, Marković je prešao u Liverpul, Kolarov i Nastasić su u Sitiju, Tadić u Sautemptonu, Tošić blista u CSKA…

– Svako ima pravo na svoju odluku, ali neke prethodne mogu samo da nazovem – lutanjem. Naročito kada u timu imate takve potencijale. U fudbalu kada ne stojiš iza svojih odluka i menjaš ih, gubiš autoritet. Ne smeš da dozvoliš reprezentativcu da stekne utisak da nema pravo na grešku. Da ga skloniš na klupu zbog svog ega ili sličnih stvari. Igrač mora zna da ima pravo na svaki potez i da nijedan nije greška, već početak nove akcije. Ja sam svojim reprezentativcima, naročito Marku Panteliću, zabranio da se posle pogrešnog pasa ili promašene šanse hvataju za glavu. I zbog takvih sitnica smo pravili rezultate.

[stextbox id=“hotsport_text_box“ float=“true“ align=“left“]Omiljena pesma: Bajaga – Moji drugovi, Omiljeni film – Sjaj u travi, Omiljena knjiga – sve u vezi za psihologijom[/stextbox]Vaši unuci Radomir i Marko ugledaju se na dedu, odavno su krenuli fudbalskim stopama. Koliko im pomažete i da li teško možete da razgraničite ulogu dede od uloge fudbalskog trenera kada su oni u pitanju?   

– Moja familija, moja deca i moji unuci, uvek će imati pravo na svoje odluke. Uvek u životu ti ostaje momenat da se kaješ, ali taj momenat je mnogo lakši ako si prethodno doneo ti sam svoju odluku. Uvek ću biti tu za njih, ali ne da donosim odluke umesto njih. Nikada im nisam rekao “dođite kod dede da treniramo“, jer uvek čekam da to bude njihova želja i inicijativa. Oni vole svog dedu i da treniraju sa njim, i ja ću uvek biti tu da im pomognem i da ih podržim u svemu.

Za koga navijaju, ko im je omiljeni igrač?

– Navijaju za Barselonu i Atletiko i Partizan. Obožavaju Mesija, a i Nemca Rojsa.

Poznato je da ste kao selektor Srbije želeli Bojana Krkića u svom timu, ali vas je preduhitrio Luis Aragones pa se odazvao pozivu Španije. Ukoliko Radomir i Marko jednog dana budu birali između Španije i Srbije šta ćete ih Vi savetovati?

– Šta god da odluče, biću tu da ih podržim. Ja sam želeo Bojana Krkića zbog njegovog neverovatnog talenta u tom trenutku i posebne vrline osećaja za prostor i dijagonalno otvaranje na ivici ofsajda. Ali, na kraju je ipak zaigrao za Španiju i kasnije se izgubio i nestao na fudbalskoj mapi.

U drugom delu intervjua, naredne nedelje, Radomir Antić je za naše čitaoce analizirao Mundijal u Brazilu, kao i stanje u španskom fudbalu, Atletiku, Barseloni i Real Madridu, ali je i ispričao neverovatne anegdote iz svoje trenerske karijere sa Patrikom Klajvertom, Fernandom Jerom, Kristijanom Vijerijem i Ćavijem. 

Do drugog dela intervjua sa Misterom – pratite sportska dešavanja uz Vaš HotSport.

hotsport.rs – Milovan Longinov

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj fejsbuk stranici Hotsport.rs, kao i na našem Tviter nalogu.

0

0