Albert Rijera nema nameru da u Crvenoj zvezdi spušta lestvicu, a u velikom intervjuu za RTS jasno je poručio da je krajnji cilj – maksimum. Španski stručnjak želi da do narednog maja formira ekipu za koju će biti potpuno uveren da može da izbori plasman u Ligu šampiona i potom igra ligašku fazu elitnog evropskog takmičenja. Njegova poruka je jasna – do tog nivoa ne može da se stigne preko noći, već svakodnevnim radom na terenu i zajedničkim planiranjem sa klubom.

„Već sam razgovarao ne samo sa igračima, već i sa klubom o tome gde želimo da stignemo. Ovde je cilj veoma jednostavan. Maksimum. To je, između ostalog, i srpski mentalitet. Želi se maksimum … Zato sledećeg maja moramo da završimo sezonu na pravi način, sa grupom za koju ćemo biti uvereni da može da ode u Ligu šampiona i da igra ligašku fazu elitnog takmičenja.“

Rijera je naglasio da Crvena zvezda tokom narednih meseci mora da nastavi da gradi ekipu u skladu sa idejom koju imaju trener i rukovodstvo. Posebno je istakao da sa klubom ima veoma dobar odnos i da želi da do maja dobije grupu koja će biti spremna za najveće evropske izazove.

„Ali da bismo do maja došli u takvu situaciju, tokom narednih meseci moramo mnogo toga da uradimo. Ja na terenu sa ekipom, a zajedno sa klubom, sa kojim imam veoma dobar odnos, kako bismo napravili grupu kakvu želimo da imamo sledećeg maja.“

„Nisam ovde da budem tata niti diktator“

Zanimljiv deo razgovora odnosio se na način na koji Rijera gradi odnos sa svojim fudbalerima. Trener Zvezde taj odnos uporedio je sa brakom – nekada mora da postoji razgovor, rasprava i direktno suočavanje sa problemom, ali istovremeno i podrška, razumevanje i bliskost.

„Možemo to da uporedimo sa odnosom između muža i žene. Postoje trenuci kada morate da razgovarate, da se raspravljate, kada nije sve lepo. Jer ponekad igraču morate da kažete istinu, a to je da nešto ne radi dobro. Naravno, mnogo je lepše reći mu: ‘Ti si dobar igrač’, ali ja sam direktna osoba.“

Rijera kaže da ne želi da obmanjuje svoje igrače niti da im govori samo ono što žele da čuju. Istovremeno, insistira na tome da trener ne sme da bude čovek koji se pojavljuje samo kada treba da kazni ili kritikuje.

„Ne volim da obmanjujem igrače niti ekipu. Volim da budem direktan sa njima, da im kažem istinu, ono što vidim. Ali sa druge strane, kao i u odnosu sa ženom, moraš da pružiš i nežnost, ljubav i razumevanje… Prvog dana rekao sam igračima: Ja sam ovde da vam pomognem. Nisam ovde da bih se ljutio na bilo koga. Nisam ovde da budem vaš tata niti diktator.“

Stroži posle pobede nego nakon poraza

Njegova trenerska filozofija posebno dolazi do izražaja u načinu na koji reaguje na rezultate. Rijera je otkrio da je prema igračima zapravo stroži nakon pobeda, dok posle poraza pokušava da im pruži dodatnu sigurnost i podršku.

„Kada pobedimo, tada sam najstroži prema njima, a kada izgubimo sledećeg dana im pružim više podrške i pažnje nego inače. Jer kada izgubimo, svi smo ljuti i razočarani, ali upravo tada su im najpotrebnija rešenja i podrška.“

Po njegovom mišljenju, igraču nakon pobede ne nedostaju pohvale, jer ih dobija sa svih strana. Prava uloga trenera vidi se onda kada fudbaleri počnu da sumnjaju u sebe i kada rezultat ne ide u njihovom smeru.

„Kada pobeđujemo, ja im nisam toliko potreban. Kada pobedimo, igrači dobijaju hiljadu poruka i čestitke. Tada im nisu potrebne moje lepe reči. Suština je u tome da kada počnu da sumnjaju, upravo tada im je trener najpotrebniji.“

Rijera uči srpski i prepoznaje sličnost karaktera

Španac očigledno želi da se što bolje uklopi i van terena, a u tome mu mnogo pomaže poznavanje ruskog jezika. Rijera je tokom karijere proveo i 2 i po godine u Sloveniji, pa mu je balkanski jezički prostor već bio donekle poznat pre dolaska u Srbiju.

„Mnogo mi pomaže to što govorim ruski gotovo savršeno. To mi zaista dosta olakšava stvari. Takođe sam proveo dve i po godine u Sloveniji. Iako nije potpuno isti jezik, u tim zemljama ima mnogo ljudi sa Balkana i često sam slušao srpski.“

Rijera kaže da kod kuće gleda srpske televizijske kanale, sluša jezik i postepeno ga uči. Posebno mu prija mentalitet koji je zatekao, jer smatra da Španci i Srbi imaju mnogo zajedničkih osobina.

„Kod kuće gledam srpske kanale, slušam i polako učim. Smatram da znanje nikada nije višak. Neće mi porasti ni glava ni mozak zato što sam naučio još jedan jezik… Za sada se ovde osećam veoma, veoma prijatno.“

„Mislim da su španski i srpski karakteri prilično slični. Temperamentni smo, brzo reagujemo, volimo da se stvari brzo dešavaju, volimo odmah da reagujemo. Imamo ličnost, karakter. Mislim da ćemo se dobro slagati.“

Golf kao jedini beg od fudbala

Iako praktično živi fudbal 24 sata dnevno, Rijera ipak ima način da se povremeno potpuno isključi. Njegov izbor je golf, sport koji je počeo da igra pre 15 do 17 godina upravo zato što predstavlja potpunu suprotnost svakodnevnom stresu koji nosi profesionalni fudbal.

„Pre nekih petnaest, sedamnaest godina izabrao sam golf upravo zato što predstavlja potpunu suprotnost fudbalu. Individualan je, miran, pruža ti trenutke predaha. Nešto što u fudbalu praktično nemaš. U fudbalu se sve dešava brzo… Sve je stres.“

Čak i kada je kod kuće, Rijera priznaje da uglavnom nastavlja da gleda utakmice i razgovara sa porodicom o fudbalu. Upravo zato mu golf predstavlja retku priliku da nekoliko sati provede u potpuno drugačijem okruženju, daleko od taktičkih analiza, rezultata i pritiska.

„Kada odem da igram golf, to je trenutak kada mogu potpuno da se isključim iz fudbala, jer osim u tim trenucima praktično se nikada ne isključujem iz fudbala, čak ni kod kuće. I kod kuće volim da gledam fudbal. Čak i sa porodicom komentarišem utakmice i stvari vezane za fudbal.“

Rijera je tako u intervjuu za RTS pokazao mnogo više od svoje fudbalske filozofije. Njegov plan za Zvezdu je maksimalistički, odnos prema igračima direktan, a poruka o krajnjem cilju potpuno nedvosmislena – sledećeg maja želi grupu spremnu da napadne Ligu šampiona.