Ajdeeeeee!

Lako je bilo suzbijati emocije svih ovih meseci, ali kako ubiti ovih nekoliko sati do početka tekme na Maksimiru (18.00)?

Idem na posao i čujem da svi pričaju o tekmi. Počev od ljudi na stanici, preko onih u autobusu, još je samo falilo da mi uđe Bus plus kontrola, mada imam osećaj da bih se i s njima slatko ispričao o utakmici. Kartu mi niko ne bi ni tražio.

Jutros sam video sve novine, gledao televiziju i kao da ništa drugo ne postoji na ovom svetu osim maksimirskih 90 minuta.

Mi se ložimo da ćemo da ih pobedimo, oni isto imaju neke sumanute ideje da će osvojiti bodove, pa da vidimo ko je u pravu.

Čak ne znam ni šta više da pišem, kad je sve manje više rečeno, samo jedva čekam da počne.

0

0