U sistemu obrazovanja koji je postavljen kao da sva deca žive istim ritmom, postoji jedna grupa za koju on jednostavno teško funkcioniše – mladi sportisti. Za većinu mladih škola i svakodnevni život imaju jasan ritam. Časovi, domaći zadaci, druženja, izlasci, raspust. Za mlade sportiste, taj ritam ne postoji.
Njihov raspored diktiraju treninzi, putovanja i takmičenja. Dani počinju ranije, završavaju se kasnije, a fokus je stalno podeljen između dve zahtevne realnosti. Upravo zato, mnogi od njih se već u srednjoškolskom uzrastu nađu pred dilemom: kako uskladiti školu i sport, a da jedno ne trpi zbog drugog.
Iskustvo košarkaša Nemanje Nedovića pokazuje koliko taj balans može biti izazovan.
„Iz manje sredine prešao sam u gimnaziju u Užicu. Druženje mi je bilo super, ali čitav sistem školovanja mi nije odgovarao. Iskreno, mislim da nisam bio ni dovoljno posvećen“, kaže Nedović.
Kako objašnjava, problem nije bio samo u motivaciji, već u samom sistemu obrazovanja.
„Bio je to veliki “skok” – u disciplini, strogoći i intenzitetu učenja. To mi jednostavno nije prijalo. Prirodno sam snalažljiv, bilo je tu i puškica i učenja napamet dan pred pismeni. Međutim, to nije bilo dovoljno. Moralo je da se uči konstantno. Tada sam bio na raskrsnici između košarke i škole“, priča proslavljeni košarkaš.
Danas, sa iskustvom profesionalnog sportiste, njegov pogled je drugačiji.
„Naravno da bih se više posvetio školi. Već na polugodištu sam odustao od gimnazije u Užicu. Ubrzo sam prešao na vandredno školovanje. Sećam se da je moja majka išla u crkvu, tražila je “znak” da je ta odluka dobra”, ističe Nedović.
Dileme koje je imao Nemanja nisu izuzetak, već gotovo pravilo za veliki broj mladih sportista koji teže profesionalnoj karijeri. Zato se sve više govori o potrebi za drugačijim pristupom obrazovanju.
Jedan od takvih modela razvijen je u okviru The Merit School, gde je fokus upravo na učenicima koji sport ne doživljavaju kao vannastavnu aktivnost, već kao ozbiljan profesionalni put.
Osnovna ideja ovog programa je jednostavna: škola treba da prati učenika, a ne obrnuto. To u praksi znači fleksibilan raspored koji se prilagođava treninzima i takmičenjima, kao i mentorsku podršku koja omogućava da se gradivo nadoknadi bez dodatnog stresa i pritiska. Nastava je organizovana po ciklusima, što učenicima daje prostor da u određenim periodima daju prioritet sportu, a zatim se fokusiraju na akademske obaveze.
FOTO: The Merit School
Na taj način, nestaje ono što Nedović opisuje kao „raskrsnicu“. Umesto izbora između škole i sporta, stvara se model u kojem je moguće razvijati oba potencijala paralelno. Međutim, ovaj pristup ide i korak dalje, jer pitanje koje se često zanemaruje glasi – šta dolazi posle sporta?
Zato program u Merit gimnaziji uključuje i veštine koje su ključne za dugoročnu stabilnost – finansijsku pismenost, upravljanje novcem i razumevanje ugovora, kao i preduzetničko razmišljanje kroz razvoj ličnog brenda.
„Finansijska pismenost je važna i mislim da može da se implementira kroz školu i da te usmeri na pravi put. O tome šta raditi posle karijere treba razmišljati na vreme, pet, šest godina ranije. Iz mog iskustva mogu reći da je ovo tema već sa 29,30 godina i da je važno imati „to nešto“ što će te čekati posle završetka sportske karijere“, ističe Nedović.
U tom kontekstu, obrazovanje prestaje da bude obaveza koju treba “odraditi”, već postaje deo šire strategije razvoja.
“Idealna škola za sportiste je ona koja razume da nije sve u strogoj disciplini i intezitetu učenja. Ona ih uči kako izgleda pravi put, kao i to da uvek veruju u svoje snove, jer je to način i da ih ostvare”, podvlači Nedović.
NEMANJA NEDOVIĆ: Kako treba da izgleda idealna škola za mlade sportiste?
0
0
Loading ...
