Marko Gudurić je za zvanični sajt Olimpije Milano govorio o počecima karijere, odbijanju FMP-a i trenutku kada je shvatio da može do vrha.

Marko Gudurić prošao je veoma neobičan put do velike evropske košarkaške scene. Srpski reprezentativac je u razgovoru za zvanični sajt Olimpije Milano otkrio da je kao tinejdžer odlazio na probe u Crvenu zvezdu, FMP i Partizan, a upravo su odluke koje su tada donošene značajno usmerile njegovu karijeru.

Posebno je zanimljiva priča o FMP-u, gde su odmah prepoznali njegov talenat, ali za njega u tom trenutku nije bilo mesta. Gudurić je zato završio u Partizanu, da bi ga upravo dobre partije protiv FMP-a ponovo dovele na radar kluba koji ga je prethodno odbio.

Od probe u Beogradu do Partizana

Gudurić je u Beograd stigao kao veoma mlad igrač, bez garancije da će ga bilo koji od najvećih klubova zadržati. Prošao je više proba, a sa svega 15 godina na kraju je dobio priliku u crno-belom dresu.

„Otišao sam na probu u Zvezdu, FMP i Partizan i tako su ljudi u Beogradu saznali za mene. Posle toga sam se preselio i započeo svoj put. FMP je jedan od najboljih timova za razvoj mladih igrača. Kada sam bio tamo na probi, rekli su mi da sam talentovan, ali da je roster popunjen i da ću možda sledeći put moći da im se pridružim, ali ne te godine.“

Priča se, međutim, tu nije završila. Gudurić je u Partizanu iskoristio priliku, a sudbina je htela da upravo protiv FMP-a odigra utakmice koje su promenile mišljenje ljudi iz tog kluba.

„Tako sam na kraju zaigrao za Partizan sa 15 godina. Odigrao sam jako dobre obe utakmice protiv FMP-a te sezone, a onda me je isti taj trener zvao da se priključim njima.“

Zlato u Italiji promenilo sve

Iako je još kao tinejdžer pokazivao veliki potencijal, Gudurić kaže da dugo nije bio potpuno siguran koliko daleko može da dogura. Pravi trenutak spoznaje stigao je tek nekoliko godina kasnije, na Evropskom prvenstvu za igrače do 20 godina u Italiji.

Srbija je tada osvojila zlatnu medalju, dok je Gudurić svojim partijama izborio mesto u najboljoj petorci turnira. Upravo je taj uspeh za njega predstavljao trenutak kada je prvi put ozbiljno pomislio da može da napravi veliku profesionalnu karijeru.

„Da budem iskren, trenutak kada sam shvatio da bih mogao nešto ozbiljno da napravim u košarci bilo je Evropsko prvenstvo za igrače do 20 godina u Italiji. Osvojili smo zlato, a ja sam izabran u najbolju petorku turnira. To je za mene definitivno bio momenat kada sam pomislio da možda mogu da budem uspešan i napravim nešto od svoje karijere. Jako se dobro sećam tih trenutaka, iako su bili pre 10-11 godina.“

„Lopta me nekako često pronalazila“

Gudurić je tokom karijere postao poznat kao igrač koji se ne plaši važnih šuteva i odluka u završnicama. Ipak, sam sebe ne doživljava kao klasičnog „clutch“ igrača, već tvrdi da je takve trenutke uvek posmatrao kroz interes ekipe.

„Ne smatram sebe nužno igračem za završnicu ili popularno rečeno ‘clutch game’. Ne razmišljam o tome na taj način, samo želim da uradim ono što je najbolje za tim. Iskreno, celu karijeru sam se trudio da radim ono što je najbolje za ekipu, kako bismo pobeđivali.“

Važni šutevi i završnice ipak su ga pratili tokom gotovo čitave karijere. Gudurić kaže da od odgovornosti nikada nije bežao, čak i kada je lopta završavala kod njega u najtežim trenucima.

„Eto, kroz karijeru me je lopta nekako često pronalazila, a ja nisam stidljiv i ne bežim od prilike, šanse i odgovornosti. Blagosloven sam i zahvalan Bogu, kao i svim mojim saigračima i trenerima na tome što mi veruju da budem onaj koji donosi odluke.“

Od tinejdžera koji je obilazio beogradske klubove tražeći priliku do jednog od najprepoznatljivijih srpskih košarkaša svoje generacije, Gudurićev put nije bio pravolinijski. A možda je sve moglo da izgleda potpuno drugačije da FMP te godine nije imao popunjen roster.

0

0