Terzićevo kilometarsko saopštenje protiv Toleta

Oglasio se i Terza. Predsednik OFK Beograda prozvao predsednika FSS.

Manija pisanja saopštenja se nastavlja i sada se celoj to priči priključio i predsednik OFK Beograda Zvezdan Terzić.

I on je, kao i Nebojša Čović odlučio da na ovaj način odgovori predsedniku FSS Tomislavu Karadžiću, a mi njegovo saopštenje prenosimo u celosti.

Verujte na reč, dovoljno je dugo i bez našeg pisanija.

– Naš narod ima običaj da kaže: vodu, vatru i narod niko nije zaustavio. Očigledno je da jedino Tomislav Karadzić ne vidi ono što svako normalan u Srbiji vidi, a to je da se ovde podigao narod koji želi da ga protera iz srpskog fudbala. I to nije želja samo navijača Crvene Zvezde, svedoci smo te pojave na svakom stadionu, u svakom delu Srbije.

Ja sam u martu mesecu napisao otvoreno pismo predsednicima klubova sa jasnom analizom stanja u srpskom fudbalu, sa jasnim argumentima šta zameram Tomislavu Karadžiću kao predsedniku FSS. Bez ikakve namere da diram u privatnost Tomislava Karadžića i njegove porodice. Ta analiza je bila i moja obaveza kao čoveka koji je ceo svoj život proveo u fudbalu i gde ću ostati do kraja svog života.

Od tada se i nisam mnogo oglašavao u medijima, osim u momentima kada sam osećao da moram odreagovati kao savestan profesionalac. Ne bih se oglašavao ni danas da nisam prozvan od Tomislava Karadžića, i to na jedan nesportski, nizak i pokvaren način koji i priliči čoveku njegovog profila.

Moram odreagovati na neke njegove konstatacije i odgovoriti na njegova pitanja. Sa jednom velikom razlikom: moje saopštenje pišem sam u svojoj radnoj sobi, za razliku od Karadžića kome je saopštenje pisao sitni novinar koji prati rad saveza, kupljen za sponzorstvo jedne knjige.

Karadžić uporno zamenjuje teze. Bavi se problemima koje ima Crvena zvezda, a koji su poznati široj javnosti, i pri tom daje sebi za pravo da javno, bez ikakve argumentacije, blati ljude, i dolazi na teren ličnih i privatnih stvari. To nisu teme zbog kojih šira javnost traži odlazak Tomislava Karadžića.

SEDAM RAZLOGA ZBOG KOJIH KARADŽIĆ „MORA“ DA ODE

S obzirom da sam ranije opširno govorio o tome, sada ću samo u kratkim crtama elaborirati zašto Tomislav Karadžić mora da ode sa pozicije predsednika FSS :

1. Zato što je reprezentacija Srbije propustila dva velika takmičenja, EP 2012 i SP 2014. Uspesi reprezentacije su generator razvoja fudbala u celini. Neodlaskom na velika takmičenja, FSS je izgubio i preko 20 miliona evra, koje su mogle biti utrošene u infrastrukturu širom Srbije. Uz taj neuspeh, i naša mlada reprezentacija je propustila dva poslednja EP, pa možemo konstatovati da je naš reprezentativni fudbal bačen na evropsku marginu. Po prvi put u istoriji je neko uspeo da okrene svoj narod protiv svoje reprezentacije.

2. Zato što se u Super ligi Srbije već godinama unazad dešavaju krađe i otimačine, a Tomislav Karadžić kao najodgovornija osoba sve to aminuje i pokriva, govoreći da je sve pošteno i regularno. I klubovi i navijači su izgubili poverenje u savez.

3. Zato što su klubovi u Srbiji dovedeni na ivicu bede i polako se gase. Zakonska regulativa nije ispratila realne društvene i privredne promene: nije definisano ko je vlasnik klubova i ko je u obavezi da obezbedi finansiranje klubova. Fudbal je danas jedina delatnost u Srbiji gde imaš obavezu da ulažeš, a ne smeš da zaradiš. Zakon o sportu je donesen 2011, a FSS kao krovna organizacija nije uradila ništa da se kroz sistemska rešenja omogući klubovima bolji poslovni ambijent.

4. Zato što je zbog svoje sujete oterao dva najbolja srpska trenera: Miroslava Đukića i Radomira Antića. Pri tome je oštetio budžet saveza za nekoliko miliona evra, jer im je morao platiti milionske odštete iz kase FSS.

Zato što je on u fudbal zalutao, on je ovde strani element, on ne pripada fudbalu. Nikada loptu nije šutnuo, nikada fudbal nije gledao, nikada fudbal nije voleo, nikada fudbal nije razumeo. Zato što je na fudbalsku utakmicu prvi put došao u svojoj pedesetoj godini i video fudbal kao šansu za svoju ličnu promociju. Zato što ga fudbalska Srbija ne želi, zato što ga njegova fudbalska Subotica ne želi. Zato što je sve u fudbalu napravio pozivajući se na političke veze. Zato što 2012 nije ni trebao biti izabran, nego je zloupotrebio politički vakuum (kada vlada nije bila izabrana, a jedino bilo izvesno da će SPS biti siguran deo vlade), pa je izmanipulisao fudbalsku Srbiju pričama kako ga je „država zamolila da se prihvati još jednog mandata“.

A sada da odgovorim na neke Karadžićeve konstatacije, napisane iz najnižih pobuda.

Prvo, što se tiče njegove tvrdnje da je FSS finansijski stabilna organizacija, moram mu odgovoriti da ne postoji fudbalski savez u Evropi koji nije finansijski stabilan, jer svi savezi imaju prihode od UEFA i FIFA, od TV prava, ulaznica i sponzora. I nikada FSS ili FSJ nije bio nestabilna organizacija.

Da Tomislav Karadzić zna bar neku reč engleskog jezika mogao je u neposrednom razgovoru sa svojim evropskim kolegama toliko bar da sazna. Karadžić mora da zna da FSS nije izolovano preduzeće kojem je važno da samo ono pozitivno posluje. FSS je krovna organizacija preko 2.000 klubova i on je indirektno odgovoran za egzistenciju čitavog fudbalskog sistema.

Drugo, Karadžić pominje Zajednicu superligaša i kako je marketing FSS omogućio Zajednici prihod od 500 miliona dinara. A Karadžić  zaboravlja da je Zajednica nezavisno pravno lice sa svojim organima koje je moralo samo da pregovara oko TV prava, a ne da FSS to učini umesto Zajednice i možda napravi štetan ugovor. Što se tiče izbora u Zajednici, to je najbolji pokazatelj koliko klubovi ne žele Karadžića na čelu FSS. Iako na to nije imao pravo, Karadžić je otvoreno lobirao i ucenjivao predstavnike klubova da glasaju za njegovog kandidata Miodraga Jankovića.

Uprkos tome, na tajnom glasanju je, demokratskom voljom klubova, izabran Dragoljub Lekić za predsednika Zajednice superligaša. Iako je od tada proslo skoro dva meseca,novoizabrani predsednik Zajednice još nije kooptiran u Izvršni Odbor FSS gde bi morao biti, da bi zastupao interese klubova. Toliko o samovolji i bahatosti Karadžića, i njegovom odnosu prema klubovima.

Treće, Tomislav Karadžić  pominje da mi iz klubova koji želimo njegovu smenu, optužujemo selektora da mu agent Fali Ramadani sastavlja reprezentaciju.

Još jedna laž Tomislava Karadžića. Nikada nisam pomenuo Falija Ramadanija, jer pouzdano znam da se Ramadani i Mihajlović i ne poznaju. Ali sam pomenuo agenta Serđa Bertija, menadžera od Siniše Mihajlovića, koji je životni i profesionalni mentor našeg dragog selektora. I najbliži saradnici Tomislava Karadžića su mi rekli da selektor Mihajlović nijednu odluku ne donosi bez konsultacija sa Serđom Bertijem. I verovatno zajedničkog interesa. I to vrlo dobro zna i Tomislav Karadžić.

Četvrto, što se tiče aluzija Tomislava Karadžića na agenta Falija Ramadanija, mogu da kažem da je on nemački državljanin i jedan od najuspešnijih agenata u Evropi koji uspešno sarađuje sa najvećim evropskim klubovima. Tačno je da je moj zet Nikola Damjanac partner sa Ramadanijem, ali je opšte poznato da Ramadani i Damjanac nisu agenti nijednog igrača OFK Beograda jer je stav kluba jasan već godinama: nijedan igrač OFK Beograda nema menadžera.

Mi smo našim igračima i njihovim roditeljima zabranili čak i da kontaktiraju sa menadžerima. Što se tiče vlasništva nad igračima, svi igraći OFK Beograda su vlasništvo samo OFK Beograda, tako da je čitava priča Tomislava Karadžića promašen pokušaj nanošenja određene pakosti.

Peto, što se Karadžićeve priče oko krečenja stadiona tiče, moramo mu ponoviti po stoti put (nije nam teško, imamo razumevanja za njegovo stanje), stadion nije naš nego gradski. Od 2009 godine čekamo da nam gospoda iz grada dodele neki dokument da bismo mogli da ga koristimo, održavamo i u njega ulažemo. Od 1997 godine sam na rukovodećim pozicijama u OFK Beogradu, i od tada do danas je klub uložio preko 1,5 miliona evra svojih sredstava na rekonstrukciju i modernizaciju gradskog stadiona, za šta postoji adekvatna dokumentacija.

Iako bi Tomislav Karadzić morao da zna da nijedan stadion na ovoj planeti nikada nije izgrađen sredstvima nijednog kluba. Stadione gradi ili država ili lokalna samouprava ili velike kompanije koje imaju komercijalni interes. Nadam se da će se i neko u gradu Beogradu jednog dana setiti da je omladinski stadion njihov stadion.

Šesto, i poslednje što imam reći Tomislavu Karadžiću je moj odgovor na njegovo pominjanje naših biografija. Iako nikada nisam mislio da ćemo sa profesionalnog doći na teren ličnog, uporno sam izbegavao njegove provokacije, Tomislav Karadžić želi da svi mi uporedimo naše biografije. Pa hajde da uradimo onda i to:

NIKADA NISAM OSUĐIVAN, KARADŽIĆ JE LEŽAO ZATVORSKU KAZNU U SPUŽU

Rođen sam u Srbiji, gde su rođeni i moj otac i moj deda.

U fudbal sam ušao iz najčistijih pobuda i ljubavi, kao dete u svojoj šestoj godini – Tomislav Karadžić u svojoj pedesetoj, iz samo njemu znanih razloga.

Igrao sam fudbal profesionalno punih 13 godina, od toga 9 godina u OFK Beogradu, 6 godina kao kapiten tima – Tomislav Karadžić nikada nije dodirnuo loptu.

Diplomirao sam na Ekonomskom fakultetu, državnom, kao profesionalni igrač, jedini do tada u poslednjih dvadeset godina. U 31 godini sam postao generalni direktor OFK Beograda, u 38 godini predsednik fudbalskog saveza, najmlađi predsednik u Evropi -u tim godinama Tomislav Karadžić nije znao da se fudbal uopšte igra.

U 39 godini sam ušao u najviše forume UEFA i FIFA i bio prvi kandidat za člana Izvršnog Komiteta UEFA -Tomislav Karadžić o tome nije ni sanjao.

Rukovodim OFK Beogradom od 1997. godine do danas, i za sve vreme nikada nismo dobili ni jedan dinar pomoći države, grada, opštine ili nekog javnog preduzeća. Sredstva za funkcionisanje smo obezbeđivali sami i po tome smo verovatno jedinstven klub u Srbiji. Za to vreme je OFK Beograd uvek bio u vrhu našeg fudbala, igrao evropske kupove, stvarao igrače koji su danas ponos Srbije. Tomislav Karadžić je vodio FK Spartak, finansirao ga državnim sredstvima, i doveo ga do treće lige sa tendencijom gašenja.

Nikada nisam bio član, čak ni blizak nekoj partiji – Tomislav Karadžić  jeste.

Nikada nisam kažnjavan, nikada nisam osuđivan – Tomislav Karadžić jeste pravosnažno osuđivan i zato je ležao zatvorsku kaznu u Spužu.

Protiv mene se vodi sudski postupak, ali postoji prezumpcija nevinosti, i niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno. Znam kako sam radio u OFK Beogradu, i ubeđen sam da će se proces završiti oslobađajućom odlukom. Poznato je da sam bio odsutan skoro tri godine i za to vreme mi politički vrh Srbije nije bio naklonjen. Da sam imao bilo šta sporno u svojoj biografiji, siguran sam da me ne bi štedeli u tom periodu.

Tomislav Karadžić tek treba da se suoči sa svojom biografijom pred istražnim organima. Tomislav Karadžić dobro zna da li su mu podizali rampe na carinskim prelazima, da li se obogatio švercom nafte i alkohola, da li je je potpisao štetan ugovor o TV pravima sa Sport Fajvom, da li je uzimao mito, da li je plaćao nameštene utakmice, kako je građena kuća fudbala?

Toliko o upoređivanju naših biografija.

I za kraj, pitanje na koje nemam odgovor: da li je moguće da je čitava fudbalska Srbija taoc jednog čoveka, Tomislava Karadžića – stoji u sopštenju predsednika OFK Beograda Zvezdana Terzića.

0

0