Novosađani su napravili jedan od najambicioznijih timova u novijoj istoriji kluba, ali su ih surov evropski žreb, gotovo nepogrešiva Crvena zvezda i šokantno ispadanje iz Kupa Srbije doveli u situaciju da i odlično prvenstvo izgleda kao neuspeh.

Zvuči gotovo paradoksalno, ali Vojvodina mogla bi da odigra jednu od svojih najboljih prvenstvenih sezona pa možda i u novijoj istoriji, a da je ipak završi sa ogromnim osećajem razočaranja. Posle ozbiljnih ulaganja, brojnih pojačanja, razvoja mladih fudbalera i otvoreno izrečenih ambicija, Voša je već pre početka novembra ostala bez dva velika cilja, dok je treći postao izuzetno teško dostižan.

Najnoviji udarac stigao je u sredu, kada je Vojvodina senzacionalno eliminisana iz Kupa Srbije porazom od trećeligaša Slovena u Rumi rezultatom 1:0. Jedini pogodak postigao je Aleksandar Gajinov u 29. minutu, a Novosađani nisu uspeli da pronađu odgovor uprkos činjenici da je trener Marko Savić izveo veoma snažan sastav. Bio je to rezultat koji je potpuno promenio perspektivu čitave sezone, jer je Kup predstavljao jednu od najrealnijih prilika da ambiciozni projekat bude krunisan trofejom.

Od dva gola prednosti nad Zvezdom do velikih snova

Da bi se razumela veličina aktuelnog razočaranja, potrebno je vratiti se nekoliko meseci unazad, na finale Kupa Srbije protiv Crvene zvezde u Loznici. Vojvodina je tada odigrala izuzetno hrabro, povela sa 2:0 i dugo držala najvećeg domaćeg favorita na konopcima. Delovalo je da je prvi veliki trofej posle 2020. godine nadohvat ruke, ali je Zvezda pogotkom Rodrigaa u šestom minutu nadoknade izjednačila, a zatim slavila posle penala i osvojila šestu uzastopnu duplu krunu.

Taj poraz nije ubio ambicije Novosađana, već je, naprotiv, pokazao da Vojvodina možda ima osnovu za nešto mnogo veće. Usledilo je leto u kojem je uprava pokazala spremnost da značajno ojača ekipu, umesto da zadovoljno prihvati status povremenog izazivača beogradskih velikana. Izgledalo je da Stara dama više ne želi samo da igra finala, već da konačno počne i da ih osvaja.

Vojvodina napravila tim kakav dugo nije imala

Povratak Dejana Zukića, dolasci Ifeta Đakovca, Stefana Mitrovića, Nardina Mulahusejnovića i drugih pojačanja pokazali su koliko ozbiljno Vojvodina pristupa novoj sezoni. Dok je Partizan prolazio kroz veliku rezultatsku i organizacionu krizu, Novosađani su na tržištu delovali kao klub sa jasnijim planom i spremnošću da ulaže. Uz već postojeće igrače i dodatna pojačanja, formiran je sastav koji po imenima i širini kadra zaslužuje mesto u samom vrhu srpskog fudbala.

during the Mozzart Super Liga 2026/2027 match between Partizan and Vojvodina Novi Sad at stadium FK Partizan on September 13, 2026 in Belgrade, Serbia. (Photo by Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©)

Posebnu vrednost ovog projekta predstavlja činjenica da Vojvodina nije napredovala samo zahvaljujući novcu i transferima. Petar Sukačev izrastao je u jednog od najzanimljivijih mladih fudbalera u Srbiji, a njegove partije donele su mu i poziv u reprezentaciju. Uz afirmaciju mladih igrača i doprinos iskusnijih prvotimaca, novosadski klub uspeo je da napravi ekipu čiji razvoj ima smisla i na duže staze.

Upravo zato je sadašnje stanje toliko neobično. Vojvodina nije tim koji je loše selektiran, nema kvalitet ili se nalazi u donjem delu tabele. Naprotiv, problem je što jedan od najboljih sastava kluba u novijoj istoriji zasad nema rezultat koji odgovara veličini uloženog novca i postavljenih ciljeva.

Evropski žreb kao da je namerno pravljen protiv Voše

Kada je stigao trenutak da se velika ulaganja naplate na međunarodnoj sceni, Vojvodina je naišla na gotovo najteži mogući scenario. U prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope izvukla je mađarski Ferencvaroš, klub koji je godinama redovan učesnik evropskih takmičenja i koji je i ove jeseni nastavio da beleži dobre rezultate. Novosađani su poraženi sa 2:1 na svom terenu, a potom sa 3:0 u Budimpešti, čime je prvi evropski cilj završen praktično pre nego što je sezona ozbiljno počela.

I onda, kada je Liga konferencija trebalo da predstavlja popravni ispit, stigao je Ajaks. Istina, holandski velikan poslednjih godina ne predstavlja onu silu iz svojih najboljih perioda, ali je reč o klubu čiji igrački potencijal i evropsko iskustvo daleko prevazilaze standarde srpskog prvenstva. Vojvodina je izgubila oba susreta identičnim rezultatom 4:1 i ostala bez ligaške faze evropskog takmičenja, što je bio prvi veliki udarac ambicijama za ovu sezonu.

Može se raspravljati o tome da li je Vojvodina morala da pruži jači otpor, posebno protiv Ferencvaroša, ali teško je osporiti da je žreb bio izuzetno nepovoljan. Mađarski klub je kasnije nastavio takmičenje u ligaškoj fazi Lige Evrope, dok je Ajaks obezbedio mesto u ligaškoj fazi Lige konferencija. Voša tako nije ispala od anonimnih rivala, već od klubova koji imaju ozbiljno evropsko iskustvo i znatno drugačije finansijske mogućnosti.

Devet pobeda iz 13 utakmica, a već minus osam!

Možda najokrutniji deo Vojvodinine sezone jeste činjenica da u Superligi igra veoma dobro, a ipak je daleko od prvog mesta. Posle 13 kola Novosađani imaju devet pobeda, dva remija i dva poraza, odnosno 29 osvojenih bodova. U velikom broju ranijih sezona takav učinak predstavljao bi ozbiljnu osnovu za borbu za titulu, ali ove godine Crvena zvezda gotovo da ne dozvoljava konkurenciji ni najmanju nadu.

Beogradski crveno-beli osvojili su čak 37 od mogućih 39 bodova, ostvarivši 12 pobeda uz samo jedan remi, bez ijednog poraza. Drugim rečima, Vojvodina ima impresivan učinak, ali je Zvezda u istom periodu ispustila svega dva boda, zbog čega je prednost lidera već narasla na osam. U srpskim uslovima, gde aktuelni šampion godinama beleži dugačke pobedničke serije, takav zaostatak predstavlja ogroman izazov, čak i kada do kraja prvenstva ima još mnogo utakmica.

Da je Vojvodina ovako kvalitetan tim sastavila u sezoni u kojoj Zvezda nešto češće greši, borba za titulu možda bi izgledala potpuno drugačije. Ovako, čak ni ozbiljan rezultatski kontinuitet nije dovoljan da se ostane u neposrednom kontaktu sa liderom. I baš tu nastaje utisak da su Novosađani, posle velikih ulaganja, pogodili jednu od najnezgodnijih mogućih godina za pokušaj rušenja domaće hijerarhije.

Savić je govorio o tituli, a onda je stigla Ruma

Ambicije nisu bile samo proizvod medijske euforije, već su otvoreno dolazile i iz samog kluba. Marko Savić je svega nekoliko dana pre eliminacije iz Kupa poručio da Vojvodina želi da postane šampion, bilo ove ili naredne sezone. Pritom je naglasio da nije reč o projektu od nekoliko meseci, već o dugoročnom procesu, ali takve izjave prirodno dodatno podižu očekivanja javnosti.

„Mi svakako imamo ambiciju da postanemo šampioni, ali to nije projekat od šest meseci ili godinu dana. To je projekat koji treba da bude malo duži. Crvena zvezda je postavila neku lestvicu, imaju 11 pobeda iz 12 utakmica, jako je teško, ali i oni nekad mogu da padnu. Klub ide u tom smeru da želi da postane šampion, da li ove ili sledeće sezone, videćemo“, poručio je Savić 22. oktobra.

Svega šest dana kasnije usledio je poraz koji je mnogo teže objasniti nepovoljnim okolnostima nego evropske eliminacije. Za ispadanje od Slovena ne mogu biti odgovorni ni UEFA žreb, ni kvalitet Ferencvaroša i Ajaksa, niti neverovatna prvenstvena serija Crvene zvezde. Trećeligaš iz Rume jednostavno je savladao jednog od najvećih favorita za osvajanje nacionalnog kupa, i to u trenutku kada je upravo taj trofej dobio dodatni značaj posle evropskih neuspeha.

Savić je posle utakmice priznao da je poraz bolan i da odgovornost mora da počne od njega i njegovog stručnog štaba. Naglasio je da je Vojvodina imala ambiciju da ode do kraja takmičenja, ali da nije opravdala očekivanja na terenu.

0

0