Kada je 1950. godine u britanskom Silverstonu najbrži cirkus na svetu započeo svoj put, videli smo mnogo fantastičnih trka, upoznali nekoliko velikih šampiona, videli neka neverovatna preticanja, preokrete, odustajanja, prisustvovali stvaranju istorije, a za prethodnih 69 sezona i četiri trke u 70. postavljeni su neki rekordi za koje slobodno možemo da kažemo da su neverovatni.

1. Loša strana Velike nagrade Kanade 2011. godine – tri negativna rekorda


Malo ko je verovao da će trka za Veliku nagradu Kanade 12. juna 2011. ući u istoriju po čak tri stavke – kao najduža trka u istoriji (četiri sata i četiri minuta je trajala), kao trka sa najviše izlazaka bezbednosnog vozila na stazu (čak šest puta), i na kraju kao najsporija trka od kako Formula 1 postoji – prosečna brzina bila je samo 46 kilometara na čas!

2. Dobra strana Velike nagrade Kanade 2011. godine – jedan od najvećih ‘kambekova’ u istoriji auto-moto sporta 

Ova trka imala je 70 krugova, ali uprkos tome malo ko je verovao da Dženson Baton, nakon što je u 37. krugu došlo do kontakta sa Fernandom Alonsom zbog kog je Alonso odustao a Baton morao u boks kako bi zamenio gumu, može do bilo kakvog ozbiljnijeg rezultata, s obzirom na to da je na stazu izašao kao poslednji.

A onda je počeo Britančev šou – za samo četiri kruga frenetičnom vožnjom popeo se na 14. mesto, pet krugova kasnije popeo se za još četiri pozicije gore, a novi haos sa vremenom iskoristio je kako bi sa devetog došao do četvrtog mesta pre nego što je sejfti kar izašao na stazu. Kada je u 61. minutu ona nastavljena, Baton je iskoristio priliku, u istoj krvini manevrom koji će ostati upamćen u istoriji sporta generalno istovremeno obišao dvojicu vozača koje su mnogi smatrali najboljima na kiši – Marka Vebera i Mihaela Šumahera, a greškom Fetela u krivini šest preuzeo je i prvo mesto u poslednjem krugu trke za svoju prvu pobedu u toj sezoni.

Ah, da – Baton je na toj trci u boks išao šest puta – od čega jednom po kazni!

(Youtube/ FORMULA 1)

Po mnogima, ova trka je bez premca “broj jedan”.

3. Najmanje preticanja

Suština lepote Formule 1 jeste u preticanju, borbi za poziciju i duelima, ali su čak četiri trke okončane bez ijednog preticanja! Prva je bila 2003. u Monaku, potom su sledile Velika nagrada Sjedinjenih Američkih Država 2005, Velika nagrada Evrope 2009. godine u Valensiji, dok je poslednja takva trka održana u Sočiju, 2017. godine, kada je Valteri Botas, aktuelni lider, zabeležio svoju prvu pobedu.

4. Još malo o preticanjima…

Za razliku od ove četiri, nekoliko trka se izdvojilo po broju preticanja, i to:

– Velika nagrada Italije održana 12. septembra 1965, kada je viđeno ni manje ni više nego 40 promena u vođstvu od strane četiri vozača! Tako je Džon Surtis vodio jedan krug, Grejem Hil 13 krugova, Džim Klark 19, a pobednik trke Džeki Stjuart 43 kruga. 

– Najviše preticanja po mokroj stazi dogodilo se u Brazilu 2012. godine, 144.

– Najviše preticanja po suvoj stazi videli smo u Kini 2016. godine – 161.

(Youtube/ CrashYard – F1)

5. Monte Karlo, grad ludih rekorda

Staza u Monte Karlu je ljubimica navijača, a trka iz sezone 1996. vožena 19. maja ostala je upamćena kao trka sa najvećim brojem odustajanja – 18.

Da neće sve ići kako je trebalo bilo je jasno kada se u kneževinu Monako stuštio pravi prolećni pljusak, pa su uslovi za vožnju bili užasni. Prvo odustajanje videli smo već u krugu za zagrevanje tokom kog je zbog udesa morao da odustane Andrea Montermini, a potom je usledio haos. Već na samom početku, pre kraja prvog kruga, odustalo je pet vozača, među kojima su bili Rubens Barikelo, Mihael Šumaher i Đankarlo Fizikela, potom su iz trke ispali i Žan Alezi, Žak Vilnev, Dejmon Hil, dok su Edi Irvin, Mika Hakinen, Mika Salo i Hajnc Herald-Frencen našli svoje ime na listi vozača u konačnom poretku, iako nijedan od njih nije prošao kroz cilj.

Pobedu je zabeležio Olivije Panis, ispred Dejvida Kultarda i Džonija Herberta.

(Youtube/ Chazzahd)

6. Greška u matriksu

Kada nekome kažete “jedan minut, 21 sekunda, 72 hiljadita dela sekunde (ili hiljaditinke), oni najtvrđi fanovi Formule jedan će vam kao iz topa odgovoriti – Valensija, ’97, Kultart, Šumaher, Frencen! Ne bez razloga.

Naime, u trci koja je u istoriju ušla i kao prva pobeda Mike Hakinena viđena je krajnje neverovatna scena koju u najboljem slučaju možemo da opišemo kao – “grešku u matriksu”. Žak Vilnev je nakon 14 minuta kvalifikacija postavio najbrže vreme – 1:21.072. Potom je prošlo još 14 minuta, kada je Mihael Šumaher kroz cilj prošao, a na štoperici je stajalo – 1:21.072. A onda je devet minuta pre kraja kvalifikacija Hajnc-Harald Frencen sat zaustavio na – pogađate – 1:21.072. 

Epilog? Vilnev je startovao prvi jer je prvi postavio to vreme, ispred Šumahera i Frencena.

(Youtube/ CatchTheTaste )

7. Ajrton Sena – “Krug bogova”

Formula jedan i priča o istoriji nije moguća bez “kišnog čoveka”, a trka u Donington Parku 1993. godine za Veliku nagradu Evrope samo je jedan od pokazatelja zašto. Sena je prvo već u prvom krugu trke uspeo da sa četvrte startne pozicije stigne do prve, potom je vozio tako da je za ceo krug obišao sve sem drugoplasiranog Dejmona Hila. koji je zaostajao više od 83 sekunde!

No, to nije sve. Sena je u 57. krugu te trke postavio rekord za najbrži krug – 1:18.029, tako za sekunu i 35 stotinki nadmašivši rivale, i to na način na koji će danas biti nemoguće učiniti. Naime, Sena je u tom krugu dobio signal da ode u boks, ali je bio toliko brz da jednostavno ostatak ekipe nije uspeo na vreme da se spremi za njega. Kako mu je na ulazu u boks to i javljeno, Sena je pritisnuo pedalu za gas do kraja i bukvalno proleteo pored njih, na taj način skrativši stazu dovoljno da postavi najbrži krug koji niko verovatno neće moći da stigne. Nedugo potom doneta je odluka da se, kako bi bile izbegnute nesreće, ograniči brzina u pit-stopu.

(Youtube/ FORMULA 1)