Iza svakog ozbiljnog fudbalskog napretka stoji mnogo više od talenta.

Aleksandar Srećković, vlasnik AS Sport Education, sa svojim timom radi na individualnom razvoju fudbalera, sa ciljem da svaki igrač napravi iskorak u segmentima koji danas čine kompletnog modernog fudbalera. Fokus nije samo na usavršavanju tehnike, već i na razumevanju taktike, donošenju odluka, brzini razmišljanja, fizičkim sposobnostima i psihološkoj stabilnosti.

Kroz individualni pristup, analizu i kontinuirano praćenje, rad se prilagođava potrebama svakog igrača, dok saradnja širom sveta omogućava razmenu iskustava i povezivanje sa različitim fudbalskim sredinama. Ideja je jednostavna – prepoznati potencijal, pronaći prostor za napredak i pomoći igraču da postane kompletniji, sigurniji i spremniji za zahteve profesionalnog fudbala.

Mateja Lacmanović napravio je veliki korak prelaskom u Juventus, Đorđe Skoko karijeru je nastavio u Al Ainu, Brajan Oanda dobio je priliku da igra Ligu šampiona, dok je Nikola Kuveljić izgradio ozbiljnu profesionalnu karijeru.

Iza njihovih puteva nalazi se mnogo rada, strpljenja i detalja koji često ostaju nevidljivi javnosti. Upravo na tome zasniva se filozofija individualnog razvoja fudbalera – talenat je početak, ali nikako i garancija uspeha.

Kada veoma mlad fudbaler napravi veliki transfer ili se pojavi na najvećoj evropskoj sceni, javnost uglavnom vidi samo završni proizvod. Transfer, potpis ugovora, fotografiju sa dresom novog kluba ili nastup pod svetlima velikog stadiona.

Ono što ostaje daleko od očiju javnosti jeste put koji je prethodio tom trenutku.

Godine treninga, hiljade ponavljanja, ispravljanje naizgled sitnih nedostataka, periodi stagnacije, individualni razgovori, analiza utakmica i pokušaji da se pronađe pravi način da potencijal jednog mladog fudbalera preraste u kvalitet za profesionalnu scenu.

Upravo nekoliko takvih primera obeležilo je ovo leto.

Mateja Lacmanović, fudbaler Crvene zvezde rođen 2009. godine, napravio je veliki iskorak prelaskom u Juventus. Đorđe Skoko karijeru je nastavio u Al Ainu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok je Brajan Ouanda, koji je u Slaviju iz Praga stigao iz Voždovca, dobio priliku da zaigra u Ligi šampiona.

FOTO: Privatna arhiva

Tu je i Nikola Kuveljić, još jedan fudbaler čiji razvojni put pokazuje koliko su u profesionalnom sportu važni rad, posvećenost i kontinuitet.

Upravo Kuveljić i Skoko predstavljaju posebne primere dugoročnog rada, jer je njihov razvoj praćen praktično od najmlađih dana – od trenutka kada su bili samo talentovani dečaci, preko perioda u kojima je potencijal trebalo pretvoriti u konkretan kvalitet, sve do profesionalnog fudbala.

Njihove priče možda najbolje pokazuju zbog čega u radu sa mladim igračima ništa ne dolazi preko noći.

Talenat je samo početna tačka

U modernom fudbalu potraga za talentima počinje sve ranije. Međutim, prepoznati potencijal predstavlja samo prvi korak.

Mnogo teži posao dolazi kasnije.

Potrebno je utvrditi šta mladom fudbaleru nedostaje, gde postoji najveći prostor za napredak i na koji način razvijati njegove kvalitete, a da se pritom ne izgube karakteristike koje ga izdvajaju od drugih.

Posebno zanimljive mogu da budu upravo priče igrača koji u određenom trenutku nisu u centru pažnje.

Igrač može da poseduje ozbiljan potencijal, a da još bude „ispod radara“. Tada dolazi jedan od najvažnijih delova individualnog rada – prepoznati ono što još nije potpuno razvijeno i pronaći način da se potencijal pretvori u kvalitet potreban za velike stvari.

Ipak, koliko god trener, klub ili stručni tim mogli da pomognu, najveći deo zasluga uvek pripada samom fudbaleru.

Bez rada, discipline, karaktera i svakodnevne posvećenosti nema ozbiljnog razvoja. Važnu ulogu imaju porodica, klub i trener, jer stvaranje igrača nikada nije posao samo jednog čoveka.

Upravo na toj ideji zasnovan je i AS Sport Education, nastao kao rezultat više od 12 godina rada na individualnom razvoju fudbalera.

Ideja nije da se igrač posmatra samo kroz ono što je pokazao na jednom treningu ili jednoj utakmici. Razvoj zahteva vreme, detaljnu analizu, komunikaciju i konstantno praćenje.

Potrebno je razumeti njegove najveće kvalitete, ali možda još važnije – pronaći prostor u kojem može da napravi najveći iskorak.

Trener ne razvija samo fudbalera

Individualni rad sa mladim igračima nosi i odgovornost koja prevazilazi granice terena.

Iskustva sa različitim trenerima mogu da ostave potpuno različite posledice na igrača. Neki mogu snažno da podstaknu njegov razvoj, dok drugi svojim pristupom mogu da proizvedu potpuno suprotan efekat.

Zbog toga trener nema zadatak samo da nekoga nauči kako da bolje primi loptu, dribla ili donese odluku.

Fudbal može da utiče na formiranje mladog čoveka.

Trener zato mora da razume da ispred sebe nema samo potencijalnog profesionalnog fudbalera, već osobu koja se razvija.

Stručnost jeste neophodna, ali nije dovoljna. U radu sa mladima jednako su važni poverenje, komunikacija i ljudski kvaliteti.

Prvi utisak može ozbiljno da prevari

Jedna od najvećih zamki u procenjivanju mladih fudbalera jeste prerano donošenje zaključaka.

Prvi trening može mnogo toga da pokaže, ali može i mnogo toga da sakrije.

Zbog toga nekoliko treninga nije dovoljno za konačnu procenu igrača.

Vreme je jedan od ključnih faktora.

Kroz duži trenažni proces može da se vidi kako igrač rešava različite situacije, kako reaguje na grešku, na koji način komunicira, koliko brzo prihvata nove zahteve i kako razmišlja kada se nađe pod pritiskom.

Tek tada se dobija ozbiljnija slika njegovog psihološkog i fudbalskog profila.

A kada je svaki fudbaler drugačiji, teško je očekivati da identičan metod rada odgovara svima.

Uzrast, talenat, motoričke sposobnosti, karakter i pozicija samo su neki od faktora koji određuju kakav će individualni program biti potreban određenom igraču.

Tehnika kao temelj svega

Jedna stvar ipak predstavlja početnu tačku analize – tehnika.

Ona je baza na kojoj se gradi ozbiljan fudbaler.

Međutim, tehnika nije samo sposobnost da igrač pravilno izvede određeni potez. U profesionalnom fudbalu mnogo je važnije da zna kada, gde i zbog čega treba da ga primeni.

Prijem lopte, dribling, finte i drugi tehnički elementi zbog toga ne bi trebalo da ostanu izolovane vežbe.

Ideja je da se izvode u situacijama koje što više podsećaju na ono što će fudbaler doživeti tokom utakmice i koje odgovaraju zahtevima njegove pozicije.

Jer jedno je izvesti potez bez protivnika i pritiska, a potpuno drugo uraditi isto kada igrač mora istovremeno da prati prostor, saigrače i protivnike i donese odluku u deliću sekunde.

Tek tada tehnika dobija svoju pravu svrhu.

FOTO: Privatna arhiva

Moderni fudbal traži brzo razmišljanje

Paralelno sa tehničkim sposobnostima razvija se još jedan segment koji postaje sve važniji – brzina razmišljanja i donošenja odluka.

Fokus tokom treninga zato nije važan samo da bi vežba bila pravilno izvedena.

Igrač mora da razume šta radi.

Kada određeni tehnički element postane dovoljno siguran i automatizovan, fudbaler može više pažnje da usmeri na prostor, protivnika i ono što se dešava oko njega.

Upravo tada tehničko znanje počinje da se pretvara u fudbalsku inteligenciju.

Ipak, ne postoji jedna formula koja će proizvesti kvalitetnog igrača. Fudbal je previše kompleksan da bi se svaki problem mogao svesti na jedan uzrok.

Zbog toga je potrebno posmatrati širu sliku.

Greška nije uvek ono što izgleda da jeste

Posebno zanimljiv deo individualnog rada jeste pronalaženje pravog uzroka problema.

Ako fudbaler konstantno gubi duele, najjednostavnije je zaključiti da fizički nije dovoljno snažan.

Ali šta ako snaga uopšte nije problem?

U praksi se dešavalo da detaljna analiza utakmica pokaže potpuno drugačiju sliku. Problem može da bude postavka tela – položaj nogu, tela ili ramenog pojasa.

U tom slučaju povećavanje fizičke snage neće rešiti suštinski problem.

Potrebno je pronaći uzrok, analizirati situaciju zajedno sa fudbalerom, a zatim kroz trening i veliki broj ponavljanja pokušati da se pogrešan obrazac zameni boljim.

Sa pritiskom ili bez njega, novo rešenje vremenom mora da postane navika.

Upravo u takvim detaljima ponekad se krije ogromna razlika.

Mala korekcija može da oslobodi kvalitet koji je igrač već posedovao, ali nije umeo pravilno da ga koristi.

Pravi napredak vidi se na utakmici

Individualni trening sam po sebi nije krajnji cilj.

Fudbaler može savršeno da izvodi određenu vežbu, ali ukoliko to ne prenese na utakmicu, proces još nije završen.

Zbog toga se stvarni napredak vidi tek kada igrač počne da prepoznaje situacije u igri, primenjuje ono na čemu je radio i postaje sve samostalniji u donošenju odluka.

Tek kada se rad sa treninga pojavi na utakmici, može se govoriti o stvarnom napretku.

Naravno, razvoj nikada nije pravolinijski proces.

Periodi stagnacije su normalni.

Oni ne moraju da predstavljaju neuspeh, već signal da je možda potrebno promeniti pristup. Nekome je potrebna dodatna podrška, drugom ohrabrenje, dok je trećem možda najpotrebnije strpljenje i prostor da sam pronađe rešenje.

Upravo zato odnos između igrača i trenera može da bude jednako važan kao sadržaj samog treninga.

Deset godina rada pretočeno u knjigu

Još jedan veliki projekat proistekao je iz istog pristupa fudbalskom razvoju.

Knjiga o tehnici fudbala, čije je pisanje počelo još 2016. godine, trebalo bi da dobije štampano izdanje tokom septembra.

Ideja je bila da se godine znanja i praktičnog iskustva sistematizuju i predstave fudbalerima i trenerima na način koji mogu direktno da primene u radu.

Knjiga sadrži oko 125 detaljno opisanih tehničkih elemenata, a svaki od njih prati i video-prezentacija.

Posebnu težinu projektu daju imena recenzenata – Nemanja Vidić, Stanislav Karasi i Dejan Damjanović.

Cilj je da tehnika fudbala bude predstavljena jasno, praktično i primenljivo, upravo zato što predstavlja jedan od najvažnijih temelja razvoja svakog igrača.

Od talenta do profesionalca nema prečice

Priče Mateje Lacmanovića, Đorđa Skoka, Brajana Ouande i Nikole Kuveljića razlikuju se, kao što se razlikuje put svakog mladog fudbalera.

Ali zajednička poruka ostaje ista.

Potencijal sam po sebi nije dovoljan.

Potreban je igrač spreman da radi. Potrebna je porodica koja će pružiti podršku. Potrebni su klubovi i treneri koji će razumeti razvojni proces, ali i ljudi koji će prepoznati detalje koji mogu da naprave razliku.

Nekada je taj detalj tehnički element. Nekada način razmišljanja. Nekada položaj tela u duelu. Nekada je potrebno promeniti pristup, a nekada jednostavno biti strpljiv.

Zbog toga možda i najbolja definicija individualnog razvoja nije stvaranje „novog“ igrača, već pomoć fudbaleru da razume ono što već poseduje, prepozna svoje nedostatke i pronađe način da maksimalno iskoristi sopstveni potencijal.

Jer transferi, veliki klubovi i Liga šampiona jesu ono što na kraju svi vide.

Ali put do tih trenutaka počinje mnogo ranije – daleko od reflektora, na treninzima na kojima se iz dana u dan popravljaju detalji koji jednog dana mogu da naprave veliku razliku.

0

0