Nova dimenzija FIFA fudbalske pljačke

Predstojeće Svetsko prvenstvo u Brazilu nas neće skupo koštati, jer se reprezentacija Srbije nije plasirala na Mundijal, ali da jeste, svi oni koji bi se zaputili u Brazil vratili bi se kući potpuno praznih džepova.

Naime, FIFA je nastavlila sa politikom započetom još u Francuskoj 1998. godine kada je po prvi put primenjen sistem po kome jedna reprezentacija svoje utakmice igra u tri grada.

Praksa FIFA do prvenstva u Francuskoj bila je da jedna reprezentacija odigra dve utakmice u jednom gradu i na jednom stadionu dok bi treću utakmicu igrali u drugom gradu, ali po pravilu ne previše udaljenom od prvobitne baze.

Tako je 1990. godine u Italiji tadašnja reprezentacija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) jednu utakmicu odigrala u Milanu na stadionu San Siro, a dve u Bolonji na stadionu Renato Dal’Ara pa je tako jugoslovenskim navijačima trošak predstavljao samo put iz Milana u Bolonju od oko 218 kilometara.

Pod izgovorom da ne želi da se navijači jedne reprezentacije previše zadržavaju u jednom gradu FIFA u zemlji ‘galskih petlova’ počinje sa praksom ‘šetanja’ reprezentacija, pa tako i njenih navijača. Tadašnja reprezentacija Savezne republike Jugoslavije (SRJ) prvu utakmicu na tom prvenstvu igrala je u Sent Etjenu, zatim u Lensu i na kraju u Nantu pa su navijači ‘plavih’ morali da prevale put od ukupno 1258 kilometra, što je, složićete se uveliko povećalo troškove boravka na najvećoj fudbalskoj smotri.

Slična stvar dogodila se i na Mundijalu u Južnoj Africi gde su navijači Srbije morali da prevale put od ukupno 2523 kilometara koliko iznosi razdaljina od Pretorije do Nelsprijta, ali preko Port Elizabeta gde su ‘Orlovi’ igrali svoju drugu utakmicu na Prvenstvu.

Sada dolazimo do predstojećeg Mundijala u Brazilu. Tako na primer, reprezentacija koja bude nosilac grupe D svoje utakmice igraće u sledećim gradovima – Fortelaza, Sao Paolo i Natal. Ukupna distanca između ovih gradova iznosi neverovatnih 5932 kilometra! Dakle pristalice reprezenatcije koja bude na poziciji D1 moraće da izdvoje pozamašnu svotu novca samo za transport kako bi pratili utakmice, a kada na to dodamo troškove ishrane, smeštaja, te svih ostalih stvari koje prate ovakvu manifestaciju, jasno je da će enormno mnogo para biti potrošeno u Brazilu.

Od dvestotine i kusur, preko dve hiljade i kusur kilometara stigli smo za nešto manje od četvrt veka, do neverovatnih šest hiljada kilometara! Da ipak bude sve jasno. Podaci o distancama izmereni su na osnovu najekonomičnije putanje koju nudi repsektabilni Via Mišelin. Imajući u vidu da mnogi koriste avio transport vreme puta se smanjuje ali gotovo sigruno da cena raste.

Naravno i da površina zemlje ima uticaja na razdaljinu, ali ako bi se razmišljalo makar malo racionalno onda bi baš u zemljama sa teritorijom poput one koju ima Brazil bilo logično koristiti stari princip odigravanja utakmica.

Neko će reći, pa šta, time će najviše koristi imati sami Brazilci jer se novac troši kod njih, ali postavlja se pitanje koliko će ga zaista ostati u zemlji kada se Prvenstvo.

Tako ćemo sledećeg leta imati prilike da posmatramo pljačku ljubitelja fudbalske igre pod okriljem FIFA, a na kraju nikada nećmo ni znati koliko je novca potrošeno niti u čijim je džepovima završio. Jedno je ipak gotovo sigurno – u Brazilu će ga, kada se sve okonča, najmanje ostati.

hotsport.rs/B.M.

0

0