Vest o iznenadnoj smrti Mladena Žižovića potresla je ceo fudbalski region, a posebno one koji su ga poznavali lično. Među njima se emotivnom porukom izdvojio i Feđa Dudić, trener s kojim je Žižović imao poseban odnos i duboko međusobno poštovanje.
Njih dvojicu je povezivalo iskreno prijateljstvo i zajednička strast prema fudbalu. Sudbina je htela da poslednji klub koji je Žižović vodio bude upravo Radnički iz Kragujevca, isti onaj u kojem je Dudić ranije ostvario značajne rezultate.
Dudić je godinama isticao Žižovića kao primer posvećenog i talentovanog trenera, neretko ga preporučujući Superligašima koji su tražili novo rešenje na klupi. Njegov rad sa Borcem iz Banjaluke, s kojim je ostvario istorijski uspeh plasmanom u osminu finala Lige konferencije, ostao je duboko upamćen.
Nakon vesti o smrti prijatelja, Dudić se oprostio dirljivim pismom punim emocija koje prenosimo u celosti:
– E moj brate, ne znam šta da napišem u ovim trenucima… Teško mi je, kao da sam izgubio nekoga svog rođenog. Nedostajaće mi naši razgovori, kad se čujemo pa kažeš: ‘Šta ima, bruda?’, a onda nastavimo o fudbalu, fudbalu i opet fudbalu. Bili smo rivali na terenu, ali samo tih 90 minuta. Posle utakmice, opet bi bilo kao da nikada nismo igrali jedan protiv drugog. Vodio si Zrinjski, ja Velež – bilo je nezamislivo da se slikamo zajedno, sedimo zajedno i da se toliko poštujemo. Mislim da se tako nešto više nikada neće desiti.
– U vreme korone pozvao sam te u Mostar na iftar – došao si, ispoštovao me, i da je tada neko video dva trenera ljutih rivala kako sede zajedno u istoj sobi, niko nam ne bi verovao. Ali to smo bili mi. Sudbina je htela da baš Slavku pričam o tebi, kad me pitao o trenerima u BiH. I eto, na moju reč – jer mi veruje – odlučio se za tebe. Znao sam da možeš da nastaviš u Kragujevcu tamo gde sam ja stao. Ali eto, dragi Bog je odlučio drugačije.
– Sinoć, kad smo poslednji put pričali, rekao sam ti: „Biće sve dobro“, i planirao da te zovem posle utakmice da čestitam. A sad, umesto čestitke, pišem ovo…. Težak je ovaj naš trenerski posao. Dok god budem radio, nosiću te u srcu i mislima. Trenerski posao je hleb sa sedam kora, a ljudi tako lako sebi daju za pravo da svake sedmice, posle nekog lošijeg rezultata, vređaju i omalovažavaju, a ne znaju koliko to sve teško podnosimo i koliko toga u sebi skupljamo. Nedostajaće mi naši razgovori i razmena mišljenja, ali pamtiću sve naše priče i sećati se tebe i tvojih saveta. Ti odmori od svega, na boljem mestu, jer ovaj je svet ionako previše okrutan. Moj, Žile – stoji u pismu Dudića.
0
0
Loading ...
