ĐOKERAZ JE TRENUTNO NAJVEĆE RIVALSTVO U TENISU: Nestvarna kulminacija sezone sa spektaklom u Njujorku!?

Filmska priča sudara dve generacije.

Da vam je neko početka te 2007. godine kada je Novak podigao pehar Mastersa u Majamiju, da će 16 godina kasnije voditi bitku za teniski tron sa dečakom koji tada ima nepune četiri godine, malo ko bi poverovao. Odatle u naslovu potenciranje da je priča nestvarna, jer da li je ikada viđeno da su dva najveća rivala, praktično za par nivoa iznad svih ostalih, a da ih deli više od decenije i po u godinama.

Vrlo verovatno bi poslali osobu koja je to rekla na neki vid posmatranja, ali ipak, taj podatak govori o tome koliko je naučna fantastika to što ova dva momka (čovek i dečak još uvek) rade. Ne zna se šta više impresionira, da li to što je Karlos sa 20 godina ovakva teniska mašina koju niko na svetu ne može da nadigra, ili to što Đoković sa 36 godina jedini može da dovede Španca do ivice i na kraju ga oba puta pobedi na čistu snagu volje i fizičku snagu.

Da je Karlitos pandan Đokoviću u ovom momentu pokazao je Vimbldon, gde je bukvalno iz poena u poen momak iz Mursije napredovao, učio i dizao nivo igre, kao glavni lik u filmu i praktično u Novakovom kraljevstvu uspeo da ga nadigra i potpuno zasluženo preuzme presto na neko vreme, i to će biti vrlo verovatno najvažnija pobeda Španca ako ikada uđe u GOAT debatu, jer je ipak uspeo da pobedi najboljeg iz sada već prošle generacije dok je bio još uvek nekom vrhuncu svoje igre.

Videli smo i potpuno suprotnu sliku, jer se malo neopravdano ustalilo mišljenje da Novaka ne zanimaju turniri koji nisu oni najveći, ali u Ohaju je prosto pružen vrlo verovatno i najbolji meč u istoriji tog turnira, a jedan od sigurno najboljih kada su oni igrani na dva dobijena seta u pitanju, jer je maraton koji je u par navrata delovao da će se prerano završiti, ipak došao na prag četiri sata igre, što je gotovo nezamislivo kada su Mastersi na betonu u pitanju, a Srbin je tu dao kontraargument da još uvek nije kraj i da rivalstvo tek počinje.

Ipak, to što Karlitos može da pobedi, ne znači da ima pravo da i u jednom segmentu bude favorit na predstojećem US openu. Novak je pokazao da ipak je i dalje koplje iznad Karlitosa kada je izdržljivost i mentalna igra u pitanju, jer nije slučajno da se u rasponu od tri meseca na dve zahtevnije podloge za igranje od trave (što se tiče inteziteta, tempa ali i vremenskih uslova na datim turnirima), uspeo da slomi mladog rivala na način koji je potpuno nesvojstven tridesetšestogodišnjacima. Prosto Đokovićevo telo je nivo iznad bilo čega ikada viđeno u sportu, iako mu sada treba više vremena za oporavak, videli smo da je apsolutna mašina i zid koji je nepremostiv pa čak i za prvog tenisera sveta.

Novak je najuspešniji ikada kada su Slemovi na betenu u pitanju, iako je Marfijev zakon na snazi gotovo uvek kada Novak igra na Flešing medouzu, opet je uspeo da skupi 13 titula na tvrdoj podlozi, što samo Samprasa (izuzevši članove velike trojke) čini jedinim teniserom koji je ukupno na svim podlogama osvojio više titula, eto koliko je nestvarno teško tako dominirati na najtvrdoj podlozi, iako se igraju čak dva Gren slema na njoj godišnje, i zaista je još uvek rano davati bilo kome ikakve epitete favorita na turniru kada je Đoković još uvek tu, a videli smo koliko zapravo može.

Takođe ono što je izuzetno specifično u ovom rivalstvu, jeste dečačka iskrenost Karlosa koja ga izdvaja od ostalih najvećih rivala srpskog tenisera. Naime nema lažnih osmeha i krokodilskih suza, igranja rečima u medijima, nego samo onako čisto i iskreno, iz sve snage po loptici, preori beton pa ako pobediš, pobediš. To ovo rivalstvo diže na neki novi nivo, jer Karlitos ima pristup deteta koje igra protiv svog idola i želi da se dokaže tako što će ga pobeđivati iznova i iznova, a Novak u ulozi ponosnog mentora, radi sve što je u njegovoj moći da pokaže Špancu koliko još mora da radi i gde treba da napreduje da bi dostigao potrebni nivo, pa je govor nakon finala u Sinsinatiju ima tu neobično iskrenu i emotivnu crtu koja je dirnula sve prisutne na stadionu.

Samim tim, koliko god paradoksalno zvučalo jeste da je Đoković najbolja stvar koja je mogla da se desi Alkarazu, jer iako ga sprečava da dolazi do titula u narednih godinu ili dve, ipak iskustvo igranja egal mečava sa takvim titanom u svega 20 godina u finalima najvećih turnira je nestvarna prednost u odnosu na njegovu, i malo stariju generaciju, koja je počela da deluje da samo služi da statira na putu do Novakovih titula. Bez obzira na ishod narednih mečeva ove dvojice, Karlitos će steći neprocenjivo iskustvo koje će ga dodatno gurnuti ka njegovoj dominaciji.

Ipak, to je neka relativno dalja budućnbost, a prezent je takav da je Novak bez dileme najveći svih vremena, i da ga uskoro očekuje US Open na kom bi mogao četvrti put u karijeri da kompletira tri od četiri Slema u godini, a nešto nemamo sumnju da će se ponovo videti Đokeraz spektakl (Đoker i Alkaraz odatle ova izmišljena reč za rivalstvo), u velikom finalu na Artur Ešu. Mada, bilo bi lepo izbeći deo žreba sa Medvedevim i Zverevim ako je ikako moguće, jer ne igraju tenis samo dva igrača koliko god dominantni bili.

4

0