SOLIGORSK SLAVI SRBINA: Ćurčić za HS nakon osvjajanja šampionske titule – ‘Fudbaleri sa Balkana su najbolji!’ (FOTO) (VIDEO)

Definitivno je učinio nešto što u potpunosti može da mu okrene tok karijere!

Srpski stručnjak Milić Ćurčić prethodnih dana našao se u žiži javnosti beloruskih medija, jer je napravio pravi podvig, osvojiviši titulu prvaka te zemlje sa ekipom Šahtjor Soligorska. Da sve bude još interesantnije, on je klub preuzeo svega devet kola pre kraja, kada su se nalazili na 4. poziciji, uspeo je da ‘okrene situaciju’ u svoju korist i popne se na sam tron. Spada u grupu mlađih stručnjaka i nesumnjivo da je ovo najveće dostignuće njegove dosadašnje karijere.

Pre svega velike čestitke na osvajanju titule prvaka Belorusije.. Kakvi su vaši prvi utisci?

‘Pre svega da se zahvalim na čestitkama! Kakvi utisci mogu biti posle teške sezone i mogu slobodno da kažem, fantastične sezone.. Prvo, utisci se i dalje sležu, uspeh koji smo napravili verovatno ja nisam svestan, biću tek za nekoliko dana, odmaramo se od slavlja i od svega. Sve je fenomenalno, kako u gradu, tako i klubu. Bila je organizovana proslava i dodela medalja, svi igrači su bili sa porodicama. U gradu je vladala velik euforija. Pred poslednju utakmicu u prvenstvu koju smo pobedili 4:1, mnogo ljudi je ostalo ispred stadiona jer nije bilo mesta. Ponavljam, veliki uspeh i tek za par dana ćemo biti svesni šta smo uradili’

Preuzeli ste tim u jednom veoma bitnom momentu.. Glavni trener Sergej Tašuev je otišao u Ahmat, a tebi je zapala ‘koska’ da ekipu odvedeš do trona.. Kako je došlo do toga i da li je bilo bojazni da ćeš uspeti da ispuniš zadati cilj?

‘Pre dva meseca Sergej je preuzeo Ahmat Grozni.. U klubu su samo razmišljali o čoveku koji može da preuzme ekipu u tako delikatnoj situaciji, jer su se utakmice igrale na svaka četiri dana. Meni su dali i ukazali poverenje, jer sam znao sve unutar kluba i znao sam naravno igrače, a to je ujedno bilo i najvažnije. Velika odgovrnost apsolutno.. Ali ni jednog trenutno se nisam premišljao, jer je to velika šansa za moju karijeru i ovom prilikom se zahvaljujem upravi kluba na datom poverenju. Nadam se da sam ispoštovao sve i da su svi presrećni, kao što i jesu. Nismo imali mnogo vremena da se pripremamo, dosta igrača je bilo povređeno, pa smo sve radili ekspresno i brzo. Ipak, uspeli smo Hvala Bogu. Pre svega igrači, bili su profesionalni i odnos sa njima je bio fenomenalan, znali smo šta je naš cilj, a to je da budemo prvi, iako kada sam ja preuzeo tim, bili smo na deobi 3. i 4. mesta. Mogu reći da je bilo jako teško sa fenomenalnim Dinamom iz Minske koji su svi favorizovali na početku sezone, BATE Borisov takođe veliki klub, Energetiko sa mladom i poletnom ekipom sa kojom smo se borili do poslednjeg kola.. Tako da, ni jednog trenutka se nisam plašio, niti je bilo bojazni jer verujem u ono što radim i verujem u ove momke, koji su za eto ova dva meseca odradili vrhunski profesionalni posao i ja im se ovom prilikom zahvaljujem svima.’

Koji najuži krug saradnika je sa tobom na čelu zaslužan za osvajanje titule?

‘Kada sam preuzeo ekipu, odmah sam priključio svog saradnika Ivana Jevića, koji je bez pogovora prihvatio poziv i došao. Ivan i ja se znamo 25 godina, tako da on zna kakav sam ja čovek, ja znam kakav je on čovek, kao i kakav je sportski radnik, tako da je bilo fantastično sarađivati sa njim. Velike zasluge i njemu pripadaju, jer je Ivan neko ko je odgovoran, disciplinovan i ko poznaje fudbal mnogo, radi ozbiljne stvari. Tako da, samo sam njega priključio svom stručnom štabu, koji je ostao isti. Valeri Nikolajevič iz Rusije je trener golmana, fitnes trener Evgenije Kresik iz Belorusije i drugi pomoćnik je bio Vlada Smoteka iz Litvanije. Jedan šaroliki stručni štab koji je dao mnogo da budemo tu gde jesmo, tj. da osvojimo šampionat. Još jednom se vraćam na Ivana Jevića koji je odradio veliki deo posla uz ostale momke, što pokazuje i rezultat.. Mi smo na poslednji osam utakmica pobedili sedam puta i imali jednu nerešenu, a gol razlika je 19:3, to je očigledno rezultat i uspeh svih nas, zajedno sa igračima.’

Šahtjor Soligorsk je na ovim prostorima poznat i po tome što često angažuje fudbalere sa prostora Srbije.. Šatara, Ivanović, Antić.. Kako je sarađivati sa njim i ako ima neka anegdota?

‘Šahtjor i ljudi iz Soligorska vole fudbalere sa Balkana. Kada sam došao u Soligorsk, tu su bili Ivanović, Antić, Šatara, posle toga je došao i Divanović iz Crne Gore, Valon iz Albanije, posle toga nam se priključio Krimi iz Albanije i Luka Šimović iz Hrvatske. Mi smo neki ‘Balkan Ekspres’! Obično ljudi kažu gde ima puno balkanaca, tu teško može da ima uspeha.. Ja samo mogu da se zahvalim momcima jer su bili stvarno fenomenalni i fantastični! Bili su pravi sportisti, disciplinovani, naš odnos je bio fantastičan, a to govori i rezultat. Uvek smo se dogovarali o svemu. Imali smo mnogo posla u poslednja dva meseca, mnogo povreda, ali tu je bila fenomenalna atmosfera. Igrači sa Balkana su mogu reći slobodno najbolji igrači, jer se brzo adaptiraju na sve. Uvažavanje maksimalno, a oni su na terenu ispunjavali sve zahteve, bili su fantastični u ovoj sezoni.. Ivanović je dao sedam golova i asistirao sedam, Antić je bio zamenik kapitena na mnogo utakmica i kapiten, sjajan čovek i momak, fantastičan levi bek koji je čak i prevazišao ovu sredinu i treba da ide dalje da igra. Šatara sigurno najbolji štoper u Belorusiji i on će sigurno otići dalje. Mnogo dobri ljudi što je veoma važno, ali i vrhunski sportisti.’

Ako govorimo o vašim predašnjim angažmanima, bili ste šef struke u ekipi Brodarca, koja godinama važi kao tim u kojem se afirmišu sjajni mladi igrači.. Koliko vam je to iskustvo pomoglo?

‘Ja sam ponosan na klub Brodarac! Tamo sam ponikao kao trener, tamo su moji prijatelji i drugi, ljudi sa kojima se družim preko 20 godina. FK Brodarac je mogu da kažem amaterski klub koji radi na vrhunskom profesionalnom nivou, što se tiče mlađih kategorija. Tome svedoči i igranje u Ligi šampiona, takođe toliko igrača dati za savezni rang i inostranstvo, to samo govori o savestnom radu i predanosti. Naravno, za sve su to zaslužni Dragan Ilić koji je entuziaista, ima široko vidike i gleda unapred sve. Uvek pozitivan i uvek da dodeli savet i sve ostalo, i njemu puno hvala. Uz njega Ratko Obradović, sportski radnik koji mnogo dobro gleda fudbal i mnogo dobro razume fudbal. Njima mnogo hvala, sa njima sam sarađivao i sa njima i dalje sarađujem. Mi smo veliki drugari i prijatelji van fudbala. Još jednom veliko hvala, a Brodarac kao klub je jedan od tri najbolja kluba u zemlji, koji je mnogo dobrih igrača dao srpskom fudbalu. Želim im mnogo uspeha u daljem radu, a ja ću se truditi da pomognem koliko budem mogao.’

Koliko je bitno da postoje klubovi poput Brodarca, odnosno klubovi koji mladim igračima pružaju priliku da se pokažu i dokažu, a kasnije i otisnu na najviši nivo?

‘Brodarac kao klub je izbacio i mnogo trenera.. Ne znam da li je neki klub izbacio toliko dobrih trenera iz mlađih kategorija, trenera koji se bave ozbiljnim fudbalom. Mogu da spomenem Milana Kojića koji je radio u puno klubova u Srbiji, sada je u Kazahstanu u Tobolu, Ivana Jevića koji je takođe bio u reprezentaciji, pa Kazahstanu, a sada radi sa mnom u Šahtjoru, Dragan Perišić koji je dugo u srpskom fudbalu.. Jandrić, Kalajdžić, mnogo trenera, ne bih da zaboravim nekoga, valjda se neće naljutiti. Takođe i mnogo mladih trenera koji pomažu razvoju srpskog fudbala, tako da ponavljam, Brodarac je jedan ozbiljan klub, čim tako radi.’

Zob Ahan, Proleter, Liban, Al-Džahra, Atirau.. Nekoliko vrlo zanimljivih i egzotičnih imena i destinacija.. Gde si se najbolje osećao i koje mesto je ostavilo najveći trag?

‘Moja internacionalna karijera je poćela u Kazahstanu, Atirau.. Jedan mnogo dobro organizovan klub. Mnogo lepih uspoemna od tamo vučem. A što se tiče ostalih destinacija – Liban, grad Bejrut.. Tamo sam proveo četiri fantastične godine, prelepe. Tamo smo ostvarili najveći uspeh, plasirali smo se na Azijski kup, što nije pošlo nikome za rukom pre nas, eto pošlo je Raduloviću i meni. Liban je specifična zemlja, mnogo nacija, ali zaista puno lepih uspomena i četiri prelepe godine tamo provedene. Dan danas se čujem sa mnogo igrača tamo i imam prijatelja koji su mi čestitali na šampionskoj titulu.’ – počeo je Ćurčić i potom dodao:

‘Al Džahra – Kuvajt, sa njima smo takođe imali fin uspeh, bili smo treći, što je za njih veliko jer su oni manji klub u Kuvajtu. Jedna prelepa i specifična mala zemlja, sa puno naših ljudi. Zanimljivo je da kada sam otišao u Iran, zaista nisam znao gde idem.. Tek kada sam došao i video organizaciju Zobahan kluba to je bilo fantastično. Baza, uslovi za rad, klub, uslovi kluba, koliko ljudi radi.. To je na mene ostavilo neviđen utisak. Takođe, svi klubovi imaju svoje navijače, liga je sjajno organizovana, svi klubovi imaju velike stadione.. To govore i njihovi rezultati, oni stalno idu na Svetska prvenstva. Iran je velika zemlja i na svako putovanje se ide avionom.’

‘Moram da pomene i FK Proleter, koji se eto sada nalazi u nižim ligama. Ljudi iz kluba Tića Antić i Amir Bislimi su mi dali šansu, imali smo fenomenalnu saradnju, to je bilo pre odlaska u Iran. Kratko je trajalo, ali je to zaista bilo veliko iskustvo. Stvarno sam zahvalan tim ljudi i oni su negde uticali na moju karijeru da bude još bolja. Imali smo fenomalnu ekipu, mnogo dobrih igrača, tu mi ostaje žal što nisam ostao duže i napravio neki bolji rezultat. Pamtim jednu jako dobru saradnju sa igračima i fenomenalnim ljudima iz klub Proleter. ‘

Kako je došlo do kontakta sa Tašuevim i kako je došlo do dogovora?

‘Od januara sam bio u Belorusiji.. Bio sam asistent Ivanu Bijončuku, to je jedan mlad trener koji je proglašen za najboljeg trenera godine u Belorusiji. Došao sam njemu da asistiram, da napadnemo Ligu Evrope ili Ligu konferencija, međutim situacija se iskomplikovana pa je on otišao i nakon njega je došao Tašuev – Jedna fudbalska legenda, veliko ime u ruskom fudbalu, vodio je Anži u najboljim vremenima, Krasnodar, Kuban, Ahmet.. Čovek 63 godine, veliko iskustvo – Kada je došao dogovorili smo se da ostanem, imali smo fenomenalnu saradnju i od toga čoveka sam mnogo toga naučio što se tiče života i fudbala. Za kratko vreme smo postali jako dobri prijatelji i dešava se da se čujemo dva puta dnevno. Razmenjujemo isksutva, njemu ide odlično, pobedio je Zenit, koji nema poraz pune dva godine na svom stadionu. Moje je zadovoljstvo što sam radio i ostao u kontaktu sa njim, imamo fenomenalan odnos i nadam se da se uskoro on i ja vidimo i da razmenimo iskustva.’

Nekako logično pitanje – Da li očekuješ da sada za stalno preuzmeš mesto prvog trenera u Šahtjoru, jer si se do sada vodio kao vršilac dužnosti?

‘Kada sam preuzeo Šahtjor verujte da uopšte nisam razmišljao koliko ću da budem tu, samo sam znao da moram da radim maksimalno i da budem posvećen 200%, ako želim da napravim nešto. Šansa u karijeri se ne bira, već se uzima kada naiđe. Nisam razmišljao hoću li ostati na duže staze ili bilo šta, nego sam zasukao rukave i krenuo da radim i tako je na kraju krajeva bilo i bolje. Sve se brzo dešavalo, igralo se na četiri dana, bilo je puno utakmica i puno posla, ali sve se izdešavalo kako treba i uspeli smo da ispunimo cilj i zadatak koji nam je uprava zacrtala, a to je titula. Sada je sve na upravi, meni je potreban malo odmor, ali imamo još kup protiv FC Minska i posle toga ćemo sesti da porazgovaramo, da li nas putevi vode dalje i da li imamo iste poglede. Meni je zadovoljstvo raditi u Šahtjoru, to je veliki klub, ozbiljan klub sa dobrim uslovima, igračima i navijačima. Za dalje ćemo videti, ugovor imam do 20. januara.’

Miodrag Radulović je neko ko je definitivno imao veliki uticaj na put tvoje karijere.. Dugo si mu bio asistent, kakva su tvoja iskustva sa popularnim Mijom i u čemu ti je on najviše pomogao?

‘Miodrag Radulović je čovek koji mi je pružio ruku kada sam ja počinjao karijeru. Naš prvi klub je bio Atirau u Kazahstanu. Mogu da kažem da je mnogo uticao na moju karijeru, mnogo saveta! Kada krenete sa čovekom koji ima toliko iskustva u radu, učite svaki dan što se tiče života i svega. Jedno veliko hvala Miju! Gde god smo radili Mijo i ja ispunili smo očekivanja svakog rukovodstva – Atireu, Kuvajt, Liban, Iran! Čovek koji je obeležio moju karijeru i od koga sam mnogo naučio i podvlačim još jednom – Hvala puno velikom Miju i želim mu puno uspeha sa reprezentacijom Crne Gore!’

Možda je neumesno pitati čoveka koji ima 41 godinu za nekakvog uzora.. Ali kada bi govorili o stilovima, načinu igre i filozifiji, ko je tvoj miljenik?

‘Svi treneri imaju svoju viziju i kako bi voleli da nam tim izgleda, ali naravno zavisi od tima i igrača sa kojima radimo. Fudbal koji ja volim je agresivan i napadački. Agresivan u smislu presinga. Iz poseda lopte da imamo kontrolu igre u maksimumu. To je miks da kažem, možda je malo smešno, ali Gvardiole i Klopa. Dva vrhunska trenera! Smešno je govoriti o njima, ali Gvardiola je neko ko se zaista bavi fudbalom i on uvek ubacuje nešto novo, što je jako bitno za nas druge trenere, a Klop je neko ko je uneo specifičnosti u fudbal, agresivnosti i presinga. Svi imamo svoje vizije i gledanja na sport i fudbal. Mogu reći da smo svi zaluđenici fudbalom. Fudbal je nešto najlepše, igra se zbog publike i da bi svi uživali u njemu. Ja kao trener ću se uvek truditi da moja ekipa koju vodim igra lep, lepršav i atraktivan fudbal, uz agresivnost.’

I za sam kraj.. Ko je tvoja najveća podrška?

‘Moram da kažem da veliku podršku imam od svoje porodice, supruge Maje i ćerke Mije, a posle toga naravno brat Vladica koji je fudbalski radnik i čovek koji se bavi fudbalom mnogo godina. Njegov savet je uvek mnogo dragocen, on kao stariji brat je uvek tu kada nešto treba, mnogo razgovaramo o fudbalu. Mnogo puta se i nismo saglasni. Kada igramo mali fudbal često dolazi do čarki i nesuglasica, a kamoli kada pričamo o fudbalu. Vladica je neko ko se bavi ozbiljnim poslom i tu je kao moja ogromna podrška i za to mu veliko hvala. Mnogo ljudi je zaslužno za moj razvoj i karijeru, uz brata i porodicu, tu su roditelji, ljudi sa Brodarca, drugari, prijatelji, treneri, od svakog čoveka se svakog dana uči. Nadam se da ću se dalje unapređivati, daću sve od sebe da budem svakog dana bolji, a u fudbalu ako ne pratite trendove i šta se radi, možete samo da stagnirate. Ja ću se truditi da budem bolji svakog dana kako kao čovek, tako i kao trener.’

6

0