Ovo je Srbija…
Mihail Dudaš i njegov trener Feđa Kamasi silom prilika su raskinuli saradnju. Tvorac poslednjeg uspeha našeg desetobojca (treće mesto na dvoranskom EP u Geteborgu u sedmoboju) i dalje nema zaposlenje i ne želi više to da trpi.
„Odlučili smo zajedno tako, jer nema više nikakvog smisla da radimo na ovakav način. Nisam nikakav klinac da bih to trpeo. A zamislite tek katastrofalan položaj legendarnog stručnjaka Nikole Tomasovića (trener Asmira Kolašinca), koji već ima ovakve medalje, kakvu sam ja sada osvojio sa pulenom, a sa 62 godine nema posao! Strašno kakva je to poruka mladim stručnjacima u atletici kod nas. Ja to ne želim da dočekam. Moja supruga Aleksandra je imala posao u Dubaiju kao profesor engleskog. Odlučila je da me podrži u nastojanju da Mihail i ja ostvarimo što bolji sportski rezultat za Srbiju i sada ni ona godinu i po dana ne može da nađe posao. Jednostavno ovako više ne mogu, jer hoću da zasnujem zdravu i normalnu porodicu i da živim od svog rada“, jasan je Kamasi koji je svoj problem izneo i predsedniku države Tomislavu Nikoliću koji je obećao pomoć.
Pomoć je svojevremeno obećao i Atletski savez, ali od nje (naravno) nije bilo ništa.
„Poznato je da sam trenirao Mihaila sa kolegom Goranom Obradovićem kada je 2008. uzeo medalju na juniorskom Prvenstvu sveta u Bidgošću. Nisam imao posao, bio sam volonter, bez dinara, pa sam otišao u Dubai i do 2011. radio kao kondicioni trener. Vratio sam se na Mihailovu inicijativu. Tada je bio šesti senior na Prvenstvu sveta što je u sportskom pogledu jači rezultat od ovog u Geteborgu. Imao sam obećanje od generalnog sekretara ASS Slobodana Brankovića da će me veoma brzo zaposliti, ali sve je ostalo na obećanju“.
Mihail Dudaš je putem Fejsbuka dao podršku svom prijatelju i treneru.
„Ako i posle medalje o kojoj sam sanjao ceo život, koju cenim kao “naučnu fantastiku“, ne mogu postaviti neke uslove koji su minimalni i veoma skromni, kao što je zaposlenje svog trenera, onda je možda i bolje da prestanemo sa saradnjom, jer ja ne želim da njegova porodica zbog mene dolazi u neugodnu situaciju. Mi smo prvenstveno prijatelji, da ne kažem uža familija, pa tek onda trener i sportista. Svoje nagrađivanje neću ni spominjati, za sad ga još uvek nema“.
When I first saw this title Ovo je Srbija& on google I just whent and bookmark it. Wow! Thank you! I continuously wanted to write on my site something like that. Can I take a fragment of your post to my blog?