Izjava Duška Vujoševića o odlasku Željka Obradovića iz Partizana sigurno će izazvati snažne reakcije i podeljena mišljenja među Grobarima. Jedan od najuticajnijih i najcenjenijih ljudi u istoriji kluba govorio je za Sport klub, a u fokusu razgovora našli su se razlozi Obradovićevog povlačenja, stanje u ekipi i, pre svega, odnos pojedinih igrača prema dresu koji nose.
Vujošević smatra da se problemi nisu pojavili preko noći, već da su rezultat procesa koji je trajao duže vreme. Po njegovom mišljenju, tim koji je građen dve godine nije pokazao ono što je neophodno da bi Partizan funkcionisao na vrhunskom nivou, što je na kraju dovelo i do odlaska trenera sa ogromnim autoritetom.
– Mislio sam kao i većina, sezona nije išla dobro. Pokazalo se da grupa ljudi, koja je praktično stvarana dve godine, osnov ovog tima, kupovani su i na taj način uklapani u ekipu. Pokazali su nedovoljnu spremnost za žrtvovanje, entuzijazam i ljubav prema klubu. Sve to nije dobro funkcionisalo. Željko sa tolikim autoritetom, više nije mogao da podnese sve to od spoznaje da ne kontroliše svlačionicu. A time da ne može da dođe do tih igrača u ključnim momentima, da ne rade na terenu ono što je tražio, verovatno i na treningu, kao i u preostala 24 sata kada je u pitanju način života. Borio se dugo, nisu bili dobri rezultati, a on je sve to teže i teže podnosio i, na kraju dao ostavku. Očekivao sam da bude do kraja sezone, ali se na određenim mečevima videlo da ima i zdravstvene probleme, da to vrlo teško podnosi… Ali, kada je usledila vest koja je negde trebalo da bude očekivana, toliko je bila i kao grom iz vedra neba, apriori je smatrano da bi on trebalo da ostane do kraja i proba da se izbori sa situacijom.
Posebno se osvrnuo i na činjenicu da je Željko Obradović, uprkos odličnim finansijskim uslovima, pokazao izuzetnu lojalnost Partizanu povratkom u Humsku, što, kako kaže, navijači i danas duboko poštuju.
– Celokupno njihovo ponašanje, to je normalno, želeli su da pokažu zahvalnost Željku. Zato što je, uz veoma dobre finansijske uslove, došao, posle devet evropskih trofeja, a jedan je bio u Partizanu, ponovo u isti klub. Učinio je gest odanosti nečega što je još uvećavalo sve one dobre stvari, koje je predstavljao u Partizanu. Organizovano je od nekih ljudi, onako i spontano. I menadžera, pa i još nekih, koji imaju neke svoje interese. A šta ćemo sa onima čija je nedovoljna strast i posvećenost dovela do svih ovih problema, igračima…
Na kraju, Vujošević je odbacio teze da je Obradovićev odlazak imao političku pozadinu i ponovo oštro kritikovao profesionalizam pojedinih košarkaša, posebno onih koji su projektovani kao nosioci tima.
– Ne. To je iskorišćeno iz ove situacije gde je napravljen tim kakav je napravaljen. Ja sam zaprepašćen kako su loši profesionalci. Ne govorim o entuzijazmu nego kako nisu ni profi. Gde je pokazivan i otpor što trener viče. Pazi boga ti… Pa, da li imaš ponosa, majstore?! Taj Tarik Džons ili bilo ko drugi. Ako ga imaš, onda moraš u odbrani kada ti rival da koš, da ti bude kao da te pljunuo u lice. A ne da imaš ponos što je trener viknuo na tebe, pa ti se prema njemu stvara otpor. Užas koliko se sve izmešalo i koliko se posle manipuliše sa tim. Pa se sve na kraju, cela situacija objašnjava time da je on (Obradović, prim. aut) bio veliki opozicionar. Pa, nije. Po mom mišljenju, on je čovek normalnih stavova, koji je od prvog dana pričao: ‘Hoćemo da se navija, nećemo da se u dvorani zviždi i vređa bilo ko…’ To mu je bila osnovna poruka.
Ovakve reči čoveka koji je duboko utemeljen u identitet Partizana nesumnjivo će otvoriti novu raspravu o tome šta se zaista dogodilo iza zatvorenih vrata svlačionice.
0
0
Loading ...
