Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se se povodom poraza naše zemlje u Leskovcu, ali je ispričao i jednu emotivnu priču:
– Kad tražiš tri dinara daj za klub, neću. Reprezentacija je tuđe čedo, nevoljeno čedo, ja volim reprezentaciju Srbije i žao mi je što nisam bio da pokažem ljubav prema srpskoj trobojci i kad dobijamo, izgubimo. Kad sam bio klinac, kad sam navijao najglasniji sam bio kad gubimo 3:0, 4:0. Prvi put sam video kad sam plakao, Zvezda izgubila od Čelika 1:0, to je bilo 1977. godine. Imao sam sedam godina, vodio me otac na utakmicu, plačem i čuje se zvižde stručnjaci sa zapada. Vodio me otac na sever, počinjem da vičem iz sveg glasa iz inata – Zvezda, Zvezda.
Na to se nadovezao:
– Iz inata, kao što ću da vičem Srbija, Srbija iz inata kad je teško. Kad je lepo i lako, ima ih milijardu. Ne možeš se probiti ni na koji način, ja sam uz svoju zemlju kad je najteže. Dođe neki čudan moral sa tribina kad ljudi moraju to da razumeju. Ponosan sam na leskovačku publiku. Do 83. minuta se nije čulo „Piksi odlazi“, već Srbija, Srbija i Kosovo – Srbija. Gledaju nemoguću utakmicu, ne znate koliko je teško navijati gde gubiš od takvog protivnika gde ne očekuješ da gubiš.
0
0
Loading ...