Program Studentskog pokreta predviđa drugačiji model funkcionisanja profesionalnih klubova, uz sportska akcionarska društva, manje budžetskog novca i veće oslanjanje na sponzore!

Crvena zvezda i Partizan mogli bi u narednim godinama da se suoče sa značajnim promenama u načinu finansiranja i funkcionisanja. U opsežnom programu Studentskog pokreta, koji obuhvata više od hiljadu stranica, posebno poglavlje posvećeno je reorganizaciji srpskog sporta, a predloženi model mogao bi da promeni dosadašnji odnos države prema najvećim domaćim klubovima.

Informacije o planiranim reformama objavio je magazin „Vreme“, koji je imao uvid u dokumentaciju. Centralna ideja odnosi se na postepeno uvođenje modela sportskih akcionarskih društava za profesionalne klubove, ali bez nagle privatizacije i iznenadnog prekida državne finansijske podrške.

Reč je o višegodišnjem procesu tokom kojeg bi najpre bilo potrebno utvrditi stvarno finansijsko i pravno stanje klubova. Tek nakon toga sledili bi konkretni koraci ka drugačijem modelu poslovanja.

SPORTSKA AKCIONARSKA DRUŠTVA UMESTO DOSADAŠNJEG MODELA

Prema predlogu, država bi u početnoj fazi morala detaljno da analizira finansije profesionalnih klubova i utvrdi njihove realne obaveze, prihode i mogućnosti za samostalno poslovanje.

Tek na osnovu takve procene razmatrala bi se rešenja poput javno-privatnih partnerstava, koja bi trebalo da doprinesu smanjenju zavisnosti od novca iz državnog budžeta.

Autori programa posebno naglašavaju da ne žele da ponove iskustva pojedinih istočnoevropskih zemalja, u kojima su nagle i neselektivne privatizacije ostavile ozbiljne posledice po sportske sisteme.

Namesto takvog pristupa, predviđena je postepena tranzicija, tokom koje bi klubovi imali dovoljno vremena da prilagode svoje poslovanje.

„Država daje previše novca, a skoro ništa joj se ne vraća“, poručuje student Nemanja Lukić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji ima uvid u dokumentaciju, a čiju izjavu prenosi „Vreme“.

DRŽAVNA ULAGANJA ĆE SE POSTEPENO SMANJIVATI

Važno je da predložena reforma ne podrazumeva da bi Crvena zvezda i Partizan preko noći ostali bez državne pomoći. Naprotiv, plan predviđa da se javna ulaganja smanjuju postepeno, paralelno sa razvojem drugih izvora prihoda, ističe Lukić.

Od profesionalnih klubova očekivalo bi se da mnogo više pažnje posvete komercijalizaciji, sponzorskim ugovorima i sopstvenim prihodima. Cilj je da vremenom postanu finansijski samostalniji i manje zavisni od novca poreskih obveznika.

Istovremeno, drugačije bi izgledala i raspodela sredstava namenjenih sportu. Veći prioritet dobili bi omladinski pogoni, rekreativni sport i obnova zastarele sportske infrastrukture.

Partizan Mozzart Bet Belgrade v Crvena Zvezda Euroleague 2026/2027

OLIMPIJSKI FOND ZA MANJE SPORTOVE

Poseban deo programa odnosi se na sportove koji nemaju finansijsku moć i popularnost kakvu imaju fudbal i košarka.

Za njih je predviđeno formiranje Srpskog olimpijskog fonda, koji bi se finansirao prihodima od igara na sreću, umesto direktno iz državnog budžeta. Prema objavljenom programu, sredstva bi bila namenjena finansiranju vrhunskog sporta i stipendijama za sportiste, koje bi se isplaćivale direktno na njihove račune.

Program obuhvata i druge promene, među kojima su sportski vaučeri za decu, unapređenje fizičkog vaspitanja u školama, kao i uvođenje sistema licenciranja sportskih stručnjaka.

Ipak, kada je reč o najvećim domaćim klubovima, najvažnije pitanje ostaje način sprovođenja tranzicije.

Iz Studentskog pokreta poručuju da čitav proces mora da bude pažljivo pripremljen, bez stvaranja pravnog vakuuma i ugrožavanja opstanka klubova.

Za sada je reč o predlozima iz programa, a ne o usvojenim zakonskim promenama. Ukoliko bi bili sprovedeni, Crvena zvezda i Partizan, kao i ostali profesionalni kolektivi, morali bi postepeno da se prilagode drugačijem sistemu finansiranja i upravljanja.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели HOTSPORT – SPORTSKE VESTI (@hotsport.rs)

0

0