DEJAN STANKOVIĆ JE DALEKO NAJBOLJA OPCIJA ZA CRVENU ZVEZDU: Impulsivan, bezobrazan, nekima antipatičan, ali fudbal drži u malom prstu!

Slabo pamćenje navijača Crvene zvezde se najbolje oslikava u najpre progonu Miloja, a sada pogromu na Dekija!

Crvena zvezda će u ponedeljak ozvaničiti novog šefa struke, a to je apsolutna legenda kluba, jedan od najvećih srpski fudbalskih i sportskih legendi, Dejan Stanković. Na ovu objavu, veliki broj, pre svega internet, navijača, koji je poslednja 4 meseca proganjao Vladana Milojevića da ode sa klupe Crvene zvezde, već je počeo kampanju protiv dolaska nekadašnjeg kapitena srpske reprezentacije.

Koji su to grehovi Stankovića?! Jako teško krije emocije, neretko ispada bezobrazan i drzak, da ne upotrebim težu reč. Ume da se svađa pored aut linije sa akterima i arbitrima utakmice, pa čak i sa novinarima posle iste, kao što smo najsvežije videli njegovu eksploziju u Rusiji nakon utakmice, gde je isprozivao novinara, čini se opravdano nakon višemesečne hajke medija na njega, pošto Spartaku ni nakon njegovog odlaska, nakon šok terapije, ne cvetaju ruže.

Koji su to trenerski „grehovi“ Stankovića?! Ima ih svega dva: Omonija i Makabi Haifa. Prvi je bio suludo gostovanje na Kipru po kovid pravilima gde se igrao samo jedan meč pod nenormalnim pritiskom a Zvezdi su se tada sem Evrope zalomila sva, pre svega geografski i politički teška gostovanja, u dnevnom terminu na 40 stepeni celzijusa, kada neiugrani tim Crvene zvezde je apsolutno dominirao protiv domaćina, ali došao do penala, gde je falilo sreće.

Sa druge strane tu je Makabi Haifa, jedan odličan tim, koji je posle pobeđivao i Juventus. U Haifi je Zvezda realno bila lošiji rival, pre svega zbog neuspelog Kanga-Kangva osovinskog eksperimenta, da bi u Beogradu Crvena zvezda razbila Makabi u prvom poluvremenu, gde je sami Bog zadržao broj dva pored crveno-belog grba na semaforu, a potom gol nakon epske gluposti Gelora Kange vol.2, odnosno potpuno nesrećan autogol Pavkova u poslednjem minutu, čak šokantniji od one Žažine majstorije na Kipru ovog avgusta.

Ništa od toga ne može biti trenerska krivica, Šerif nije uzet u ove „grehove“ jer je ekipa koja je prošla srpskog šampiona, potom razbila Dinamo i Šahtjor, da bi na kraju pobedili na Bernabeu Real Madrid, tako da bilo kakvo raspisivanje kako je Crvena zvezda sa Dionijem u špicu morala da rutinira Moldavce nije legitimno, niti fer, a i fudbal je jedini sport gde ne pobedi uvek bolji.

A sada hajmo o onome što je Deki doneo Crvenoj zvezdi. Klub tada nije bio finansijski moćan niti igrački talentovan kao danas. BIli su tu neki igrači poput Ivanića, Kataija i Dragovića, ali daleko je to bilo od dubine kakvu danas ima sa igračima klase Mateusa, Veljkovića, Arnautovića, Handela, Krunića, Radonjića, Duartea i Elšnika, odnosno atletsko-brzniskih potentnih igrača kao što su Učena, Babika, Bađo, Seol, Tiknizijan, do skoro Olajinka…

Upravo je Ivanić nakon godinu dana muka napokon pod Dejanom Stankovićem proigrao i trasirao sebi put do kandidata za eventualnog fudbalera najboljeg učinka u ovom veku u klubu. Upravo je uspeo da izmisli nove pozicije pojedincima, te da od od možda i daleko najgoreg tima u ovom modernom preporodu kluba uspe da napravi orkestar, koji će naredne dve godine da ima apsolutno istorijske rezultate u Evropi, donese koeficijent klubu i Srbiji zbog koje će na kraju omogućiti klubu i direktan plasman u Ligu šampiona.

Sada dolazimo do najvažnijeg dela, utakmice Dejana Stankovića. Najbolji fudbal koji smo videli u eri Zvezdana Terzića igran je pod palicom Dejana Stankovića, što zbog toga što je od ograničenog sastava napravio sistem da iz svakog izvlači maksimum, što zbog toga da je Liga šampiona izostala, pa nije bilo ubedljivih i traumatičnih poraza, sa svakim se moglo nadigravati, pa je iz kola u kolo i iz trenina u trening moglo da se radi na jedinstvenom stilu igre.

Liga Evrope prve sezone je obezbeđen plasman u narednu fazu kolo pre kraj u nimalo naivnoj grupi sa Hofenhajmom Gentom i Liberecom, a upisano je čak tri pobede, dve protiv jednog od najvećih belgijskih timova i kod kuće i gostima, dok je Liberec razbijen 5:1 na Marakani, a moglo je biti i ubedljviije. Poslednje dve utakmice su bile kalkulisanje, Zvezdi je protiv Hofenhajma trebao bod za prolaz, Nemci nisu mnogo ni sami zapinjali, pa je odigrano bez golova, kao i u Češkoj protiv Libereca, gde je bilo suvo odrađivanje posla.

To je dovelo do sada već istorijskog dvomeča sa Milanom, gde su Rosoneri ponovo imali mnogo više sreće nego pameti protiv Crvene zvezde, kao u svim utakmicama i pre i posle tih a slaba partija Raše Pankova na Marakani, odnosno promašaj Gobeljića na San SIru, te ozloglašeni nedopušteni korner, omogućili su Milanu da prođe dalje, iako je srpski klub verovatno bio i bolji rival na ove dve utakmice, sigurno ravnopravan.

Sve ovo je pratila prazna Marakana, a znamo koliko publika donosi crveno-belima. Naredne godine jedna ujednačena grupa, Midtjiland, Ludogorec i Braga, utakmice opterećene povredama, ne baš najboljim suđenjem i motivacijom rivala, dovele su do toga da Crvena zvezda pati u prvenstvu, ali u Evropi?! Nikako. Prvo mesto u grupi, prvi put u istoriji kluba, i osmina finala jednog evropskog takmičenja još od Barija.

Posle što je usledilo može da se svrsta u najbolje dvomeče u istoriji Crvene zvezde. Dvomeč sa Rendžersom. Samo čudo je spasilo da se mreža Mekgregora ne trese na Ajbroksu, ne jednom, nego minumum tri puta. Penali, prečke, milimetarski ofsajdi, doveli su do toga da Škoti ponesu u Beograd neverovatno visokoh 3:0.

To je dovelo do uragana crveno-belih na Marakani. Realno dostižnih 3:0 bi bilio anulirani već u prvih 45 minuta da nije Mekgregor imao golmansku partiju za anale evropskog fudbala, a erupcija posle prvog kola Miće Ivanića, možda je najglasnija koju moderna Marakana pamti, a samo 11 odbrana Škota, od čega uglavnom nemogućih, spasile su velikana preokreta.

Ipak, zadnja loža užasnog u crveno-belom dresu Kristijana Pićinija, odustala je od trčanja za Kentom, koji je golom u drugom poluvremenu poravnao rezultat i ohladio Marakanu. Ben je u nadoknadi vremena barem doneo pobedu na ovoj utakmici, ali ovaj dvomeč ostaje jedan od najkvalitetnijih u istoriji kluba, gde je apsolutna nesreća sprećila da Crvena zvezda tu i tada zaustavi Rendžers, koji je kasnije igrao finale Lige Evrope.

Tako da ako su navijači Crvene zvezde zaboravili kakve antologijske mečeve sa „dobrim fudbalom“ je donosio Dejan Stankvić imaju ovaj tekst da se opomenu, jer baš zbog te igre je Milojević kritikovan, sada imate nešto sasvim drugo, pa uživajte. Sigurno je da će Dejan Stanković donositi spektakle, domaće trofeje i evropske utakmice, sada na kom nivou, ostaje da vidimo, ali daleko je on od koraka unazad i zaustavljanja evolucije kakvim se prestavlja, uglavnom na internetu. Ali svi sve čitaju danas, pa je lepo podsetiti sportiste koliko vrednog rada i uspeha imaju iza sebe, što tastature neretko ne umeju da osete.

0

0