„Bio bih Zvezdina zvezda da sam se ulizivao Džajiću“

U obimnom intervjuu čitalaca za portal Mocart sport Dejan Savićević, bivši fudbaler Crvene zvezde, a aktuelni predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore, bez dlake na jeziku odgovarao je na postavljena pitanja, a najzanimljivija vam prenosimo na našim stranicama.

Savićević smatra da je umesto tima iz Barija on sam mogao da postane Šesta Zvezdina zvezda da se drugačije ponašao.

„Do postavljanja Piksija za petu Zvezdinu zvezdu, morao si da ostaviš drugačiji trag, da budeš u Zvezdi barem deceniju. Piksi je posle dve i po ili tri godine proglašen za petu zvezdu i onda se otvorila nada za sve nas iz generacije 1991. da možemo da postanemo šesta Zvezdina zvezda. U tom momentu nisam imao podršku ljudi iz kluba, jer oni koji su mene doveli više nisu bili u Zvezdi, pre svih pokojni Miša Slijepčević i Begović. Pokojni Miša mi je zaposlio brata da radi u robnoj kući pre nego što sam potpisao za Zvezdu. Oni su sklonjeni, došla je neka druga garnitura koja se malo pitala. U tom periodu su se najviše pitali Cvele i Džaja, a ja nisam bio u velikoj ljubavi s njima dvojicom. Verovatno da sam se „lizao“ s njima verovatno bih imao više šansi da postanem Zvezdina zvezda. Po igračkim kvalitetima nas trojica-četvorica smo stvarno bili igrači. Za mene cela generacija ne može da bude šesta Zvezdina zvezda. Tako ja to gledam i to je jedna u nizu gluposti koje su se u poslednjem periodu desile u klubu“ – jasan je popularni Genije.

Dejo veruje da je Zvezda mogla da osvoji Ligu šampiona i 1992. godine da je tim ostao na okupu.

„Da smo ostali na okupu, 1992. bismo osvojili Ligu šampiona. Ipak, otišlo je dosta standardnih igrača – Dika, Mare, Robert, Šaban, Bina, pa i u takvoj situaciji, da smo igrali kod kuće, mi bismo prošli dalje, nego smo morali da igramo u Bugarskoj. Bila je „meč lopta“ sa Sampdorijom i da smo taj meč dobili, otišli bismo direktno u finale. Hoću da kažem da je ostalo ovih pet igrača i godinu dana kasnije bismo sigurno osvojili Ligu šampiona, bez obzira na to gde smo igrali kao domaćini.“

Osvrnuo se Savićević i na trenutnu situaciju u Crvenoj zvezdi.

„Zvezda teško može da se izvuče iz krize dok se ne pojavi veliki sponzor da sve to poravna. Biće stalno u problemu, veliki novac se duguje. Dok neko ne reši dugove, mučiće se Zvezda stalno, neće moći da napravi uspeh. Biće u moranju da prodaje igrače. Eto, ako neko dođe i ponudi za Vukana Savićevića milion i po, oni će morati da ga prodaju. A ti očekuješ da se ganjaš s Partizanom koji je u pozitivnoj nuli ili milion u minusu, nije bitno, ali čeka neki novac, verovatno rate od prodaje ili nešto drugo… Kako ćeš se trkati s njim.“

Ako ne najlepši onda svakako najvažniji gol Savićević je postigao u duelu sa Barselonom u finalu Lige šampiona 1994. godine u Atini.

“Kada sam šutnuo loptu, već sam se okrenuo i znao da ću postići gol. Imao sam u karijeri takva dva ili tri trenutka – šutneš, vidiš da ide i da nema šanse da golman odbrani. Slično mi se desilo protiv Žalgirisa u Beogradu i protiv Zemuna sa 30 metara. Bilo mi je mnogo drago zbog tog gola protiv Barselone, jer je ipak finale – finale. Lep gol, jeste spektakularan, ali takva je i sama utakmica. Finale Lige šampiona – bilo kakav gol u takvom meču je vrhunac karijere” – rekao je Dejo.

Kompletan intervju Dejana Savićevića za portal Mocart sport možete da pročitate ovde.

0

0