Ponos, dostojanstvo, suza u kajičku oka, snažne emocije, ali pre svega velika i večna ljubav prema plemenitoj veštini i reprezentaciji i drugovima.

Povezane vesti

To je ukratko slika iz hale „Aleksandar Nikolić“ gde je 20. maja 2018. trener birilijantne reprezentacije Jugoslavije 1978. Slavko Šorgić (90 godina) nakon četiri decenije od Svetskog prvenstva u boksu koje je održano u tadašnjoj hali „Pionir“ i na kome je ostvaren je najveći uspeh u istoriji našeg boksa, izvršio prozivku svojih zlatnih boksera.

Pod svodovima beogradske sportske lepotice „Pionira“ za Jugoslaviju 1978. osvojeno je šest srebrnih i jedna bronzana medalja, čime je ispisana zlatna istorija plemenite veštine na našem podneblju.

Pisci te istorije okupili su se nakon 40 godina na istom mestu, u hali koja sada nosi naziv „Aleksandar Nikolić“. „Sedam veličanstvenih“ u nedelju 20. maja evociralo je uspomene sa najveće boks smotre koja je održana na našim prostorima i podsetila se trenutka u kome su ušli u večnost. Na prozivci trenera Šorgića četiri decenije kasnije pojavili su boks asovi naše zemlje koje su u ringu ostavili srce na terenu: Slobodan Kačar (srebro), Dragomir Vujković (srebro), Fazlija Šaćirović (srebro), Tadija Kačar (srebro), Miodrag Perunović (srebro), i naši šampioni sa drugih takmičenja (EP, SP) Ace Rusevski (srebro), Velizar Jevtić (bronza).

Srećni i preplavljeni emocijama, prisetili su se trenutaka velike sreće i zadovoljstva, koju su u znoju lica svog izvojevali u hali Pionir, u koju neki od njih nisu kročili punih 40 godina.

– Došao sam iz Makedonije da vidim svoje drugove, da se prisetimo svih onih trenutaka koji su vezani za ovaj jubilej koji je prava slika tadašnje Jugoslavije, kada smo bili složni i niko nam ništa nije mogao – rekao je Ace Rusevski naš višestruki šampion.

Srebrni as SP iz 1978. u velter kategoriji Miodrag Perunović četiri decenije nije bio na mestu istorijskog uspeha.

– Prvi put nakon finala sam ovde. Bio sam na granici da pustim suzu jer su osećanja pomešana. Nakon 40 godina izašli smo na centar „Pionira“ gde je 1978. stajao ring i ćutali prisećajući se svako svog izlaska na ring, strepnji, ali i pozitivnog naboja i želje za pobedom, kao i slavlja pred prepubim tribinama. Naša srca to nikada zaboraviti neće – istakao je Perunović.

Medalje za Jugoslaviju na SP 1978. u Beogradu osvojili su:

Fazlija Šaćirović (bantam kategorija) – srebrna medalja

Bratislav Ristić (perolaka) osvajač srebrne medalje. Na tom putu savladao je Šveđanina Radmana (5:0), Amerikanca Džumavana (5:0), boksera SSSR-a Ribakova (4:1) i Venecuelanca Esperagocu (5:0). U finalu poražen je od Kubanca Anžela Herere 1:4.

Memet Bogujevci (poluvelter) – srebrna medalja. Savladao Rumuna Kucova (4:1), Poljaka Gajdu (4:1) i Istočnog Nemca Krigera (3:2). U finalu poražen od Valerija Lavova iz Sovetskog Saveza (0:5).

Miodrag Perunović (velter) – srebrna medalja.

Slobodan Kačar (srednja) – bronzana medalja. Savladao je tehničkim nokautom u prvoj rundi Izraelca Kaspija, zatim južnokorejskog boksera Čang Jung Kala (4:1) i sovetskog borca Šapošnjikova (3:2). U polufinalu je poražen od Kubanca Hoze Gomeza. Gomez je trijumfom u finalu postao šampion sveta.

Tadija Kačar (poluteška) – srebrna medalja. Pobedio je Bugarina Ljubenova (5:0) i Bauha (4:1) iz Istočne Nemačke. U finalu je poražen od Kubanca Siksto Sorije (1:4).

Dragomir Vujković (teška) – srebrna medalja. U finalu je poražen od Kubanca Teofila Stivensona.

Sjaj šampiona – „sedam veličanstevnih boksera“ nikada neće izbledeti, večan je kao i njihova srca i ljubav prema sportu.