Legendarni Dejan Savićević proslavio je 60. rođendan, a jedan od najvažnijih sportskih listova Evrope jubilej je obeležio velikim intervjuom sa čovekom koji je ostavio ogroman trag upravo u italijanskom fudbalu. Nekadašnji as Crvene zvezde i Milana govorio je za čuvenu „Gazetu delo Sport“, a razgovor je vodio Đermano Bovolenta, kroz priču koja je obuhvatila gotovo čitav Savićevićev fudbalski život.

Izbor medija teško da je mogao da bude simboličniji. Upravo je „Gazeta“ svojevremeno Savićeviću nadenula nadimak „Il Genio“ – Genije, koji ga je u Italiji potpuno obeležio i koji ga prati više od 3 decenije. U rođendanskom razgovoru Dejo je pričao o počecima u Podgorici, Budućnosti i Crvenoj zvezdi, dolasku u Milan, Berluskoniju, čuvenom finalu protiv Barselone, ali i svojim najvećim idolima.

FOTO: Printscreen

„Vi iz Gazete ste me tako nazvali“

Posebno zanimljiv bio je deo u kojem se Savićević vratio na nastanak najpoznatijeg nadimka u svojoj karijeri. Kada ga je novinar podsetio da je u Milanu postao Genije, legendarni fudbaler odmah je prebacio zasluge upravo na list za koji je davao intervju.

„Nisam bio genije. Bio sam samo veoma dobar igrač. Vi iz Gazete ste me tako nazvali. Možda sam imao više mašte.“

Savićević je objasnio da mu je nadimak uvek bio simpatičan, ali i pomalo preteran, posebno kada su ga prijatelji i bivši saigrači njime zadirkivali. Italijani su ga, međutim, prihvatili bez zadrške, a način na koji je igrao – driblinzi, improvizacija, potezi koje nije bilo lako predvideti – učinio je da „Genije“ postane praktično njegovo drugo ime.

Berluskoni ga izazvao pred najveću utakmicu

Priča o „Geniju“ ne može da se odvoji od finala Lige šampiona 1994. godine, kada je Milan u Atini razbio Barselonu sa 4:0. Savićević je tada odigrao jednu od najboljih utakmica karijere i postigao čuveni gol lobom preko Andonija Zubizarete, pogodak koji je u rođendanskom intervjuu ponovo označio kao najlepši u životu.

Noć pre finala Silvio Berluskoni dodatno mu je stavio teret na leđa, ali na način koji je očigledno pogodio pravi nerv. Tadašnji predsednik Milana poručio mu je da, ako je zaista Genije, sada treba to i da pokaže, a Savićević se kroz osmeh prisetio da je na kraju sve ispalo baš kako treba.

To finale pretvorilo ga je iz velikog fudbalera u jednu od večnih ikona Milana. Barselona Johana Krojfa stigla je kao izuzetno cenjen protivnik, ali su Rosoneri odigrali istorijsku utakmicu, dok je upravo Savićević ostao jedan od njenih glavnih simbola.

Sinisa Mihajlovic i Dejan Savicevic UEFA Champions Legaue football match between Crvena Zvezda and Napoli in Belgrade, Serbia on September 18. 2018. (credit image & photo: STARSPORT/ Pedja Milosavljevic)

Od kamenitog terena do krova Evrope

Savićević je za „Gazetu“ pričao i o mnogo skromnijim počecima, daleko od San Sira i evropskih finala. Odrastao je iza železničke stanice u tadašnjem Titogradu, a fudbal je igrao na terenu punom kamenja, gde je, kako je ispričao, zapravo učio da kontroliše loptu i dribla u otežanim uslovima.

Sebe iz tog perioda opisao je kao veoma nestašnog dečaka kome je fudbal praktično odredio potpuno drugačiji životni put. Sa 13 godina stigao je u OFK Titograd, zatim u Budućnost, da bi 1988. prešao u Crvenu zvezdu i sa beogradskim klubom 1991. stigao do najvećeg evropskog trofeja.

Zvezda mu je i danas posebno važna. Savićević je u intervjuu naglasio da je voleo sve klubove za koje je igrao, ali da Crvena zvezda ostaje njegov prvi pravi fudbalski dom, mesto na kojem je postao evropski prvak pre nego što je krenuo put Italije.

Milan nije bio jedina opcija

Pre dolaska na San Siro postojalo je nekoliko drugih puteva. Savićević je otkrio da su se pominjali Juventus, Roma i Monako, ali je na kraju 1992. završio u Milanu, u trenutku kada je Serija A bila prepuna najvećih fudbalera sveta.

Početak nije bio jednostavan, pošto se oko godinu i po dana borio i sa fizičkim problemima i sa neverovatnom konkurencijom. U timu su bili Rud Gulit, Marko van Basten, Frank Rajkard i Žan-Pjer Papen, ali Savićević smatra da mu je odlazak u Milan na kraju doneo ono što teško da bi dobio na nekom drugom mestu – najveće trofeje, ogromnu vidljivost i poseban odnos sa navijačima.

Maradona je bio nedodirljiv, Platini veliki idol

Kada je govorio o fudbalerima kojima se divio, Savićević je posebno izdvojio Dijega Maradonu i Mišela Platinija. Protiv Maradone je igrao na Svetskom prvenstvu 1990. godine u četvrtfinalu između Jugoslavije i Argentine, a iako je Dejo tada već bio poznato ime evropskog fudbala, danas kaže da je sebe u poređenju sa Argentincem smatrao praktično nevažnim.

Dragan Stojkovic Piksi, oprostajna utakmica (last game in his career), with Dejan Savicevic.NIS, 30.10.2001..foto: Srdjan Stevanovic

Sa Platinijem je priča bila još neobičnija. Francuz mu je bio ideal fudbalera, a kada su se jednom našli zajedno posle utakmice Jugoslavije i Francuske u Beogradu, Savićević je želeo da mu priđe i predstavi se, ali nije znao francuski i na kraju je samo prošao pored svog idola bez reči.

Jubilej na pravom mestu

Savićević danas živi u Crnoj Gori i već 20 godina vodi tamošnji fudbalski savez, a za „Gazetu“ je rekao da funkciju obavlja volonterski i da i dalje uživa u poslu. Govorio je i o sadašnjem Milanu, za koji smatra da je mlad tim kojem treba dati vremena, uz ocenu da Inter trenutno deluje nešto spremnije.