ON JE DOKAZ DA ŽIVOT PIŠE NAJLEPŠE ROMANE: Ovaj Zvezdin đak ima neverovatnu priču – krenuo iz raja, stigao do vrata pakla, a onda…!

Neverovatna priča.

Fudbal često piše najlepše romane, a definitivno pravu filmsku priču, ima Žarko Ilić. Zvezdin  đak, iz sportske porodice, krenuo je iz samog raja, stigao pred vrata pakla, a onda dobio novu šansu! Da krenemo redom…

– U Zvezdi sam bio tokom cele omladinske karijere – počeo je Ilić priču za Meridian, pa nastavio:

– Imao sam pet godina kada sam sa delegacijom Zvezde išao na Kosovo, godinu dana posle početka haosa. Džaja, Cvele, moja majka i ekipa koja je došla da odigra utakmicu u znak podrške našem narodu. Bio je u timu i Jagoš Vuković, a ja, dete od pet godina sa desetkom na leđima kao driblam sve i dajem gol. Tribine su bile pune, hiljade i hiljade ljudi, aplauzi, nešto nestvarno! To mi je prvo sećanje na fudbal. Dakle, početak karijere bio je pravi raj za Žarka. Spomenuli smo sportsku porodicu – pokojna  Jadranka Ilić , Žarkova majka, bila je dobro poznato lice u
sportskim krugovima.

– Radila je u Zvezdi, zatim i u Fudbalskom savezu Beograda – otkrio nam je Žarko.

I ne samo da je radila… Sećate li se dolaska Dragana Stojkovića Piksija u Crvenu zvezdu? Niško čudo od deteta stiže na Marakanu, dolazi u Fudbalski savez Beograda kako bi potpisao ugovor, ispred zgrade hiljade navijača Zvezde, papirologija kasni… Da nije bilo Jadranke, Žarkove majke, možda bi neko i mogao da ospori ovaj transfer. Ali je gospođa Ilić, koju su svi smatrali ekspertom za registraciju, svojim učešćem kumovala rađanju jedne Zvezdine zvezde!

Da se vratimo na Žarkovu karijeru…

– Posle Crvene zvezde nastupao sam kratko i za Metalac, pa sudbina me je odvela u Hrvatsku, u Goricu. Igrao sam odlično, imao slobodu koju „desetka“ treba da ima. Driblinzi, asistencije, golovi, ma, bilo je svega… Zaista sam uživao – otkrio je Ilić.

Ali, uvek postoji ono „ali“:

– Majka se razbolela, kasnije i preminula. To me je dotuklo, psihički sam pao i odlučio sam da napustim fudbal i vratim se u Beograd kako bih bio uz porodicu. Crne misli, depresija, nedostatak treninga, gubitak volje… Sve je ovo udarilo Žarka poput brzog voza i delovalo je da je još jedna karijera otišla niz vodu.

– Sve sam batalio, nisam imao snage za fudbal više. Ugojio sam se, nije mi ni do čega bilo… Posle nekog vremena sam ipak došao sebi i rešio da probam sve iz početka. Volja se vratila, znanje nikad nije bilo sporno, ali je bilo teško da posle tolike pauze nađem odgovarajući klub – prisetio se Ilić, pa u dahu nastavio:

– Tada se pojavio Mirko Jekić koji je preuzeo brigu o mojoj karijeri. Dobri saveti, motivacija, ma, bio je tu i uspeo da me „vrati iz mrtvih“. Nisam mogao da biram klubove, ali mi je Mirko rekao da odigram polusezonu za Zvezdaru, pa da vidimo šta ćemo.

Tako je i bilo, Žarko se posle svega vratio na travnati teren, a fizički zahtevna Srpska liga ga je mučila. Telo nije bilo dovoljno spremno, ali u glavi nije bilo jačeg!

– Kao što sam već istakao, vratila mi se volja, aznanje nikad nije bio problem. Mučio sam se, al sam se polako vraćao i u formu. Posle korektne polusezone, usledio je transfer u Albaniju!

Drugoligaš Beseldija doveo je Ilića koji je za kratko vreme postao heroj navijača.

– Odigrao sam stvarno odličnu polusezonu, imao neke zapažene role, pa je krenulo interesovanje klubova u Albaniji, ali i po Evropi i – Južnoj Americi – otkrio nam je Žarko, pa dodao:

– Sada sa svojim, pre svega prijateljom, a zatim i menadžerom Mirkom Jekićem vagam gde je najbolje otići. Postoji interesovanje iz prvoligaških klubova u Albaniji, Sloveniji, Izraelu i Brazilu.

Zaista, filmska priča čiji je drugi deo izgleda tek počeo:

– Posle svega, mogu da zaključim – bio je ovo dug i nimalo lak put. I ja i moja porodica pomogli smo mnogima, ali kada sam ja psihički pao dosta ljudi je pokazalo pravo lice. Uz porodicu, Mirka i mog prijatelja Dušana Spasića koji je bio uz mene od raja, do pakla i nazad, ojačao sam i shvatio koliko mogu. Dobio sam nešto što ne dobija svako – drugu šansu! I maksimalno ću se potruditi da je iskoristim – zaključio je Žarko Ilić.

0

0