Vladan Bubanja spada u onu grupu fudbalera koji su sve gradili postepeno – bez prečica, bez preskakanja stepenica.
Rođen u Crnoj Gori, prve fudbalske korake napravio je u Sutjesci iz Nikšića, klubu koji je iznedrio veliki broj talentovanih igrača. Tamo je, kako kaže, stekao temelje discipline i rada koji ga i danas vode. Njegov put nije bio lak — posle omladinskih dana u domovini, iskustvo u Mornaru i period igranja u drugoj ligi pomogli su mu da sazri i spreman uđe u seniorski fudbal.
Nakon toga, fudbalska staza vodila ga je preko Zagreba i Sarajeva sve do Rusije, gde trenutno nosi dres Orenburga. Upravo tamo, kroz gust raspored, teška putovanja i stalnu borbu za mesto, Bubanja je potvrdio da posvećenost i strpljenje i dalje vrede u ovom poslu.
U razgovoru za HotSport, iskreno govori o svojim počecima, izazovima prelaska u inostranstvo, radu na sebi i reprezentativnim ambicijama. Otkriva koliko su mu značili treneri koji su ga formirali, kako vidi svoj napredak i gde želi da bude u narednim godinama.
FOTO: Instagram/bubanjavladan
Kada si prelazio iz škole mladih u FK Sutjeska Nikšić u seniorski fudbal — koji je bio taj prvi korak koji si smatrao ključnim za svoju karijeru?
VB: Čitav omladinski deo sam proveo u FK Sutjeska, gde sam imao priliku da radim sa kvalitetnim trenerima od kojih sam mnogo naučio. Ipak, ključni trenutak za prelazak u seniorski fudbal bio je period koji sam proveo u drugoj ligi, igrajući za Mornar. Ta sezona mi je pomogla da fudbalski sazrim i da budem spreman za izazove koje nosi Prva liga.
Transfer u Orenburg u Rusiji — šta ti je bio glavni motiv za tu promenu i koje su najveće razlike u životu i fudbalu koje si primetio?
VB: Neko sam ko uvek voli da se dokazuje i verujem da uvek mogu više. Kada je stigla ponuda iz Orenburga i pojavila se mogućnost da zaigram u ruskoj ligi, koja je izuzetno kvalitetna i zahtevna, nisam mnogo razmišljao — to je bio pravi korak napred. Život fudbalera je sam po sebi zahtevan, a posebno ovde, gde su putovanja duga i često po nekoliko dana nismo kod kuće.
Kao defanzivni vezni igrač visine 1,93 — na koji način koristiš svoju visinu i šta smatraš da moraš dodatno da razviješ?
VB: Visina je prednost koju nastojim maksimalno da koristim u duelima, igri glavom i prekidima. Trudim se da uvek budem svestan situacije na terenu i da pravilno postavim telo. Smatram da bih još više trebalo da koristim ulaske iz drugog plana i centaršuteve sa strane.
Koliki je uticaj imao period u mlađim kategorijama i treninzima na tvojoj sadašnjoj igri — da li vidiš konkretne elemente koje si naučio tada i danas koristiš?
VB: Period u omladinskoj školi mi je mnogo značio. Tokom tih godina sam upijao sve što sam mogao od trenera i danas u igri često primenjujem ono što sam tada naučio.
Reprezentacija Crne Gore. Da li smatraš da zaslužuješ više prostora kada je nacionalni tim u pitanju i kako se stvari razvijaju na tom polju?
VB: Verujem da mogu mnogo doprineti reprezentaciji, iako do sada nisam imao pravu priliku da to pokažem. Moje je da nastavim da treniram, da radim na sebi svakog dana i da budem spreman kada dobijem šansu. Igrati za svoju reprezentaciju je zaista nešto najlepše što jedan fudbaler može doživeti.
Šta je bio najveći izazov kada si otišao iz domaće sredine u inostranstvo — kako si se prilagodio takmičenju, jeziku, kulturi i očekivanjima?
VB: Posle dve godine u Zagrebu i jedne u Sarajevu, došao je trenutak za novi izazov. Takmičenje u Rusiji je veoma zahtevno, ima mnogo utakmica i putovanja, raspored je gust, ali sam prošao fazu privikavanja i sada se osećam spremno. Jezik učim, već dosta razumem i verujem da ću uskoro moći i da komuniciram na ruskom.
Navedi jedan trenutak u dosadašnjoj karijeri koji smatraš prelaznom tačkom — posle kojeg si podigao svoj nivo igre.
VB: Po dolasku u Lokomotivu nije sve krenulo onako kako sam želeo, posebno u prvim mesecima. Međutim, trenutak kada sam postao standardan u ekipi bio je prekretnica — tada se mnogo toga promenilo nabolje.
Kako svakodnevno radiš na poboljšanju svoje igre — koji segment trenutno najviše brusiš?
VB: Volim da treniram i pre i posle treninga. Trudim se da stalno napredujem i radim na svim segmentima igre podjednako.
Da li postoji trener koji je posebno uticao na tebe i tvoju transformaciju kao igrača — i na koji način?
VB: Trener koji je najviše uticao na mene bio je Zoran Zekić u Sarajevu. Dao mi je slobodu od prvog dana, verovao u mene i pomogao mi da se dodatno razvijem kao igrač. Od njega sam zaista mnogo naučio.
Gde vidiš sebe za sledeće tri godine — ostanak u Rusiji, povratak u region ili iskorak ka zapadnoj Evropi?
VB: Trenutno mi je cilj da se što pre nametnem treneru i izborim za standardno mesto u ekipi. Nakon toga, sve ostalo će doći prirodno. Život fudbalera je nepredvidiv — nikada ne znaš kada će doći trenutak za novi korak u karijeri.
VLADAN BUBANJA ZA HOTSPORT: Razgovarali smo o ruskom fudbalu, reprezentaciji Crne Gore, ali i kako je sve počelo!
0
0
Loading ...
