Hrvatski novinar: Šimuniću, marš u p… materinu, nacistički gade!

Istaknuti bosansko-hercegovački novinar i književnik hrvatske nacionalnosti, Miljenko Jergović još jedan je od ljudi u nizu koji su oštro osudili ponašanje Josipa Šimunića. 

Hrvatski fudbaler se već više od nedelju dana nalazi na svim naslovnicama nakon što je nakon utakmice sa Islandom uzvikivao ustaške parole.

Otvoreno pismo poznatog novinara objavljeno je na sajtu sport.ba, a mi vam preporučujemo da ga pročitate u celosti:

“Dragi Džo,

Strašno si me rastužio uzevši mikrofon u ruke. Volim fudbal, magičnu igru sposobnu da svake četiri godine ujedini čovečanstvo veličanstvenim događajem kakvo je Svetsko prvenstvo. Igru u kojoj je moguće da u najbogatijim i najvećim klubovima igraju, jedan uz drugog, igrač iz Obale Slonovače, Nemac, Hrvat, Brazilac, Portugalac i Tunižanin – ravnopravni i ujedinjeni. Ali, Džo, ja volim fudbal kao igru, igru u kojoj se ljudi različitih nacionalnosti, kultura i mentalteta savršeno razumeju jer ih ujedinjuje univerzalni fudbalski „jezik” koji razume ceo svet. Volim fudbal kad spaja, a gadi mi se kad razdvaja.

Tog dana, kada si osramotio svoju zemlju pred svetom, navijao sam za hrvatsku reprezentaciju. Bio sam srećan svaki put kada si nadskočio islandskog igrača, uživao u igri koju ste kao tim prikazali,radovao se golovima i činjenici što ste se plasirali na Svetsko prvenstvo da učestvujete u slavlju igre, tolerancije i poštovanja.

A tada si, Džo, uzeo mikrofon. Znao sam i pre koliko voliš Hrvatsku – često je to tako s ljudima rođenim i odraslim daleko od zemlje svojih roditelja – ali nisam znao da tvoja ljubav raste iz mržnje. Mislio sam, naivno, kako si igrajući u Nemačkoj naučio šta je to nacizam i kakve su strahote u njegovo ime počinjene. Zamisli, dragi Džo, da si igrajući za berlinsku Hertu, na „Olimpijskom stadionu” izgrađenom za vreme Hitlerovog mandata, nakon pobede stao na sredinu terena i uzviknuo „Hajl Hitler!”. Kako bi publika reagovala?

Spomenuo si u izjavi posle utakmice kako bi oni kojima smeta tvoj izraz rodoljublja trebalo da pročitaju istorijske knjige i iz njih nešto nauče. Voleo bih da si stvarno pročitao šta se događalo u Hrvatskoj u doba kada je službeni pozdrav bio „Za dom spremni!”. Ipak, čini mi se kako si čitao tragično iskrivljenu verziju događaja u zemlji koju toliko voliš, događaja koji su se odvijali za vreme Drugog svetskog rata. Ili možda nisi čitao nego si samo slušao porodične priče jer negde si mržnju koju ljubavlju zoveš morao da upiješ.

Rado ću da ti pojasnim šta se otprilike događalo u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a i preporučiću ti i knjigu da pročitaš pa da sledeći put barem znaš šta simbolizuje taj pozdrav. U te nesrećne četiri godine, između 1941. i 1945, grupa ljudi po imenu Ustaše uz pomoć nacističke Nemačke je sprovodila rasne zakone, otvarala koncentracione logore i tamo ubijala ljude druge vere, nacionalnosti i političkih uverenja. Možda se pitaš zašto? Ubijali su ih iz jednostavnog razloga: bili su pogrešne vere, nacionalnosti i političkog uverenja. Nisu ubijali samo muškarce, Džo, ubijali su i starce, žene i decu. Ubijali ih maljem, nožem i glađu. Osamdesetakhiljada ljudi su ubili samo na jednom mestu – u logoru Jasenovac. A ubijajući uzvikivali su, kao i ti, te tri reči: „Za dom spremni!”.

Kako bi se, Džo, osećao kada bi danas u Hrvatsku došla nemačka vojska, na vlast postavila ljude koji im odgovaraju, i zavladala tvojom voljenom domovinom? Kako bi se osećao kada bi neki novidržavnik, ugledajući se na svog prethodnika Antu Pavelića, opetItalijanima poklonio Dalmaciju, Kvarner i Istru? Kako bi se osećao gledajući kako, nakon kafe na Cvetnom trgu, po Zrinjevcu šetajunemački oficiri? Kako bi se osećao da tvoje prijatelje, na primer saigrače iz Dinama, zbog toga što su druge vere, nacionalnosti ili boje kože, odvedu i da se više nikad ne vrate?

Znam, ti si samo fudbaler, treniraš dva puta dnevno i nemaš vremena da proučavaš šta se događalo pre više od sedamdeset godina ali uskoro ćeš u penziju pa ti preporučujem da uzmeš knjigu “Konclogor na Savi“ Ilije Jakovljevića, Hrvata i simpatizera Hrvatske seljačke stranke koji je proveo oko godinu dana u ustaškom logoru u Staroj Gradišci. Za njega nećeš moći da kažeš da je komunistički lažov. Rođen je u Mostaru, doktorirao pravo u Zagrebu i postao ugledan pravnik i novinar. Strpan je u logor jer je mislio drugačije od ustaša. Pročitaj njegovo svedočanstvo o danima provedenim u Staroj Gradišci. Ta je knjiga čekala nastanak države za čiju reprezentaciju igraš da je neko napokon objavi. U Jugoslaviji objavljena nije.

Postoji još mnogo knjiga koje bih ti preporučio, ali mislim dao bi bila velika stvar da barem ovu pročitaš. Ako nakon toga i dalje poželiš da vičeš “Za dom!“ ne znam šta da ti kažem osim – marš u p…. materinu, nacistički gade!“

0

0