Dokle da nas brukate?

Kad kao klinci odete s roditeljima u prodavnicu sportske opreme, plačete i vrištite kako hoćete samo kopačke i loptu, tu odluku ne donosite jer ste zaljubljeni u fudbal, već zato što je to najpopularniji sport. Trenira ga cela vaša ulica, pogodan je i za igranje iza kuće, a ako ćemo iskreno i devojčice iz obdaništa i nižih razreda osnovne škole jako vole fudbalere.

Desetak godina nakon toga, kad shvatite da vam kopačke više ne služe samo za „fudbalicu“, već da vam je to osnovno sredstvo za rad, onda se opet setite popularnosti sporta kojim se bavite. Na vašu nesreću, u tom dobu vas sve manje gledaju devojčice, devojke ili žene, one to ostavljaju kad skoknete do splava, ali ste zato pod skenerom svih nas ostalih, koje ne zanima kako ste građeni i očešljani, nego samo kako se snalazite na terenu.

Nas koji znamo šta je fudbal, koji pored vas gledamo i kvalitetne mečeve i imamo ama baš svako pravo na ovom svetu da kažemo kako igrate očajno. Znamo mi vrlo dobro, da ste u dosadašnjem delu kvalifikacija ponizili zemlju za koju se borite i ukaljali dres koji nosite. Nije ovde reč o blatu, vi ga kaljate na drugi način.

Do sada ste pod vođstvom selektora Siniše Mihajlovića odigrali sedam zvaničnih tekmi, a dobili samo dve, jednu remizirali, a četiri puta ste svima dokazali da su u pravu kad vam zvižde.

Shvatite, fudbal je popularan, što vam u slučaju dobrih rezultata garantuje najbolje separee u noćnim klubovima i diskotekama, a uz to ide i mnogo toga najboljeg. Međutim, kad igrate ovako kao što vi igrate za reprezentaciju, e onda se spremite da pogledate i drugu stranu popularnosti.

Imam pravo, a iskreno da kažem i potrebu, da vam kažem kako mi je žao što ste moji, a ne reprezentacija nekog mog neprijatelja. Ko je vas gledao, ni druga liga mu neće teško pasti.

Jedva čekam da se završe kvalifikacije, pa da ne moram više da crvenim zbog vas i s nestrpljenjem čekam sledeće leto, kada ću uživati u mečevima Svetskog prventsva. Naravno, bez vas!

0

0