ŠTA JE NOLE REKAO VATERPOLISTIMA U PARIZU? „Nisu bili u dobrom raspoloženju. Počeli su da sumnjaju u sebe.“

„Situacija sa zlatnim vaterpolistima nije bila planirana!“

Najbolji teniser ikada, Novak Đoković je dao intervju za Radio Televiziju Srbije. Sezona se bliži kraju, a Đoković je ostao bez titule na grend slem turnirima, ali je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Parizu, što je bio njegov poslednji veliki cilj.

Trenutno se nalazi u Beogradu gde se priprema za predstojeći Dejvis kup meč protiv selekcije Grčke, koji će se igrati 14. i 15. septembra u dvorani „Aleksandar Nikolić“.

Đoković je podelio iskustva o motivacionim porukama koje je pružio vaterpolistima.

– Situacija sa zlatnim vaterpolistima nije bila planirana. Neki su pričali o tome u javnosti. Nisam hteo da pričam o tome, ne želim da otkrijem šta sam im rekao u sobi. Došao sam, a oni su imali timski sastanak i nisu bili u dobrom raspoloženju. Počeli su da sumnjaju u sebe, a oni su nas toliko puta obradovavali. Niko nikad kao oni. Svaka utakmica njima, bilo klupska ili reprezentativna, mora pobeda. Ako nije, to je smak sveta. Više sam delio svoja iskustva, jer su me zamolili iz misije da posvetim svoje vreme i uđem u njihovu prostoriju. Oni su bili iznenađeni, i ja sam bio. Sve je bilo spontano. Ali, iako nismo u istom sportu, imamo puno zajedničkih imenitenja koji povezuju naše sportove. Iz opšte perspektive, možemo da pričamo o istim ili sličnim stvarima. Ne volim da dajem savete, ali volim da podelim svoje iskustvo i onda mi je drago ako se neko pronađe u tome. Ali, nemojte meni da pripisujete njihovo zlato – nasmejao se Đoković.

Kada je reč o psihičkoj stabilnosti, Đoković je rekao:

– To datira iz ranijih dana. U početnim godinama bavljenja tenisa, imao sam primer, pre svega u svom ocu koji je bio i i dalje je uporan. Verovao je u mene čak i kada ja nisam. I majka, koja je izdržavala četiri muškarca, pošto imam dva brata, u 40 kvadrata. Bilo je mnogo izazova, jer sam ja izabrao sport koji je izuzetno skup, a svi znamo kakvo je vreme bilo, sankcije. Bilo mi je potrebno da me neko gura napred uvek, bez obzira na to ko je sa druge strane mreže, uz svo uvažavanje protivnika. Ali, da verujem u sebe i da svaka reč, misao ima svoju moć. To je, dakle, iz kuće poteklo. Potom i Jelena Genčić, sada pokojna. Zatim i Nikola Pilić. Oni sa tolikim znanjem, riznicom trofeja i radom sa najvećim igračima na svetu. Jelena od moje sedme godine, Niki Pilić se uključio nešto kasnije, pa sve do danas. Imao sam sreće da je moja porodica naletela na vrhunske stručnjake koji su umeli da mi prenesu znanje, ali i da mi u pravom trenutku donesu samopouzdanje i samouverenost, čak i kada sam odrastao, bio u pubertetu. Svaka reč koju sam dobio je imala svoju moć.

1

0