Najveći teniser svih vremena se obratio medijima na Rolan Garosu!
Novak Đoković ulazi u Rolan Garos s mešavinom velikih emocija, istorijskih dostignuća i neizvesnosti o tome koliko još dugo može da traje njegova epska karijera.
Samo nekoliko dana nakon što je podigao 100. trofej u karijeri, najbolji srpski teniser je u Pariz stigao sa mislima koje idu daleko dublje od teniskih reketa i linija terena.
Na konferenciji za medije pred start Otvorenog prvenstva Francuske, Đoković se osvrnuo na trenutak koji ga je posebno pogodio – oproštaj Rafe Nadala, njegovog najvećeg rivala i saputnika kroz deceniju i po vrhunskog tenisa.
– Deo mene je ponosan što sam i dalje tu, ali u isto vreme sam i dalje tužan zato što su svi otišli. Oni su mi bili najveća motivacija. Toliko dugo… Rafa je dobio oproštaj kakav zaslužuje, svako od nas sanja da će nas slaviti na takav način. Voleo bih da nekada dobijem takav oproštaj od sveta tenisa. Nisam razmišljao o tačnom datumu, ako me to pitate ili o momentu – rekao je Novak, ne krijući emocije.
Posebno ga je, kaže, dotakao Rafin govor i sve ono što se odvijalo van sportskog okvira.
– Bio sam emotivan, dok smo slušali njegov govor, gledali reakciju njegove porodice i prijatelja. Bilo je emotivno, veliki smo rivali, ali taj lični utisak, kada sve stavite na teren, nemoguće je da vas to ne dotakne. To smo mu i rekli na terenu. Bilo je prelepo i čestitam Rolan Garosu na sjajnom poslu koji je uradio – dodao je Đoković.
I dok su emocije bile u prvom planu, Đoković se osvrnuo i na rezultate – prošle nedelje osvojio je trofej u Ženevi, a sada želi da ponese još jedan pehar sa pariske šljake.
– Dan je bio dosta zauzet juče. Osvojio sam 100. titulu u karijeri što je velika stvar. Bila mi je preko potrebna za Rolan Garos. Došao sam u nedelju, setio se slavlja iz svlačionice posle olimpijskog zlata. Primarno smo slavili Rafinu karijeru i dostignuća. Jedno od najlepših momenata koje sam osetio. Izlazio sam na teren sa Federerom i Marejem, bili smo tu za Nadala. Osetili smo to slavlje zajedno. Svi smo bili srećni, zaslužio je to. Osetio sam da prošle godine u Parizu nije znao da li će mu biti poslednje ili ne. Nije bio pravi oproštaj ni na Dejvis kupu, ovako je trebalo – prisetio se Novak.
Usledio je i susret s Endijem Marejem, nakon njihove nedavno okončane trenerske saradnje.
– Endi se odmah našalio o tome što sam odmah osvojio titulu bez njega. Nikada ga nisam video tako dobro obučenog. Šalili smo se na tu temu, pričali o golfu, porodici, imali smo vremena da pričamo više, sa njim i Rodžerom sam se prisetio nekih sećanja, igranja protiv Rafe u Parizu. Bilo je posebno biti u sobi sa njima duže vreme i pričati – ispričao je Novak sa osmehom.
Iako rezultati s Marejem nisu bili onakvi kakvi su se priželjkivali, Đoković ne krije koliko mu je saradnja značila.
– Nismo imali uspeh kakav smo želeli i kakav su ljudi očekivali, ali sam naučio dosta toga od njega na terenu, uživao sam u našim razgovorima. On je jedan od najbriljantnijih umova. Sa kim god bude radio u budućnosti, ako to bude hteo, taj igrač biće srećan. Ima dosta toga da podeli, sa nama nije dalo rezultat iz tog ugla i onoga što smo želeli i to je to. Lično, uživao sam u vremenu sa njim. Imamo bolju povezanost zbog toga – kazao je srpski šampion.
Posebnu pažnju posvetio je i svojoj odluci da zaigra u Ženevi, što mu je, kako kaže, bilo neophodno.
– Bilo mi je neophodno da dobijam mečeve, posebno na ovoj podlozi. Možda mi ne dolazi tako prirodno da igram tako dobro na šljaci od prvog turnira. Tip sam igrača kome su potrebni mečevi pre velikih turnira, najvažniji na ovoj podlozi je svakako Rolan Garos, to je glavni razlog zašto sam otišao u Ženevu. Imam porodicu tamo, dobro sam se osećao van terena, lepo mi je bilo tamo i prošle godine, imao sam dobar doček i podršku – pojasnio je Novak, pa dodao kroz osmeh:
– Rud nije bio na turniru, dominirao je prethodnih godina. Sreo sam ga i zahvalio sam mu se što nije došao i što me pustio da pobedim.
Za kraj, jasno je istakao koliko mu je trenutna forma važna pred izazove koji slede:
– Drugačije se osećam sada nego pre dve-tri nedelje. Posebno način na koji udaram loptice. Na treninzima sam bio dobar, ali onda kada dođu porazi, onda počinjete da malo sumnjate u svoju igru. Ne želite da budete u takvom razmišljanju kada ulazite u turnir. Videćemo kako ću igrati ovde – zaključio je Đoković.
U Parizu ga već čeka prvi izazov – meč protiv Mekdonalda. Biće to početak nove misije, ali možda i poslednje epizode na mestu koje je ispisalo toliko njegovih velikih priča.
1
0
Loading ...