DARKO MILIČIĆ SA PONOSOM O USPEHU SVOG SINA I SRBIJE NA EP: „Kadetska reprezentacija dugo nije igrala ovako čvrsto, složno i sa tolikim intenzitetom u odbrani“
Nakon zlatne medalje kadetske reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu u Gruziji, oglasio se i nekadašnji NBA košarkaš Darko Miličić, ponosan otac jednog od članova zlatne generacije – Lazara Miličića. Srbija je u finalu savladala Litvaniju, a uspeh je izazvao lavinu pozitivnih reakcija širom zemlje.
Miličić nije skrivao emocije nakon osvajanja zlata u razgovoru za Maxsport.
– Kako da budem drugo nego ponosan? Nikada nisam bio ponosniji u životu. Ponosim se, ne samo na njega, već i na celu ekipu koja je tokom pripremnog perioda, a zatim i na samom prvenstvu, pokazala izuzetan karakter.
Nekadašnji centar je otkrio da je sa Aleksandrom Sašom Pavlovićem, čiji sin Luka je takođe član zlatne kadetske reprezentacije, razmenio mišljenje o igri ovog tima:
– Aleksandar Pavlović i ja smo komentarisali kako, iako on više prati mlađe kategorije, da reprezentacija U16 nije igrala ovako čvrsto, složno i sa tolikim intenzitetom u odbrani već dugo. Mislim da je sve počelo iz odbrane. Rekao sam mu da, ako nastave sa tom energijom i odbranom od prvog meča, retko ko će uspeti da se naigra sa nama. I, naravno, tako je i bilo.
Miličić je naglasio da je odbrana bila ključ uspeha, iako je napad imao svojih oscilacija.
– Odbrana je bila ključna. Dotakli smo se i napada, koji je u nekoliko situacija bio diskutabilan, jer lopta slabo kružila i funkcionisala. Međutim, to je bila odluka selektora, i ta dinamika je, uprkos svemu, funkcionisala. Na kraju, ponovo se pokazalo da kada se igra složna, čvrsta i beskompromisna odbrana, sve ostalo može da se nadoknadi.
Posebno je istakao šta sve prolazi roditelj kad gleda svoje dete na ovakvom nivou takmičenja:
– Za decu imam poseban osećaj, ali ne mislim da je to nešto što me izdvaja. To je osećanje koje svaki roditelj nosi, ništa više od toga. Nisam ja tu ništa posebniji od drugih roditelja. Ali, zaista, posebna je situacija kada posmatraš svoje dete na terenu. Kada je on tužan, i ja sam tužan; kada je njemu teško, i meni je teško; kada je on srećan, ja sam presrećan. Bilo je to pravo emocionalno putovanje, s obzirom na to da njegova uloga u reprezentaciji nije bila ista kao u klubu. Morao je da se adaptira, kao timski igrač koji voli svoju zemlju i tim. I pored svih izazova kroz koje je prošao kao pojedinac, cela ekipa je prošla kroz slične stvari. On je, ipak, pronašao način.
0
0
Loading ...