Prvih 12 godina je najteže: Poslednja titula pred odlazak na Jadran

Poslednja godina u kojoj je srpski šampion uspeo da se odbrani od imperativa igranja u Jadranskoj ligi. Sezona u kojoj je uspeh u Evropi ponovo bio više nego skroman, a takmičenje u domaćem kupu je završeno već u četvrtfinalu. Ipak, titula je opet bila crno-bela.

Ključ svega bio je dolazak Vlade Šćepanovića. Njegovo iskustvo pomoglo je igračima trenera Duška Vujoševića tokom cele sezone, a šut za pobedu u četvrtom meču finala protiv Hemofarma u Vršcu dugo će se pamtiti.

Šćepa je u poslednjem minutu tog susreta maltene sam doneo trofej crno-belima, koji je nekoliko minuta kasnije podigao kapiten Đuro Ostojić.

Partizan je imao velikih problema uprkos povreda Frederika Hausa i Nenada Krstića, a u poslednji minut se ušlo u egalu 71:71. Šćepanović je najpre 41 sekundu pre kraja pogodio trojku, zatim 17 sekundi pre završetka i dva bacanja, a onda spektakl.

Ostalo je sedam sekundi, loptu je ispod koša gostiju izveo Predrag Materić, predao je Vladi Šćepoviću, koji je pretrčao ceo teren, izvukao se na stranu i preko najvišeg košarkaša domaćih Petra Popovića postigao dvojku za pobedu. Lopta je išla visoko i “bez koske” odsela u košu.

Nestvarna serija Partizana polagano je mogla da se naslućuje, mada ruku na srce još niko nije verovao da sledi još devet vezanih titula.

Ekipa: Šćepanović, Kecman, Ostojić, Avdalović, Haus, Perović, Braun, Krstić, Božović, Materić, Tripković, Šilobad, Kovač, Ćakić, Sjekloća. Trener: Duško Vujošević.

Sutra: 2005. godina – Ponovo pao Hemofarm

0

0