RAĐEVAC JE ŠAMPION NAJLUĐE LIGE U SRBIJI OVE SEZONE: Borba za opstanak čitave lige, a u plej-ofu čak četiri kluba za titulu do samog kraja!

Rolerkoster emocija koji je mogao da donese čak četiri različita šampiona u plej-ofu!

Sezona u Zoni „Drina” bila je jedna od onih koje se pamte dugo, ne samo po tituli Rađevca, već po tome što se gotovo cela liga do samog kraja tresla. Tabela pred plej-of najbolje govori koliko je sve bilo zgusnuto. Formalno, prvih šest ekipa išlo je u doigravanje, a ostali u plej-aut, ali u stvarnosti je to bila mnogo veća drama od obične borbe za plasman.

Jer, kada završiš u plej-autu, nikada ne znaš koliko timova zapravo ispada, šta će se desiti u višim rangovima i koliko jedna loša serija može da te gurne u problem. Zato je borba za plej-of za mnoge bila i borba za opstanak, za mirniju završnicu i za beg od kalkulacija koje niko ne voli.

U takvoj sezoni, punoj obrta, Rađevac je na kraju stigao do titule, ali daleko od toga da je sve išlo mirno. Naprotiv. Četiri tima su do samog finiša bila rame uz rame – Rađevac, Borac iz Lešnice, Drina iz Ljubovije i Ribnica. Bodovi su se menjali iz kola u kolo, pritisak je rastao, a svaki kiks mogao je da okrene celu sezonu naglavačke.

Rađevac je u jednom trenutku delovao kao veliki favorit, ekipa koja drži stvari u svojim rukama i koja samo treba da završi posao. A onda su usledila dva poraza kod kuće, baš kada je bilo najvažnije. U nekoliko dana, tim iz Krupnja je mogao da prospe sve što je gradio mesecima. Prednost se istopila, nervoza se uvukla, a završnica je od sigurne šampionske priče postala pravi rolerkoster.

Ipak, u poslednjem kolu desilo se ono zbog čega se fudbal i voli. Rađevac je otišao u Sevojno pod ogromnim pritiskom i pobedio sa 2:0, baš onda kada više nije bilo prostora za grešku. Istog dana Borac je savladao Drinu u Ljuboviji sa 1:0, dok je Ribnica pobedila Slogu u Bajinoj Bašti sa 3:1, ali je rasplet ipak ostavio Rađevac na vrhu. Posle svega, posle straha da bi titula mogla da izmakne u poslednjem trenutku, dogodilo se malo fudbalsko čudo – Krupanj je dobio šampiona.

Posebna priča ove sezone bila je odbrana Rađevca. Ekipa je primila samo 22 gola za celu sezonu, što je podatak koji najbolje objašnjava na čemu je izgrađena titula. Još zanimljivije, čak pet od ta 22 gola primljeno je u poslednje tri utakmice, u periodu kada je pritisak bio najveći i kada je sve počelo da puca po šavovima. Sledeća najbolja odbrana lige primila je „svega” 30 golova, što samo dodatno pokazuje koliko je Rađevac najveći deo sezone bio čvrst, organizovan i teško probojan.

Taj bedem su tokom većeg dela sezone činili golman Mićić, odnosno Sredojević, Petrović, Stefanović i Đuričić. Kurioziteta radi, upravo je Đuričić igrač koji se u srpskom fudbalu pamti i po čuvenom promašaju koji je godinama kružio društvenim mrežama, ali je ove sezone bio deo odbrane koja je Rađevcu donela ono najvažnije – stabilnost, sigurnost i na kraju titulu.

Zato ova titula nije bila samo stvar bodova i tabele. Rađevac je imao sezonu u kojoj je izgledalo da drži sve pod kontrolom, zatim momenat u kom je mogao sve da izgubi, pa poslednje kolo u kom se sve okrenulo na njegovu stranu. U ligi u kojoj se skoro svako borio za nešto, a veliki deo ekipa zapravo bežao od opasnog plej-auta, Rađevac je preživeo najviše pritiska i na kraju prvi prošao kroz cilj.

0

0