Vlasnici 13 evroligaških klubova okupljaju se u Černobiju, gde će jedna od glavnih tema biti ponuda NBA i budućnost evropske klupske košarke.

Evropska košarka približava se trenutku koji bi mogao potpuno da promeni njen izgled. Vlasnici 13 klubova-akcionara Evrolige okupiće se u utorak, 6. oktobra, u Vili d’Este u Černobiju, na obali jezera Komo, a jedna od ključnih tema biće odnos prema projektu NBA Evrope i odluka kojim putem će elitna evropska košarka nastaviti.

Iako se čitava priča zasniva na pregovorima Evrolige i NBA, prema informacijama Sportanda, predstavnici NBA i FIBA neće neposredno učestvovati na sastanku u Černobiju. Reč je pre svega o sastanku vlasnika Evrolige, koji treba da razmotre ponudu i odluče da li postoji osnova za zajednički projekat ili će evropska košarka krenuti ka otvorenom sukobu 2 konkurentska sistema.

Dva potpuno različita pravca

NBA planira da NBA Europe pokrene 2027. godine, u saradnji sa FIBA. Dosadašnji koncept predviđa ligu sa 16 ekipa, od kojih bi približno 12 imalo dugoročnije mesto, dok bi preostali učesnici dolazili kroz sistem kvalifikacija.

Evroliga istovremeno priprema sopstveni odgovor. Njena strategija podrazumeva proširenje sa sadašnjih 20 na 24 ekipe, uz mogućnost daljeg rasta, kao i povećanje broja klubova sa dugoročnim statusom.

To praktično znači da na stolu postoje 2 mogućnosti. Prva je dogovor NBA i Evrolige i formiranje jedinstvenog snažnog projekta, dok bi neuspeh pregovora mogao da proizvede 2 elitna kontinentalna takmičenja koja bi se direktno borila za klubove, igrače, novac, televizijska prava i publiku.

NBA ponuda nije ubedila sve u Evroligi

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da NBA Europe, prema dosadašnjim informacijama, ne garantuje mesto svim sadašnjim stalnim članovima Evrolige. NBA želi da licence i finansijske uslove određuje pojedinačno, dok postojeći evroligaški klubovi žele znatno jasnije garancije pre eventualnog ulaska u novi sistem.

Upravo zbog toga među delom evroligaških vlasnika postoji ozbiljna skepsa. Jedno od pitanja odnosi se i na projekcije budućih prihoda, posebno od televizijskih prava, dok su finansijski detalji pregovora zaštićeni klauzulama o poverljivosti.

Sa druge strane, Evroliga tvrdi da za sopstveno proširenje već postoji ogromno interesovanje. Za potencijalna nova dugoročna mesta stigle su ponude čija ukupna vrednost premašuje 800 miliona evra, što organizaciji daje dodatni argument da može da nastavi i bez NBA.

Podela Evrope sve realniji scenario

Najveća opasnost jeste stvaranje 2 suprotstavljena bloka. Na jednoj strani bili bi NBA i FIBA, dok bi na drugoj ostala Evroliga sa tradicionalnim evropskim velikanima koji odluče da nastave postojećim putem.

NBA već razmatra velike tržišne centre poput Londona, Pariza, Rima, Milana, Berlina, Minhena, Madrida, Barselone, Istanbula i Atine. Beograd se među javno pominjanim glavnim tržištima NBA Europe za sada ne pojavljuje, što čitavu priču čini posebno važnom i za budućnost Crvene zvezde i Partizana u elitnoj evropskoj košarci.

Sastanak zato nije još jedno rutinsko okupljanje čelnika Evrolige. Vlasnici klubova sastaju se u ovakvom formatu upravo kada se donose strateške odluke, a ovoga puta na stolu je praktično buduća arhitektura evropske košarke.

0

0