Prohibicija

Da se razumemo, ja jesam u Milano došao da radim, ali i mi novinari imamo dušu, a posle sat i po vremena leta i skoro još toliko puta autobusom do hotela, dobro bi mi došlo jedno ladno pivce. Da se malo okrepim.

Ali, avaja. Ovde ću ga teško popiti.

Italijanska policija zabranila je točenje alkohola od srede poslepodne do petka u isto vreme, kako bi smanjila mogućnost incidenata na današnjoj tekmi Inter – Partizan.

Naravno, ne bismo mi bili Srbi, kad ne bismo pronašli kombinaciju da u nekom fast fudu, na kvarno kupimo pivo, ali to nas je zadovljstvo koštalo malo više.

Šest-sedam evrića za flašu litarskog „Birra Moretti“, ali dobro je, nije loše. Međutim, u prodavnici ga je nemoguće kupiti.

Takođe, policije ima na svakom koraku, a navijači Partizana polako se skupljaju u gradu. Tu i tamo se vide neke grupice, kako se švrćkaju centrom, a karabinjeri prate svaki njihov korak.

Domaćih navijača za sada nema, nema ni Milaneza, pa je situacija u gradu sinoć i u jutarnjim satima ovog četvrtka veoma mirna.

Nadamo se da će tako i ostati.

E da, pored činjenice da u gradu vlada prohibicija, za mene je najjači utisak ostavio podatak da Italijani znaju engleski! Godinama sam slušao o tome kako ih baš briga za taj jezik, u Udinama pre nekoliko godina se čak i uverio u to, ali ovde u Milanu je situacija drugačija.

Mladi ga znaju korektno, neki čak i više od toga, pa možete da se siti ispričate o tekmi i svetskoj ekonomskoj krizi, oni stariji ga natucaju, ali dovoljno da se sporazumete kako da dođete do hotela ili stadiona, dok ga oni najstariji govore perfektno. Rukama.

Pitate ih:„Do you speak english“, oni vam odgovore: „yes“, a onda parlaju italijanski i rukama vam objašnjavaju gde i kako treba da idete.

U svakom slučaju, daleko bolje nego što sam očekivao.

0

0