NOVI CENTAR ZA TALENTE U VOJVODINI: Jokići prave klub, Mišku veoma važna uloga!

Novi centar za talente.

Vojvodina i košarka su dva usko povezana termina, neki od najboljih košarkaša Srbije su rođeni u njoj, Nikola Kalinić najvažniji šraf, kako Kari Pešić kaže, reprezentacije je iz Subotice, Dejan Bodiroga najbolji igrač ikada koji nije zaigrau u Americi je iz Kleka, Darko Miličić, drugi pik NBA drafta je Novosađanin, dok je najbolji centar planete i dvostruki vezani MVP Nikola Jokić, Somborac.

Tako u Somboru, pod porodicom Jokić raste novi klub, koji treba da se etablira kao mesto za stasavanje najvećih talenata srpske košarke, poput nekada Hemofarma, pa odatle želja braće da od Sombora naprave košarkaški centar. Za Sportal je govorio njihov otac, Branislav.

– Cela priča sa Džokerom je počela pre četiri godine u ovo vreme, tadašnji SO Koš je bio u problemima, neki momci su me pitali da li mogu da pomognem malo, i ja i porodica, u organizovanju kluba na zdravijim i normalnijim osnovama. Tada smo ja i tih par momaka napravili dogovor da napravimo novu skupštinu i klub, to smo i uradili. Ja sam postao predsednik kluba, pojavili su se i drugi ljudi koji mogu i hoće da pomognu novoformiranom klubu koji je promenio ime u Džoker, jer je to Nikolin nadimak. Hteli smo da na taj način propagiramo klub i da klub tako bude interesantan deci, da se ona poistovete sa trenutno najboljim igračem Srbije, možda i šire. Mi smo taj klub osnovali tako što smo prvo počeli ispočetka. Napravili smo petogodišnji plan, organizovali grupe dece, postavili trenere, primili dva-tri nova mlada trenera. Svi koji su imali želju, htenje i volju da pomognu klubu, bili su dobrodošli.

Nikola Jokić prati gotovo sve utakmice iz Amerike-

– Strahinja je idejni vođa cele priče. Bukvalno svaki trening, utakmicu, potez kluba, on diriguje iz Amerike, ja sam više izvršilac. Nas dvojica se dogovaramo sa par momaka, trenerima, tehničkim sekretarom, menadžerom… Ti ljudi vode svoj posao, ali Strahinja je 99 posto angažovan, dovodi i bira igrače uz amin trenera. Nemanja i Nikola su tu, zainteresovani su, odrađuju svoj deo, daju podršku. Nikola sada kad je tu, ode na treninge i daje svoje mišljenje o igračima i tako. Svako ima neku svoju ulogu u celoj priči, bitno je da klub funkcioniše i da idemo napred.

Miško Ražnatović je neko ko uvek može da da savet, ali Džoker traži sopstveni put.

– Puno nam pomaže i on nekim savetima i pričom kako se šta radi, kako je pametnije, kako nije. Ali mi tražimo svoj put, specifična smo i mala sredina, moja je želja bila da od prvog dana budemo neki regionalni centar košarke, zapadno-bačkog okruga, pa i malo šire. Ovde je i narod malo izmešan, ima svih iz svih krajeva stare Jugoslavije. Genetski potencijal je poprilično pristojan, ovaj kraj je dao dosta košarkaša koji su bili uspešni i u Srbiji i šire. Što se tiče planova, cilj je KLS, gde bi trebalo da kad se namestimo, ne budemo neki prolaznik kog će vetar da oduva, nego da budemo stabilna ekipa, da probamo da napravimo priču sa stvaranjem mladih igrača. Bićemo verovatno prinuđeni da dovedemo igrače iz drugih krajeva, država, drugih boja, da pomognu u opstanku. Ali prioritet će biti dovođenje i formiranje mladih igrača. Što ja kažem, Nikolu je samo njegovo veliko košarkaško znanje, mnogo rada i malo sreće stvorilo da bude to što jeste. On je kao mali bio malo i nezainteresovan za košarku, više je bio za neke druge stvari, to se vidi i na zidu iza mene, sve je u formatu konjičkog sporta koji on obožava. Ali prioritet je bila i ostala košarka. E sada, kada bi pored Koraća, Tarlaća, Rebrače, Nikole, stvorili još nekog tih razmera i visina, to bi nam bio najveći uspeh. Za to čovek i radi i postoji, za to troši vreme, novac, sebe i prijatelje, poslovne partnere. Nećemo mi tako lako odustati. Moji momci su mladi ljudi, uhvatili su taj zalogaj, treba to izneti.

0

0