Najelitnije evropsko košarkaško takmičenje predstavilo je ambiciozan desetogodišnji plan, koji podrazumeva prelazak na franšize, dve konferencije i ogroman rast prihoda klubova.

Evroliga se sprema za jednu od najvećih promena u svojoj istoriji, a u središtu ambicioznog projekta nalaze se čak 3,4 milijarde evra! Rukovodstvo elitnog evropskog košarkaškog takmičenja predstavilo je desetogodišnji poslovni plan koji podrazumeva ogromno povećanje prihoda, prelazak na sistem franšiza i nova proširenja takmičenja. Prema informacijama španskog lista AS i italijanskog Sportanda, predviđene su dve faze ekspanzije, 2027. i 2031. godine, dok bi klubovima tokom naredne decenije ukupno trebalo da bude raspodeljeno 3,4 milijarde evra.

Plan je dobio podršku svih 13 klubova-akcionara Evrolige na sastanku održanom 6. oktobra na jezeru Komo u Italiji. Predsednik takmičenja Dejan Bodiroga i izvršni direktor Ćus Bueno predvode projekat čiji je cilj da evropska klupska košarka postane finansijski znatno snažnija i dugoročno održivija. Posebnu težinu čitavoj priči daje činjenica da NBA liga istovremeno razvija sopstveni projekat evropskog takmičenja, pa se budućnost košarke na Starom kontinentu nalazi na ozbiljnoj prekretnici.

Klubovima čak 3,4 milijarde evra!

Najveću pažnju privlače finansijske projekcije, prema kojima bi klubovima tokom narednih deset godina trebalo da pripadne ukupno 3,4 milijarde evra. Od tog iznosa, približno 2,2 milijarde planirano je iz komercijalnih prihoda takmičenja, dok se dodatnih 1,2 milijarde očekuje od naknada koje bi plaćali novi članovi prilikom dobijanja franšiza. Važno je naglasiti da je reč o planiranoj raspodeli tokom čitave decenije, a ne o novcu koji je već obezbeđen i spreman za trenutnu isplatu.

Evroliga namerava da značajno poveća i godišnje prihode, pa je cilj da do kraja desetogodišnjeg perioda komercijalni priliv dostigne čak 648 miliona evra godišnje. To bi predstavljalo ogroman iskorak u odnosu na sadašnji poslovni model, koji se i dalje suočava sa problemima finansijske održivosti pojedinih klubova. Rukovodstvo takmičenja veruje da rast televizijskih prava, sponzorstava, digitalnih platformi i prihoda od utakmica može da omogući ostvarenje takvih ambicija.

Interesovanje investitora dodatno podgreva optimizam čelnika Evrolige. Prema predstavljenim informacijama, postoji 15 obavezujućih ponuda zainteresovanih projekata, čija ukupna vrednost iznosi približno 1,2 milijarde evra. Ipak, konačan izbor novih članova tek treba da bude donet, a prijavljivanje interesovanja ne predstavlja garanciju da će određeni klub dobiti dugoročnu licencu.

Euroleague to distribute €3.4B to the teams in the next decade

https://t.co/H9THxrseza

— Eurohoops (@Eurohoopsnet) October 16, 2026

Dva proširenja, prva velika promena već 2027. godine

Jedna od najznačajnijih novina odnosi se na broj učesnika i format ligaškog dela takmičenja. Evroliga planira da u prvoj fazi proširenja, od sezone 2027/28, poveća broj klubova sa sadašnjih 20 na 24 učesnika. Prema predstavljenom modelu, ekipe bi bile podeljene u dve konferencije sa po 12 timova, čime bi dosadašnji sistem u kojem svako igra protiv svakoga kod kuće i u gostima bio promenjen.

Ovakav potez trebalo bi da olakša organizaciju kalendara i smanji opterećenje koje nastaje stalnim povećavanjem broja utakmica. Sadašnji sistem sa dvadeset klubova zahteva čak 38 kola samo u ligaškom delu, što uz domaća prvenstva, kupove i reprezentativne obaveze predstavlja ozbiljan fizički izazov. Podela na konferencije omogućila bi drugačiju organizaciju rasporeda, mada precizan takmičarski model i broj međusobnih utakmica tek treba da budu konačno definisani.

Još zanimljivije je što se plan ne završava proširenjem 2027. godine. Drugi talas ekspanzije predviđen je za 2031. godinu, kada bi Evroliga mogla dodatno da razvije sistem franšiza i uključi nove projekte. Broj eventualnih dodatnih učesnika u toj fazi još nije preciziran, pa se zasad ne može tvrditi koliko će klubova takmičenje imati nakon drugog proširenja.

Franšize umesto dosadašnjih licenci

Drugi ključni segment projekta predstavlja promena vlasničkog i organizacionog modela takmičenja. Evroliga želi da postojeće dugoročne licence svojih 13 klubova-akcionara pretvori u trajne franšize, čime bi im omogućila veću stabilnost i sigurnost prilikom planiranja budućih ulaganja. Umesto periodičnog produžavanja licenci, klubovi bi dobili trajniji status u takmičenju i vredniju poslovnu imovinu.

Među sadašnjim akcionarima nalaze se Real Madrid, Barselona, Panatinaikos, Olimpijakos, Fenerbahče, Efes, Žalgiris, Bajern, Milano, Makabi, Baskonija, Asvel i moskovski CSKA. Njihov prelazak na novi model trebalo bi da bude sproveden bez plaćanja dodatne naknade za ulazak, kao priznanje za dosadašnje učešće u razvoju takmičenja. Ostali zainteresovani klubovi morali bi da prođu poseban postupak prijave, finansijske procene i odobravanja franšize.

Prema projekcijama, sam prelazak na ovaj model mogao bi da poveća vrednost Evrolige i njenih klubova za približno 25 odsto. Trenutna zajednička vrednost licenciranih ekipa procenjuje se na oko 1,8 milijardi evra, dok se samo takmičenje vrednuje na približno 1,4 milijarde. Dugoročni cilj je da vrednost postojećih licenciranih klubova dostigne 5,4 milijarde, a vrednost Evrolige gotovo osam milijardi evra.

Šta sve ovo znači za Zvezdu i Partizan?

Za srpsku košarku posebno je važno pitanje budućeg statusa Crvene zvezde i Partizana, klubova koji imaju ogromnu navijačku bazu i predstavljaju važan deo evroligaške publike. Međutim, nijedan od beogradskih rivala trenutno nije među 13 klubova-akcionara kojima je namenjena neposredna transformacija postojećih licenci u trajne franšize. Zbog toga će budući model takmičenja biti posebno zanimljiv za njihovo dugoročno planiranje.

Proširenje na 24 učesnika načelno otvara više prostora za klubove koji žele stabilno mesto u elitnom evropskom društvu. Ipak, to ne znači da su Zvezda i Partizan automatski obezbedili trajne licence, niti da je njihovo eventualno učešće u novom sistemu unapred rešeno. Kriterijumi za izbor novih franšiza obuhvataju finansijske mogućnosti, tržišni potencijal, infrastrukturu i druge elemente koje će nadležni organi Evrolige procenjivati.

Upravo zato pitanje franšiza za večite može da bude važnije od samog povećanja broja učesnika. Dugoročni status pružio bi veću predvidljivost prihoda, lakše višegodišnje planiranje i mogućnost da klubovi sa više sigurnosti ulažu u sastav i infrastrukturu. Sa druge strane, novi model mogao bi dodatno da poveća finansijske zahteve za trajno članstvo, zbog čega će odluke Evrolige imati veliki uticaj na čitavu evropsku košarku.

NBA preti iz Evrope, Evroliga želi da zadrži primat

Predstavljanje plana dolazi u trenutku kada NBA liga sve ozbiljnije razmatra pokretanje sopstvenog evropskog projekta. Američka organizacija želi da proširi poslovanje na Stari kontinent i privuče velike sportske brendove i investitore, zbog čega je prethodnih meseci razgovarala sa predstavnicima evropske košarke. Ipak, klubovi-akcionari Evrolige početkom oktobra nisu prihvatili ponuđeni model saradnje, mada mogućnost budućih razgovora nije isključena.

Takva situacija dodatno je ubrzala potrebu za dugoročnom strategijom. Evroliga želi da zadrži postojeće klubove, privuče nove investitore i poveća ekonomsku vrednost takmičenja pre nego što potencijalni konkurent ozbiljnije uđe na tržište. Zbog toga su proširenje, franšize i finansijska stabilnost postali delovi istog projekta, a ne odvojene organizacione promene.

Posebna pažnja biće posvećena i finansijskom fer-pleju, pošto se procenjuje da trenutno oko 40 odsto licenciranih klubova posluje finansijski održivo. Evroliga želi da taj procenat značajno poveća kroz strožu kontrolu poslovanja, razvoj novih izvora prihoda i ulaganja u modernizaciju dvorana. Plan uključuje i razvoj digitalne platforme Euroleague Basketball+, kao i projekte koji bi klubovima olakšali finansiranje izgradnje i renoviranja arena.

Evroliga tako ne planira samo da doda nekoliko novih klubova, već da tokom naredne decenije iz temelja promeni način na koji funkcioniše evropska klupska košarka. Predviđena proširenja 2027. i 2031. godine, prelazak na franšize i ambicija da se klubovima raspodele milijarde evra predstavljaju najavu mnogo drugačijeg takmičenja. Za Zvezdu i Partizan, ali i sve ostale klubove bez trajnog statusa, naredne odluke mogle bi da budu izuzetno značajne za njihovu budućnost u evropskoj eliti.

0

0