DEJAN SAVIĆ ISKREN: „Idemo dođavola, otići ćemo u prah i pepeo“

„Prsli smo ko pasulj“

Dejan Savić, proslavljeni bivši vaterpolista i sadašnji selektor Crne Gore, dao je opširan intervju za hrvatski „Jutarnji list“, u kojem je govorio o društvenim promenama, sportu i sistemskim vrednostima koje su, po njegovom mišljenju, nestale.

Govoreći o razlici između vremena kada je on odrastao i današnjice, osvrnuo se na mentalitet i uslove iz kojih potiču uspešni sportisti sa Balkana:

– Takav nam je mentalitet, podneblje je takvo, tradicija; tajna je u svemu, hrani, genetici. Svi se bave sportom i vole sport. Sistem je bio dobar, bio je savršen; nažalost, više ga kao takvog nema. „Gladni“ smo, nismo bogati, mladi ljudi kroz sport traže izlaz i to nam je prednost u odnosu na bogatije zemlje. Pobede i porazi važni su u našim mentalnim sklopovima – rekao je Savić.

Upitan kako vidi današnje stanje sveta, Savić nije štedeo reči:

– Prsli smo ko pasulj. Idemo dođavola, otići ćemo u prah i pepeo. Mislimo da imamo slobodu, ali smo potpuno kontrolirani. Bavimo se tuđim, a ne svojim životima, nismo posvećeni sebi. Treba nam nešto loše kao što je bila korona da se vrati empatija, solidarnost, osećaj bliskosti. Sve je materijalno i u novcu. Kao što je rekao Endi Vorhol, pa svi imaju svojih pet minuta slave, svi su samo sebi bitni i važni i žele čuti samo sebe. Niko ne sluša. A da bi naučio naređivati moraš naučiti slušati.

Nastavljajući u sličnom tonu, Savić je izrazio zabrinutost za pravce u kojima ide savremeno društvo:

– Šačica bednih, ljutih i prebogatih imaju monopol, igraju se s nas nekoliko milijardi. Rasuo se sistem vrednosti. Mi smo rasli u državi koja je predstavljala nešto, imali smo samosvest, savršeno školstvo, zdravstvo, socijalno uređenje i bili smo srećni. Sada vladaju bes i nezadovoljstvo, svi glumimo i nosimo maske. Generalno, neće se dobro završiti. Lično mislim da već 30 i više godina živimo neke lažne živote. Izgubilo se ono Mandićevo i Kaporovo „daj griz, daj liz“, kad smo svi rasli i dizali se iz pepela i iz iste neimaštine i bili solidarni. Pomagali smo se tada, a sada smo zatvoreni u svoje samoljublje i egoizam. Imamo veštačke prijatelje na mrežama, svi su na telefonu, nema dijaloga, svi žele samo svoj monolog. Ne sviđa mi se to nikako i ne vodi nikuda – zaključio je Savić.

2

0