Gospodin Željko Obradović

„Porodica, prijatelji, košarka, Guča“, to je redosled prioriteta u životu najtrofejnijeg evropskog košarkaškog trenera.

Ono što bi trebalo da znate o Željku

Željko Obradović je bio profesionalni košarkaš i reprezentativac SFRJ u košarci. Rođen je 9. marta 1960. godine u Čačku u kojem je i odrastao i završio srednju školu. Tokom igračke karijere nastupao je za Borac iz Čačka i Partizan. Direktno je iz košarkaških patika prešao u trenerske cipele a već u prvoj sezoni kao trener postao je prvak Jugoslavije i prvak Evrope. Ima osam klupskih titula prvaka Evrope u košarci i jednu reprezentativnu i bio je prvak sveta i kao igrač i kao trener sa reprezentacijom Jugoslavije. Željko je navijač čačanskog Borca i Partizana a završio je i višu trenersku školu.

Ono što možda (ne) znate o Željku

U Partizan je prešao na nagovor Kićanovića, koji je tada postao sportski direktor crno-belih. Oduvek je želeo da se bavi trenerskim poslom, a još dok je bio igrač u rodnom Čačku trenirao je momke koji su bili svega par godina mlađi od njega.

Trener Partizan postao je tako što se sam predložio za tu poziciju. Za ručkom su sedeli Željko Obradović, Milenko Savović i direktor Dragan Kićanović. Poslednja dvojica su upitali ko bio mogao da bude novi trener, Obradović, koji je još bio igrač, je predložio sebe a njih dvojica su se samo nasmejali.

Dve nedelje kasnije, stigla je ponuda da stvarno postane trener ali da odmah završi igračku karijeru.

Nekoliko meseci kasnije, osvojio je duplu krunu i postao prvak Evrope kao trener Partizana.

Da, on obožava Guču, ali voli i Egzit, voli i zlatiborsku jagnjetinu, ali se pre opredeljuje za kajmak i zlatiborsku pršutu.

Željko je srećno oženjen i ima ćerku Anju i sina Đorđa. Veruje da uvek može bolje, da se stalno treba usavršavati i da trener treba da se prilagodi igračima i timu koji ima, a ne da bude obrnuto, što se ispostavilo za sada kao odličan recept.

Trenirao je Dijamantidisa, Danilovića, Divca, Đorđevića, Sabonisa, Arlaukasa, Paspalja… i svima je zahvalan za ono što je postigao, za razliku od onih koji smatraju da su sve postigli sami.

Svojim mentorom smatra profesora Acu Nikolića, ali uz njega ističe i svoje prijatelje i kumove Dragana Kićanovića, Dudu Ivkovića, Milenka Savovića i Vladu Androića, koji su, kako kaže, uvek bili tu za njega.

Željko je kao trener Partizana radio bez plate, i na nagovor prijatelja, koji su mu objasnili da od nečega mora i da živi, prešao je u Huventud.

Imao je Željko i par neuspeha u karijeri, ali imamo ih svi, a retko ko ima uspeha koliko ih ima on, pa te neuspehe nećemo ni pominjati.

Sledeći put kada se oduševite Gvardioli što je uzimao časove nemačkog da bi se što bolje snašao u Bajernu, setite se da je Željko znao samo srpski kada je prešao u Huventud, a sada zna i španski, italijanski i engleski, pa nema potrebe da „virimo preko ograde“, kada nešto još bolje imamo u svom dvorištu.

Ono što morate da znate o Željku

Željko je osvojio kao igrač: titulu prvaka Jugoslavije, treće mesto u Evroligi, Kup Koraća, Jugoslovenski kup, bronzu na Olimpijadi i zlato na prvenstvu sveta; kao trener: titulu prvaka Jugoslavije, Jugoslovenski kup,  dvaSaporta kupa, Italijanski superkup, 11 titula prvaka Grčke, 7 Kupova Grčke, Superkup Turske, Evroligu sa Partizanom, Evroligu sa Huventudom, Evroligu sa Real Madridom i 5 Evroliga sa Panatinaikosom; kao selektor: srebro na Olimpijadi, Evropsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo i bronzu na Evropskom prvenstvu.

Da, dobro ste pročitali, sve ovo morate znati ukoliko ste Željkov sunarodnik, stanovnik ste Srbije, Atine, Madrida, Badalone, Treviza, Madrida ili Istanbula, a da ste pritom ljubitelj sporta, jer koji pravi ljubitelj sporta ne zna ko je i šta je osvojio veliki, pardon, najveći – Željko Obradović.

Sećate li se Željkovih prioriteta sa početka teksta? E pa dodajte samo na to da Željko smatra Partizan svojom drugom porodicom.

hotsport.rs/Aca Informacija

0

0