HotSport retrospektiva rada stranih trenera: Valjali samo Mateus i Zenga

Ode Rikardo Sa Pintu iz Crvene zvezde. Pompezno baš kao što je i došao na Marakanu. Temperamentni Portugalac ne ume izgleda drugačije. Tako je to s strancima. Oni veruju da su u srpskom fudbalu velike zvezde i da se sve vrti oko njih.

Međutim, istorija pokazuje da to nije baš tako.

Partizan i Crvenu zvezdu do sada su vodila osmorica stranih trenera i samo četvorica mogu da se pohvale nekim uspesima. U Humskoj su to Lotar Mateus i Avram Grant, a u Zvezdi Valter Zenga i Boško Đurovski.

Jako bitan statistički podatak govori da nijedan stranac na klupi Partizana nije uspeo da trijumfuje u večitom derbiju, čak pod njihovim vođstvom nijednom nisu uspeli da zatresu mrežu crveno-belima, dok su inostrani treneri na klupi Crvene zvezde bili mnogo uspešniji. Ostvarili su osam pobeda, dva remija i tri poraza.

Starnih trenera je bilo i u drugim srpskim klubovima, ali ovde iznosimo kratku istoriju stručnjaka van granica Srbije koji su sedili na klupi Partizana i Crvene zvezde.

Lotar Mateus

Najzvučnije ime koje je ikada došlo u Srbiju da se bavi fudbalom. Kao trener bio je potpuni anonimuus, tek početnik, ali sama njegova pojava u Humskoj značila je mnogo, jer u pitanju je prvi fudbaler koji je proglašen za najboljeg sportistu na planeti. Iste te 1990. godine je s selekcijom Nemačke osvojio Svetsko prvenstvo u Italiji.

Matesu je u Partizan došao u zimu 2002. godine, kad je titula već bila obezbeđena, ali nije uspeo da ostvari nijedan trijumf nad Crvenom zvezdom. Šta više, oba je izgubio. Ali Mateus je u Humskoj ostavio dubok trag, budući da su s njim na čelu crno-beli uspeli da se prvi put u klupskoj istoriji plasiraju u Ligu šampiona.

U grupnoj fazi nisu ostvarili nijednu pobedu, ali su osvojili tri boda i igrali potpuno egal s francuskim Olimpikom iz Marseja, slavnim Real Madridom i te godine najboljim timom Evrope portugalskim Portom.

Jjirgen Reber

Došao je u Humsku posle odlaska Vladimira Vermezovića 2005. godine, a za sedam meseci u Humskoj pokazo je malo toga. Takoreći ništa. Iz nacionalnog Kupa je ispao od nižerazrednog Timoka, a njegov boravak u redovima crno-belih više je koristio da vrbuje određene igrače za menadžersku agenciju svog agenta, nego da ih nauči fudbalom.

Međutim, ruku na srce i nije mogao mnogo da ih nauči, jer o tom sportu zna malo toga. Ulazio je u konflikte s medijima, pa i s sportskim direktorom Nenadom Bjekovićem, koji je posle njegovog odlaska rekao da stranac više nikada neće biti trener Partizana dok je on na toj funkciji. I tako je bilo.

Reber je još ostao upamćen po tome što je stalno kukako kako Partizan ne može ništa da uradi, jer u ekipi nema Nikolu Žigića, a svoje neuspehe, kao recimo onaj protiv Hajduka pravdao je lošim stanjem terena, pa je ostala čuvena rečenica: „Na terenu u Kuli ni Bajern Minhen ne bi mogao da pobedi“!

Avram Grant

Veliko ime svetskog fudbala u Srbiji i Partizanu nije pokazao ama baš ništa. On kao da je došao u Humsku samo da bi osvojio titulu i nju upisao u svoj CV, jer su crno-beli već na polusezoni imali toliku prednost da ona nije mogla biti izgubljena.

Poražen je u sve tri utakmice protiv Crvene zvezde, ostao je bez nacionalnog Kupa, u klub je na probu doveo izvesnog Harija Agombara iz osme engleske lige i već posle pola godine otišao je iz srpskog šampiona, pod izgovorom da ima bolju ponudu.

Nezvanično je u klubu imao 800.000 evra, a do dan danas nigde nije počeo da radi.

Valter Zenga

Bez dileme najbolji trener koji je radio u Crvenoj zvezdi. Zapravo, trener koji je ostvario najviše rezultata.

Italijan je za godinu dana provedenih u klubu osvojio duplu krunu i odveo tim u Ligu Evrope, koja se tad zvala Liga UEFA, a malo je nedostajalo da prezimi u Evropi. Preciznije do toga ga je delilo deset sekundi, jer su u meču protiv Strazbura njegovi igrači primili gol u bukvalno poslednjim treucima meča, koji je završen 2:2, a tim s Marakane ostao bez daljeg toka takmičenja.

Zvezda je pod njim igrala dobro, ali je on posle samo godinu dana otišao s Marakane i oprobao se u Ujedinjnim Arapskim Emiratima, gde je nedavno dobio otkaz, Pričalo se da će upravo on naslediti Sa Pintua, ali od te ideje nema ništa, budući da se Italijan samo zahvalio na ponudi.

Zdenjak Zeman

Čeh je Crvenu zvezdu vodio veoma kratko, ali je i za to vreme uspeo da je upropasti. Naime, pod njegovim vođstvom crveno-beli su prvi put posle 13 godine ostali bez igranja u nekom evrokupu, a za to se pobrinuo kiparski APOEL, koji ih je eliminisao u drugom kolu kvalifikacija za Ligu UEFA.

Za to vreme Zeman je ekipu vodio i na tri utakmice domaćeg šampionata i ostvario neverovatan uspeh od dva poraza i samo jednog remija, pa je Zvezda u tom trenutku bila 12. tim na tabeli.

Čedomir Janevski

Makedonski stručnjak se proslavio radom u Belgiji, u Zvezdu je došao kao zamena za već pomenutog Zemana, mada ni on nije bio ništa bolji od svog prethodnika. Neki čak smatraju da je on najgori trener koji je ikada radio na Marakani.

Za osam meseci na Marakani, uspeo je da ispadne iz Lav kupa Srbije od ekipe Sevojna, a od prvoplasiranog Partizana je imao čak 22 boda manje i u tom trenutku crveno-beli su zauzimali treću poziciju na tabeli.

Janevski je na rastanku rekao da se ne oseća krivim za stanje u Crvenoj zvezdi i priznaje da bi u slučaju da je znao kakva je situacija na Marakni dobro razmislio da li bi ponovo dolazio.

Boško Đurovski

Nesvakidašnji potez Dušaan Bajevića, koji je tokom utakice protiv Vojvodine koju je njegov tim izgubio 0:3 odlučio da napusti klupu, a samim tim sebi spremio otkaz uslovio je da na klupu Crvene zvezde sedne njegov pomoćnik Boško Đurovski.

Makedonac je u tom trenutku imao šest bodova više od Partizana koje je do kraja uspeo da sačuva, a on je poslednji trener koji se može podičiti da je s crveno-belima osvojio šampionsku titulu. Bilo je to 2007. godine.

Zbog poraza od estonske Levadije Đurovski smenjen je tog leta, bez obzira što je ekipa uspela da se plasira u dalji tok takmičenja, a na klupi ga je nasledio Milorad Kosanović.

Robert Prosinečki

Uz Valtera Zengu najveći ljubimac navijača Crvene zvezde među trenerima. Kao igrač s crveno-belima je pokorio Evropu i svet, a kao trener uspeo je da osvoji jedan Kup, ali i da tri puta u roku od mesec i po dana pobedi Partizan.

Klupu je napustio na stratu tek završenog šampionata nakon šokantnog remija protiv Rada (2:2), koji je od 70. minuta igrao s igračem manje. Robi je u Zvezdi uneo mnogo svežine, priliku pružio mladim igračima, posle velike dominacije Partizan uspeo da ih eliminiše iz Kupa i na kraju osvoji taj trofej, ali dalje nije mogao.

Klub je napustio na svoju inicijativu, a ostaće upamćeno njegovo obraćanje medijima kada je saopštio da napušta Marakanu. Plakao je onako iz duše, nekoliko puta i opsovao, a na kraju rekao kako mnogo voli Zvezdu i da veruje u svoje igrače. Na kraju se ispostavilo da je verovao uzalud, ali njegov dubok trag na Marakani niko ne može da izbriše.

Rikardo Sa Pinto

Eto, konačno dođosmo i do Portugalca zbog koga smo se i odlučili da napravimo ovu retrospektivu stranih trenera u dva najveća srpska kluba. Sa Pintu je je u klub došao kao spasilac, nakon loših rezultata pod vođstvom Aleksandrra Jankovića i vrlo brzo je probrao simpatije navijača.

Ne zbog spektakularno dobre igre, već zbog osam vezanih trijumfa u šampionatu i mogućnosti da se bori za šampionsku titulu. Prednost Partizana pred večiti derbi bila je svega dva boda i pobeda je timu s Marakane donosila dugo čekanu titulu.

Međutim, Portugalac je na stadionu u Humskoj postavio katastrofalnu taktiku, Partizan je zasluženo pobedio, a Zvezda potom u preostala dva kola Jelen Superlige izgubila isto toliko puta.

Na okončanju sezone Sa Pintu je rekao da ostaje u Zvezdi, isto je ponovio i pre neki dan na okupljanju, ali očigledno da je nezadovoljan stanjem u klubu odlučio da promeni svoju odluku.

0

0