Dvadesetogodišnji Španac Rafael Hodar plasirao se u polufinale Mastersa u Šangaju, a pojedini elementi njegove igre neodoljivo podsećaju na Đokovića iz prvih godina na ATP turu.

Teniski svet dobija novog igrača o kojem će se mnogo govoriti, a njegov način igre ima određene dodirne tačke sa Novakom Đokovićem iz vremena kada je srpski as tek počinjao da osvaja najveće turnire! Rafael Hodar plasirao se u polufinale Mastersa u Šangaju pobedom nad Kasperom Rudom rezultatom 4:6, 6:4, 6:3, ostvarivši još jedan veliki uspeh u svojoj debitantskoj sezoni na ATP turu. Dvadesetogodišnji Španac postao je najmlađi polufinalista u istoriji turnira, ali ono što posebno privlači pažnju nije samo rezultat, već način na koji je do njega stigao.

Hodar je u Šangaju četiri puta gubio prvi set i četiri puta uspevao da preokrene rezultat. Protiv Tijaga Agustina Tirantea, Jiržija Lehečke, Botika van de Zandshulpa i sada Ruda pokazao je gotovo neverovatnu sposobnost da podigne nivo igre kada se nađe u rezultatskom zaostatku. Takva kombinacija kvalitetnog tenisa, prilagođavanja protivniku i mentalne čvrstine podseća na osobine koje su Novaka Đokovića još kao dvadesetogodišnjaka izdvajale od velikog dela njegove generacije.

Ritern kao oružje – prva velika paralela sa Đokovićem

Ako postoji element Hodarove igre koji posebno zaslužuje poređenje sa mladim Novakom, onda je to ritern. Španac već sada pripada krugu najopasnijih igrača kada se nalazi na prijemu servisa, a naročito je agresivan protiv drugog servisa protivnika. Često stoji blizu osnovne linije, rano hvata loptu i pokušava da već prvim udarcem oduzme rivalu prednost koju bi trebalo da ima kao server.

Upravo je sposobnost da neutrališe protivnički servis bila jedno od najvećih oružja mladog Đokovića. Još tokom 2007. godine Novak je pokazivao koliko može da bude opasan protiv vrhunskih servera, a njegov ritern omogućavao mu je da iz odbrambene situacije praktično odmah uspostavi ravnopravnu razmenu. Hodar pokazuje sličnu želju da protivniku ne dozvoli lagan početak poena, što je posebno došlo do izražaja u njegovim mečevima tokom ove sezone.

Ipak, između njihovih pristupa postoji važna razlika. Đoković je riternom pre svega nastojao da dubinom, preciznošću i kontrolom oduzme serveru inicijativu, dok Hodar mnogo češće pokušava da direktno napadne loptu i odmah preuzme kontrolu. Španac zbog takve agresivnosti ponekad više greši, dok je Novak već u ranim godinama pokazivao izuzetnu sposobnost da veliki broj kvalitetnih riterna vrati u teren.

Youngest Shanghai semi-finalist ever ⭐

A 5th ATP Tour SF (all since April) for Jodar after another comeback win, this time vs Ruud 4-6 6-4 6-3!

#RolexShanghaiMasters https://t.co/SH52SAlfkq

— Tennis TV (@TennisTV) October 16, 2026

Igra sa osnovne linije podseća na Novaka iz 2007.

Kada se govori o Đokovićevoj igri, često se zaboravlja koliko je bio agresivan na početku karijere. Novak iz 2007. godine nije bio samo teniser koji vraća gotovo nemoguće lopte i čeka grešku protivnika, već igrač koji je veoma snažno udarao sa obe strane i želeo da diktira tempo razmena. Upravo je takav stil koristio kada je kao dvadesetogodišnjak osvojio Masters u Majamiju, a zatim u Montrealu pobedio Rodžera Federera, Rafaela Nadala i Endija Rodika na putu do titule.

Hodar ima nešto od te želje da protivnika konstantno drži pod pritiskom. Njegova igra zasniva se na dubokim, snažnim udarcima sa osnovne linije, a posebno je opasan kada dobije priliku da forhendom promeni pravac i preuzme inicijativu. Protiv Ruda je upravo taj udarac često predstavljao razliku, naročito kako je meč odmicao i kako je Španac počinjao sve sigurnije da kontroliše razmene.

Postoje, međutim, i razlike koje nije moguće zanemariti. Hodarov forhend trenutno je izraženije ofanzivno oružje, dok je mladi Đoković imao izuzetno uravnotežen kvalitet udaraca sa obe strane, posebno zahvaljujući svom dvoručnom bekhendu. Španac poseduje odličan bekhend i može njime da napada, ali još nije pokazao onu dugotrajnu pouzdanost i sposobnost promene pravca po kojoj je Novak kasnije postao jedinstven.

Kretanje je slično, ali Novak je imao jednu ogromnu prednost

Još jedna zanimljiva paralela pojavljuje se kada Hodar počne da igra duže razmene. Iako je visok i poseduje snažne udarce, Španac ume veoma dobro da pokriva teren, brzo prelazi iz odbrane u napad i vraća loptice iz pozicija iz kojih protivnik očekuje završetak poena. Upravo je protiv Ruda demonstrirao koliko može da bude neugodan kada uspe da spoji dobru defanzivu sa pravovremenim kontranapadom.

Mladi Đoković je, međutim, već tada imao nešto što će kasnije postati jedna od njegovih najvećih prednosti nad gotovo svim rivalima. Njegova elastičnost, ravnoteža pri udarcima u pokretu i sposobnost da klizi po tvrdoj podlozi omogućavale su mu da zadrži kvalitet udarca čak i kada je bio potpuno izbačen iz idealne pozicije. Hodar još ima prostora da napreduje u bočnom kretanju i defanzivnoj stabilnosti, posebno protiv tenisera koji mogu dugo da održavaju visok intenzitet razmena.

Zbog toga je možda najtačnije reći da Španac poseduje pojedine karakteristike mladog Novaka, ali da još nema kompletnost koju je srpski as postepeno razvijao. Hodar za sada češće mora da se osloni na snagu i agresivnost, dok je Đoković veoma rano pokazivao sposobnost da pobedi i kada nije bio napadački dominantniji. Upravo će razvoj tog segmenta igre biti jedan od najvažnijih pokazatelja koliko daleko mladi Španac može da dogura.

Mentalitet možda predstavlja najveću sličnost

Ipak, ono po čemu Hodar trenutno najviše podseća na Novaka možda se uopšte ne nalazi u njegovoj tehnici. Španac je tokom turnira u Šangaju pokazao sposobnost da ostane konkurentan i kada stvari krenu loše, a posebno impresionira činjenica da nakon izgubljenog seta često zaigra još kvalitetnije. Umesto da nastavi da forsira ono što ne funkcioniše, pronalazi drugačija rešenja, menja ritam i postepeno preuzima kontrolu.

Protiv Ruda se upravo to dogodilo nakon prvog seta. Norvežanin je uspevao da odgovori na njegove napade, koristio iskustvo i kažnjavao trenutke nestrpljenja, ali je Hodar nastavio da traži način da okrene meč. Kako je susret odmicao, Španac je postajao sve agresivniji i sigurniji, a u odlučujućem setu potpuno je nametnuo svoj način igre.

Takva sposobnost prilagođavanja bila je jedna od karakteristika Đokovića još u njegovim najranijim godinama. Novak je veoma brzo naučio da prepozna slabosti protivnika, promeni taktički pristup i dobije mečeve u kojima nije nužno od početka igrao najbolji tenis. Hodar još nije na tom nivou, ali četiri uzastopna preokreta na Mastersu predstavljaju ozbiljan pokazatelj takmičarskog karaktera.

Hodar sada direktno ugrožava Novaka u borbi za Torino

Postoji još jedna zanimljiva veza između dvojice tenisera, ovoga puta u aktuelnoj ATP trci. Plasmanom u polufinale Šangaja, Hodar je preskočio Đokovića i Aleksa de Minora i probio se na deveto mesto u trci za Završni masters. Budući da Janik Siner neće igrati do kraja sezone zbog povrede, Španac je trenutno praktično na poziciji koja vodi na završni turnir u Torinu.

To predstavlja neverovatan razvoj događaja za igrača kojem je ovo prva puna sezona na ATP turu. Hodar je tokom godine osvojio prvu titulu, igrao četvrtfinale Rolan Garosa i već stigao do drugog Masters polufinala, čime je pokazao da njegovi rezultati nisu vezani samo za jednu podlogu. Sada ima realnu priliku da se već sa dvadeset godina nađe među osam učesnika jednog od najprestižnijih turnira u kalendaru.

Za Đokovića takav rasplet predstavlja dodatni izazov u završnici sezone. Srpski as će morati da prati rezultate mladog Španca, ali i ostalih konkurenata, dok Hodar u Šangaju ima priliku da dodatno popravi svoj položaj. Zanimljivo je da teniser čija igra u pojedinim segmentima podseća na mladog Novaka sada postaje jedan od njegovih direktnih konkurenata za Torino.

Novi Đoković? Prerano, ali poređenje nije bez osnova

Porediti bilo kog dvadesetogodišnjaka sa Novakom Đokovićem izuzetno je nezahvalno, posebno kada se zna šta je srpski teniser kasnije postigao. Novak je u tim godinama već osvajao najveće turnire, stigao do grend slem finala i ozbiljno ugrožavao Federera i Nadala, dok Hodar tek pokušava da se trajno etablira među najboljima. Zato bi bilo preterano tvrditi da Španac predstavlja njegovu kopiju ili da se kreće istom putanjom.

Ipak, paralela ima smisla kada se govori o riternu, agresivnoj igri sa osnovne linije, sposobnosti da preuzme inicijativu i mentalnoj čvrstini u teškim trenucima. Hodar pokazuje da razume kako se protivniku oduzima vreme, kako se menja tok razmene i kako se do pobede dolazi čak i kada meč ne počne dobro. Sve su to osobine koje su krasile i mladog Đokovića, mada su se kod srpskog asa kasnije razvile do nivoa koji tenis gotovo nikada ranije nije video.

Najveći izazov za Hodara sada neće biti da postane novi Novak, već da razvije sopstveni stil do njegovih krajnjih granica. Poseduje izuzetno opasan ritern, snažan forhend, dobar bekhend i takmičarski karakter koji mu omogućava da dobija utakmice protiv iskusnijih igrača. A činjenica da već sa dvadeset godina može da preokrene četiri uzastopna meča na Mastersu i istovremeno ugrozi Đokovića u trci za Torino dovoljno govori koliko je ozbiljan talenat u pitanju.

0

0