Proslavljeni srpski vaterpolista Aleksandar Ćirić sa mnogo emocija govorio je o tragediji u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, koja je 3. maja 2023. godine zauvek promenila njegovu porodicu.

Njegova deca bila su u školi tog jutra, a nekadašnji reprezentativac Srbije nije mogao da zadrži suze dok se prisećao svega što se dogodilo, ali i detalja koje su kao roditelji saznali tek mnogo kasnije.

Ćirićeva ćerka Zoja bila je učenica „Ribnikara“ i nalazila se u školi u trenutku pucnjave. Njena majka Iva Ćirić Janketić ranije je javno govorila o tom danu, dok je sada Aleksandar opisao koliko je tragedija uticala na čitavu porodicu.

Godine nisu učinile razgovor o tome lakšim. Već na početku priče Ćirića su savladale emocije.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели SPORTCAST sa Stevom i Nevenom (@sportcast_podkast)

„Promenila je život svima, moja deca su bila tamo“

Nekadašnji srpski reprezentativac pokušao je da objasni koliko se život njegove porodice promenio nakon 3. maja.

„Pa znate, promenila je život svima… Moja deca su bila tamo“, počeo je Ćirić, kojem su odmah krenule suze.

Posebno se osvrnuo na prisebnost učiteljice svoje ćerke Zoje. Njena reakcija tog jutra ostala je duboko urezana u sećanje porodice, posebno nakon detalja koji su do njih stigli tek mnogo kasnije.

„Pre svega, mi smo imali tu sreću da je ta učiteljica, Zojina nastavnica, bila jako pribrana. Inače, oni su bili u učionici pored ove gde je uleteo monstrum… Posle jedno godinu, godinu i po dana, nama je ćerka rekla da je učiteljica, uzevši dnevnik da vidi ko će da bude dežuran, pogledala. Ta mala, nažalost pokojna Ana Božović je bila prva, a Zoja Ćirić poslednja. Pitanje je bilo s kojeg će kraja da krene. To je priča“, rekao je Ćirić kroz suze.

Reč je o detalju koji je porodica saznala tek godinu ili godinu i po dana nakon tragedije, a koji je dodatno pokazao koliko je tog jutra sve moglo da zavisi od naizgled običnih okolnosti.

Ana Božović bila je jedna od devetoro učenika koji su 3. maja izgubili život. Tog jutra bila je dežurna na ulazu u školu zajedno sa drugaricom Bojanom Asović.

„Niko se više nije bavio tom decom koja su preživela“

Ćirić je potom govorio o temi o kojoj se, prema njegovom mišljenju, nije dovoljno pričalo posle tragedije, deci koja su bila u školi i preživela pucnjavu.

Njegova ćerka bila je među njima, zbog čega je iz neposredne blizine mogao da vidi kakve posledice takvo iskustvo ostavlja.

„Niko se više nije bavio tom decom koja su preživela, gde su, šta rade, kako su to podnela. Promenio se život svima. Ta mala Ana je bila kod nas, Emu sam znao. I tako, mislim, milion i jednu stvar posle čuješ. To sam mesecima imao osećaj kao da mi je slon na grudima“, ispričao je nekadašnji vaterpolista.

Njegove reči ukazuju na teret sa kojim nisu nastavile da žive samo porodice stradalih, već i učenici koji su tog jutra bili u školi, kao i njihovi roditelji.

Za porodicu Ćirić tragedija nije bila nešto što su posmatrali sa strane. Njihovo dete bilo je neposredno prisutno, a pojedine detalje o svemu što se događalo saznali su tek naknadno.

Ana Božović dolazila je u njihov dom

Dodatnu težinu Ćirićevom svedočenju daje činjenica da je njegova porodica poznavala i pojedinu stradalu decu.

Kako je sam rekao, Ana Božović dolazila je u njihov dom, dok je poznavao i Emu.

Zbog toga iza imena i svega što se dogodilo za njih postoje lična sećanja, zajednički trenuci i uspomene koje čitavu tragediju čine još bolnijom.

Ćirić je posebno teško govorio upravo o Ani i detalju vezanom za dežurstvo koji mu je ćerka otkrila tek mnogo kasnije.

0

0